0
Konferencija "Beogradski kontrapunkt", posvećena temi „Umetnost i mit danas“, biće održana 18. juna (20 časova) na "Jutjub" kanalu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. O temi konferencije razgovaraće književnici Dmitrij Danilov (Rusija), Eduardo Moga (Španija), Tea Obreht (SAD), Aleksandar Prokopiev (Severna Makedonija), Vern Tisen (Kanada) i Hanes Hofbauer (Austrija), uz reditelja Emira Kusturicu i ministra kulture i informisanja Srbije Vladana Vukosavljevića u ulozi uvodničara i moderatora.
Dmitrij Danilov (1969), prozni i dramski pisac, pesnik i esejista, jedan je od najznačajnih imena savremene ruske književnosti i dobitnik mnogih nagrada. Njegov roman „Horizontalni položaj“ ušao je u uži izbor za nagrade „Velika knjiga“ (2011) i „NOS“ (2012), dok je drama „Čovek iz Podoljska“ nagrađena „Zlatnom maskom“ za dramu/najboljeg dramskog pisca (2018). Na srpski su provedene njegove knjige poezije „Prekidač“ i „Dva stanja“.
Eduardo Moga (1962) je španski pesnik, putopisac, prevodilac i književni kritičar. Doktorirao je filologiju na Univerzitetu u Barseloni. Prevodio je velika imena svetske književnosti poput Ramona Ljulja, Artura Remboa, Vilijama Foknera, Volta Vitmana i Čarlsa Bukovskog. Bio je direktor Regionalne izdavačke kuće u Ekstremaduri i koordinator Plana za promociju čitanja u Ekstremaduri. Njegove pesme prevedene su na brojne jezike, uključujući i srpski.
Dobitnik je Nagrade za mlade autore španskog Nacionalnog instituta za nauku, Adonisove nagrade za poeziju, Nagrade za najbolju pesničku knjigu godine časopisa „Himera“ i Nagrade za najbolju knjigu na španskom jeziku u Sjedinjenim Američkim Državama.
Tea Obreht (1985) je američka prozna spisateljica, rođena u Beogradu kao Tea Barjaktarević. Njen debitantski roman „Tigrova žena“ bio je bestseler u SAD i Velikoj Britaniji i preveden je na više jezika, uključujući i srpski. Za ovo delo je 2011. godine dobila „Orindž“ nagradu za književnost i bila finalista priznanja „National Book Award“. „Njujork tajms“ je njen prvenac svrstao među 10 najboljih knjiga za 2011. godinu, dok ju je „Njujorker“ uvrstio među 20 najboljih američkih pisaca mlađih od četrdeset godina. Predaje na Hanter koledžu u Njujorku.
Aleksandar Prokopiev (1953) je prozni i dramski pisac iz Severne Makedonije. Dela su mu prevođena na engleski, francuski, italijanski, japanski, ruski, poljski, mađarski, češki, slovački i druge jezike. Poznat je i kao esejista i bivši član rok benda „Idoli“. Doktor je komparativne književnosti i teorije književnosti i radi u Institutu za makedonsku književnost pri Univerzitetu Ćirilo i Metodije u Skoplju.
Vern Tisen (Vern Thiessen, 1964) je jedan je od najizvođenijih kanadskih dramskih pisaca i profesor pozorišne umetnosti na Mekjuan i Konkordija univerzitetima u Edmontonu. Bio je predsednik Kanadskog udruženja dramskih pisaca i Udruženja pisaca Alberte. Dobitnik mnogobrojnih nagrada, poput Nagrade generalnog guvernera Kanade za dramu na engleskom jeziku, „Karol Bolt“, „Sterling“ i Nagrade za umetnost grada Edmontona, kao i Specijalne nagrade diplomiranih studenata Univerziteta Alberta.
Do nedavno je bio umetnički direktor „Workshop West Playwrights Theatre“. Na srpski je prevedena i u časopisu „Scena“ objavljena njegova drama „Ansambl Lenjin“, a u Narodnom pozorištu u Nišu izvedena je drama „Jabuka“.
Hanes Hofbauer (1955) je austrijski istoričar, publicista i izdavač, koji je srpskoj javnosti poznat kao autor brojnih knjiga u kojima kritikuje odnos zapadnih zemalja prema Srbiji i srpskom narodu. Postigao je veliki uspeh i u temeljnom istraživanju negativnih stereotipa koji na zemljama zapada postoje prema ruskoj istoriji i kulturi. Na srpski su prevedene njegove knjige „Balkanski rat – razaranje Jugoslavije“, „Proširenje na istok“, „Granice u savremenim svetu“, „Eksperiment Kosovo“ i „Slika neprijatelja — Rusija“.
Međunarodna konferencija „Beogradski kontrapunkt“ održava se od 2017. godine, ali, zbog uslova izazvanih pandemijom, prvi put u onlajn formatu.
„Beogradski kontrapunkt“, u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije kao pokretača i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka kao realizatora, međunarodni je skup čiji je cilj da okupi umetnike i mislioce iz različitih delova sveta, koji svojim radom značajno doprinose razumevanju savremenih svetskih tokova, odnosno situacije u kojoj se čovek nalazi u današnjem vremenu, navedeno je u saopštenju.
Ovogodišnji učesnici konferencije razmatraće da li živimo u vremenu preispitivanja osnova kultura i civilizacija kojima pripadamo, odnosno vraćanja njihovim izvorima, koji se često povezuju sa mitom.
Biće reči i o tome da li je danas mit samo „lažna priča“ suprotstavljena naučnom i umetničkom traganju za istinom ili on i dalje poseduje saznajnu vrednost i stvaralačku funkciju u zajednici, zatim o tome kakav je odnos umetnika i umetnosti prema obnovljenom trendu „traganja za poreklom“ i kakva je uloga mita u politikama identiteta.
Posebna pažnja biće posvećena odgovoru na pitanje na koji način umetnost u našem vremenu ulazi u dijalog sa mitom i može li on biti nadahnuće za umetnika.
Postoje li mitovi našeg vremena i kakav je odnos umetnika i umetnosti prema njima, dodatna su pitanja na koja će književnici pokušati da odgovore 18. juna.
