Umetnici prisiljeni da se isele iz zgrade “Jugošpeda”: Beograd ostaje bez još jednog mesta alternativne kulture

Samo tri godine nakon BIGZ-a, Beograd će uskoro ostati i bez “Jugošpeda”, još jednog centra alternativne kulture. Ali to nije ništa novo za ovu sredinu. Nekada davno je postojao čuveni Studentski kulturni centar, kao epicentar rokenrol talenata i alternativne kulture, a već dugo postoji samo na papiru. Tamo se sada igra salsa, a nekad su svoje mesto pod suncem u toj instituciji tražili Idoli, Električni orgazam, Šarlo akrobata, i brojni drugi važni umetnici...

Alternativna kultura omogućava različitim grupama i pojedincima da izraze jedinstvenost i identitet, pruža prostor za one koji se ne uklapaju u opšte prihvaćene norme da se iskažu, a mnogi inovativni trendovi uvek su poticali iz supkulture.

Otkako je, zbog tranzicije, propalo čuveno istoimeno izdavačko preduzeće BIGZ, koje je nekada zapošljavalo 3.000 ljudi, ta zgrada na Senjaku bila je prostor za nove generacije andergraund muzičara i stvaralaca, koji su se tamo okupljali. Radni prostor na više od 6.000 kvadrata zakupili su i naselili umetnici, otvorili tu svoje slikarske i vajarske ateljee, muzička studija (tokom godina je tu vežbalo čak oko 500 bendova) ili prostorije za pripremu predstava.

Između ostalog, tu su svoje utočište našle perjanice tadašnje alternativne scene, kao što su Crvi, Repetitor, Artan Lili, Straight Mickey and the Boyz, Škrtice, Eyesburn, ali i di-džej Marko Nastić. Takođe, i mnogi drugi umetnici sa svojim ateljeima. Međutim, to nije dugo trajalo. Zgrada BIGZ-a prodata je početkom 2021. godine, i novi vlasnici iz kompanije “Marera Real Estate Partners” tada su se uselili. A zakupcima studija i drugih prostora stigao je nalog da se isele.

Odsecanje glave alternativnoj sceni

Mladi umetnici su zatim utočište našli u zgradi poznatoj kao “Jugošped” pored Beogradskog sajma. U ovoj nekadašnjoj fabrici hartije “Milan Vapa” “bigzovci”, ali i neki novi klinci - muzičari i slikari - “okupirali” su brojne prostorije i stvarali. Međutim, i ta priča će biti okončana do kraja septembra, jer je prostor, odlukom Vlade Srbije, namenjen za novi Muzej Nikole Tesle.

Nemanja Andrejević, iz alternativnog benda Navy ne obećava, koji u “Jugošpedu” iznajmljuje prostorije, uputio je nedavno pismo ministru kulture Nikoli Selakoviću, s molbom da se reši pitanje stotina mladih muzičara koji će ostati bez prostorija za vežbanje.

“Dodelom ove zgrade Muzeju Nikole Tesle praktično se odseca glava alternativnoj muzičkoj sceni, pre svega mladim umetnicima koji još nisu afirmisani, oduzima im se poslednji preostali prostor za rad, što će direktno doprineti nestajanju alternativne muzičke scene. Apelujemo na vas da razmotrite da Ministarstvo kulture i grad Beograd ne okrenu leđa mladim generacijama muzičara i da se pronađe jedan ovakav objekat za navedene namene, ili pak ostavi jedno krilo zgrade ‘Jugošpeda’ u ove svrhe. U toj zgradi postoji na hiljade kvadratnih metara i nemoguće je da je sav ovaj prostor potreban muzeju”, piše, između ostalog, u pismu ministru. Međutim, odgovora još nema.

“Jugošped” kao alternativni kulturno-umetnički prostor

Kada su bili prinuđeni da se isele iz BIGZ-a, bendovi su, objašnjava Andrejević za Nova.rs, stupili u kontakt s organima Grada Beograda, koji su im najpre nudili neadekvatne prostore.

- U jednom trenutku su nam rekli da ćemo morati da se strpimo još neko vreme dok se ne rekonstruiše “Stara šećerana” na Čukarici, koja je trebalo da se dodeli umetnicima. Onda je počela da se provlači priča da će nam dati zgradu “Pošte” u Savskoj, ali ni od toga ništa nije bilo. Posle toga se Goran Vesić, tadašnji zamenik gradonačelnika, pojavio u “Jugošpedu” da izvidi kakva je situacija, ali očigledno nije mogao ništa da uradi, čim je ta zgrada dodeljena Muzeju Nikole Tesla. Ali, tu je na hiljade i hiljade kvadrata, više od 50 studija i ateljea, u tom prostoru vežbaju stotine ljudi. Takođe, ima i mnogo slikara...

Dodaje da je prostor “Jugošpeda”, osim za vežbanje, bio koristan za bendove jer su tu mogli besplatno da organizuju koncerte.

- To je praktično u poslednjih nekoliko godina postao alternativni kulturno-umetnički prostor. U Beogradu, inače, postoji manjak mesta za svirku. Ako hoćeš da sviraš, na primer, u Domu omladine, moraš da platiš za malu salu više od 250 evra, a za veliku - oko 800 evra. Neafirmisani bendovi ne mogu da izdvoje taj novac. Ista je situacija i s privatnim klubovima. U “Jugošpedu” postoji prostor koji zovemo “Sala mala”, gde bendovi ništa ne plaćaju, svira se iz dobre volje i zarađuje se samo na piću - pojašnjava Andrejević.

Alternativna kultura ne inicira samo nove ideje, umetničke forme i načine izražavanja koji kasnije mogu postati mejnstrim, već često služi i kao glas kritike vodećih društvenih i političkih struktura. I postavlja se pitanje da li zemlji, u kojoj dominira estrada na svim nivoima, uopšte treba kultura, a kamoli andergraund?

Država nema sluha za umetnike

Bojan Slačala, frontmen grupe Artan Lili, koja je bila sastavni deo scene okupljene oko BIGZ-a, a već dugo je jedan od najpopularnijih beogradskih sastava, kaže za naš portal da je u javnosti vremenom stvorena pogrešna slika da su svi ti andegraund prostori besplatni za umetnike.

- Nema tu ničeg besplatnog. I BIGZ je opstajao zato što smo plaćali kiriju, isto kao sada “Jugošped”. Poslovično u Srbiji ne opstaje ništa što se tiče entuzijazma drugih, nego samo ličnog entuzijazma. Svi ti prostori, koji su bili namenjeni mladim bendovima, opstajali su samo zato što se plaćala renta. Ne možemo da pričamo o entuzijazmu ljudi iz tih prostora, a kamoli države, koja već godinama nema nikakav sluh za umetnike. Rešenje je “u se i u svoje kljuse”, i kopaj, traži... Takva je, na kraju krajeva, sudbina umetnika i umetnosti. Neće niko ništa pametnije smisliti - zaključuje Slačala.

Bonus video: Pripreme za Ramštajn