2
Nikada više glumačke mudrosti nisam osećao nego sada, rekao je pre nekoliko meseci dramski umetnik Tihomir Arsić, koji je preminuo danas u 64. godini posle duge i teške bolesti.
Pozorišni, televizijski i filmski glumac karijeru, dugu gotovo 45 godina, počeo je još kao student FDU. I sam je govorio da je bio najmlađi Romeo u istoriji našeg teatra, u čuvenom Šekspirovom komadu na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, čiji će postati član. Iako je pravio velike pauze u karijeri, duge gotovo dve decenije, od naslova koje je odigrao u teatru bio je najponosniji na ulogu Rogožina u „Idiotu“.
Ovaj komad Dostojevskog postavio je na scenu Narodnog pozorišta Stevo Žigon 2004. godine. Arsić je za ovu rolu ovenčan nagradom „Raša Plaović“, kao i priznanjem za najboljeg glumca na moskovskom Festivalu „Zlatni vitez“. Izdvajao je i monodramu, koju je počeo da izvodi još krajem osamdesetih „Tako je govorio Broz“. Po nekima jednu od najgledanijih monodrama na srpsko-hrvatskom govornom području samo tokom jedne sezone Tihomir Arsić je odigrao 350 puta.
Široj publici postao je najpoznatiji po ulogama na velikom platnu i televiziji, naročito tokom prve polovonje osamdesetih godina prošlog veka. Arsićeva filmografija broji 52 naslova. Okušao se u različitim formama, a prvi put se pojavio na velikom platnu u filmu „Sinovi“, koji je po tekstu Mirka Kovača, režirao Slavoljub Stefanović Ravasi. Bilo je to 1975, a samo šest godina kasnije odigrao je jednu od uloga po kojima će ga mnogi pamtiti.
Inspektor – „Dečko koji obećava“ (1981)
U filmu Miše Radivojevića, rađenom po scenariju Nebojše Pajkića, Tihomir Arsić pojavljuje se u ulozi Inspektora. On ispituje Slobodana Miloševića (Aleksandar Berček), do skora uzornog mladića, dobrog studenta, zato što u jednom trenutku odbacuje sve i postaje „buntovnik bez razloga“.
Čajko – „Igmanski marš“ (1983)
Najveću popularnost u nekadašnjoj Jugoslaviji Arsiću je donela uloga Čajka u ratnoj drami Zdravka Šotre „Igmanski marš“. Priznao je u jednom intervjuu da mu je ova uloga bila jedna od najzahtevnijih, s obzirom da je film, koji opisuje marš preko planine Igman tokom Drugog svetskog rata po stravičnoj hladnoći, sniman u ekstremnim uslovima. Na planini iznad Sarajeva, gde su snimali, temperatura se spuštala na minus 26 stepeni Celzijusa. Upornost, predanost i rad urodili su plodom, konstatovao je Arsić.
Jocika – „Veliki transport“ (1983)
Iste godine snima još jedno ostvarenje, po kojem će ostati upamćen. Prihvata poziv reditelja Veljka Bulajića za jednu od glavnih uloga u filmu „Veliki transport“, uz američke glumce Edvarda Alberta i Roberta Vona, kao i Austrijanca Helmuta Bergera. Arsić je u ostvarenju koje donosi priču iz Drugog svetskog rata, kada je Glavni štab narodnooslobodilačke vojske Vojvodine odlučio da iscrpljenim brigadama u Bosni uputi pojačanje od preko hiljadu dobrovoljaca koji se kreću kroz obruče i zasede, glumio Ciganina Jociku. Jednom prilikom se prisetio da su pripreme za tu ulogu trajale nekoliko meseci, a čak dvadesetak dana je proveo u čergi, kod ciganskog kneza i kneginje, kako bi savladao jezik i običaje.
Tića – „O pokojniku sve najlepše“ (1984)
U filmu Predraga Antonijevića o zaostalom selu Gornji Jaukovac, koje posle rata pokušava da se izvuče iz siromaštva i uključi u proces industrijalizacije zemlje, Arsić igra Tiku Lukića. Uz Petra Kralja, Radmilu Živković, Zvonka Lepetića, Boru Todorovića priča uzbudljivu priču o otporu seljana i „diktaturi proletarijata“.
Ivan – „Pejzaži u magli“ (1984)
U filmu Jovana Joce Jovanovića koji se bavi problemom narkomanije u Beogradu tokom osamdesetih godina, Arsić igra Ivana, a partnerka mu je Ana Marija Petričević. Jednom je Arsić istakao da mu je film, koji donosi priču o maloletnici koja se priključuje grupi narkomana, među kojima je i on, teško pala. Kako bi što vernije predstavio Ivana provodio je vreme družeći se sa zavisnicima u njihovim skloništima i barakama. Imao je užasan strah od igala, međutim, za potrebe snimanja sam se ubo u ruku špricom u kome je bio vitamin B i destilovana voda.
Branko Radičević – „Vuk Karadžić“ (1988)
U jednoj od najboljih serija snimljenih na ovim prostorima, koju je potpisao Đorđe Kadijević po scenariju Milovana Vitezovića, Arsić je tumačio velikana srpskog pesništva – Branka Radičevića. Ova serija, veoma složene dramaturgije, na širokom – mitološkom i istorijskom planu daje biografiju Vuka Karadžića (1787-1864), utemeljivača mnogih vrednosti srpske nacije i reformatora jezika i pravopisa, kao i osnivača nove srpske književnosti. Istovremeno, to je velika epsko-filmska freska o vremenu srpske državne obnove, uz prikazivanje svih Karadžićevih savremenika, među kojima je bio i Branko Radičević. O značaju serije svedoči i podatak da ju je Umberta Eka predložio za Gran pri Evrope u Rimu, kojom je ovenčana.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
