0
Na snimku BBC je prikazan red oko spoljašnje strane Muzeja likovne umetnosti u Odesi. Bila je nedelja, 20. februar, muškarci, žene i deca stajali su u redu da pogledaju njegovo blago (10.000 umetničkih dela iz 16. veka pa nadalje, uključujući i rane slike Odese, pionira apstraktne umetnosti Vasilija Kandinskog). Samo četiri dana kasnije, Rusi su napali Ukrajinu. Direktorke muzeja širom zemlje napuštaju svoja mesta ili ostaju u kulturnim institucijama kako bi na svaki mogući način zaštitile umetnička dela i muzeje, koji se, kako kažu, "ne razlikuju od bolnica, škola i stambenih naselja - jer su svi pod granatiranjem".
Sada, kao i mnogi gradovi širom zemlje, Odesa, koju je osnovala Katarina Velika kasnih 1700-ih, sa svojom savršeno očuvanom arhitekturom iz 19. veka i prelepom neobaroknom operom, priprema se za napad. Vršilac dužnosti direktora muzeja Oleksandra Kovalčuk pobegla je u Bugarsku zbog svog jednogodišnjeg sina, piše BBC.
– Osećam se kao izdajica. Izneverila sam svoje osoblje. Naravno da se osećam krivom zbog toga. Muzej likovnih umetnosti u Odesi je za mene bio kao dete dugi niz godina, tako da je u suštini bila odluka o tome koje dete želite da napustite i odlučila sam da sam obavezna da brinem o mom sinu – kazala je Kovalčuk.
U glavnom gradu Ukrajine, Kijevu, druga direktorka muzeja, Olesija Ostrovska-Liuta, donela je drugačiju, ali podjednako tešku odluku. Ostaje na mestu, iako je rekla da se „situacija za muzeje i kulturne institucije ne razlikuje od bolnica, škola i stambenih naselja, svi smo pod granatiranjem“. Mistecki Arsenal je jedan od najvećih evropskih muzeja umetnosti, koji čuva ukrajinska avangardna i savremena dela. Njihova zaštita je njena misija i kaže da će ostati u Kijevu „sve dok mogu da čuvaju instituciju“.
– Kada to više nije moguće, onda se situacija menja. Suočavamo se ne samo sa napadom na Ukrajinu, već sa napadom na našu kulturu – rekla je preko Zoom linije koja se brzo prekinula. Ona je u ratnoj zoni. Možda je više iznenađujuće što je uopšte funkcionisalo, piše BBC novinar.
Ukrajina je dom za sedam mesta svetske baštine Uneska, uključujući Katedralu Svete Sofije u Kijevu sa svojim divnim zlatnim kupolama i zadivljujućom vizantijskom freskom Device Marije, kao i istorijskim arhitektonskim eksponatima u centru Lavova na zapadu.
Kako kaže Ana Rid, autor knjige „Borderland: Putovanje kroz istoriju Ukrajine“, bombardovanje Lavova, Odese, Kijeva ili Černihiva na severu, sa srednjovekovnim crkvama, manastirima i neuporedivom zbirkom ikona, „biće kulturni gubitak za Evropu u razmerama razaranja Drezdena u Drugom svetskom ratu“.
Kada su u pitanju muzeji u zemlji, osoblje malo može da uradi kako bi zaštitilo svoje zgrade od ruskog napada. A prema rečima Kovalčukove, nedostatak investicija znači da muzeji „nemaju sistem koji bi upravljao požarom“.
– Kakav god muzej da počne da gori, izgoreće i izgubićemo mnoga lepa umetnička dela i nasleđe i istorijske artefakte – kaže Kovalčuk.
Ali u toku je trka za čuvanje blaga unutar njih i strahovito razumevanje visoke cene koja se već plaća. Izveštaji iz Ivankiva, severozapadno od Kijeva, kažu da su ruske snage spalile lokalni muzej i njegova umetnička dela. Unutra je bilo 25 slika proslavljene ukrajinske narodne umetnice Marije Primačenko čije su smele svetle boje i naivni stil naveli Pabla Pikasa da je smatra „umetničkim čudom“.
Nekoliko radova je navodno spaseno. Prema pisanju „Tajmsa“, lokalni čovek je utrčao u zapaljenu zgradu da spase što je više mogao. Smatra se da je spasao oko 10 velikih umetničkih dela iz plamena, iako još nije jasno koja.
Nekoliko nedelja pre rata, prema rečima umetničkog kritičara rođenog u Kijevu Konstantina Akinše, Ministarstvo kulture i informacione politike Ukrajine izdalo je smernice za zaštitu i moguću evakuaciju muzejskih zbirki. Akinša kaže da je očajnički želeo da radovi budu odmah evakuisani.
– Naš predsednik je heroj, ali to je bilo u vreme kada je govorio da nema razloga za paniku, da neće biti invazije. Vlasti su sprečile evakuaciju umetničkih dela jer su se plašile da će to stvoriti paniku – kaže Akinša i dodaje da se ulažu napori kako bi se u nekoliko hiljada ukrajinskih muzeja napravio potpuni digitalni inventar dela, u slučaju da dođu u ruske ruke, pokušaja da se delovi premeste na nepoznate lokacije, pa čak i da muzejsko osoblje u nekim slučajevima spava zabarikadirano u podrumima sa najdragocenijim umetničkim delima pored njih.
Niko ne želi javno da govori o tome šta se dešava, iz straha da ne uzbuni ruske osvajače ili pljačkaše. Ali Kovalčuk kaže:
– U skoro svakom muzeju radnici spavaju, ostaju danima da bi bili blizu umetnosti, da bi mogli da donesu neke odluke u poslednjem trenutku. Nažalost, ne mogu vam reći više.
A kada je reč o Muzeju likovne umetnosti u Odesi, ona kaže da je „učinila sve što je bilo moguće, da kolekcija bude bezbedna“.
Postoji pritisak da se zaštite umetnička dela koja se drže na mestima koja još nisu pod vatrom. Ana Rid kaže da gradovima koji već nisu zauzeti, poput Odese i Lavova, koji imaju muzeje sa bogatom kolekcijom, „treba pružiti što je moguće više pomoći da se te kolekcije prenesu na bezbedno mesto“, bilo u skloništa od vazdušnih napada ili čak i van zemlje.
– Jasno je da je narod Ukrajine prioritet; najkritičnije je zaštititi ih što je više moguće. Ali ovo je nacija sa ponosnom istorijom i nedavnom prošlošću koja je videla kulturne ličnosti i umetnička dela uništena od strane prethodnih sovjetskih administracija. Strah je da Rusi to žele da ponove. Verujem da bi imalo smisla da unište umetnost koja pokazuje naše ukrajinsko nasleđe, koja pokazuje da imamo drugačiju istoriju, da smo drugačiji, a ne ruski. Za ovu umetnost, u Ruskoj Federaciji, neće biti mesto. Prestaće da postoji – zaključila je Oleksandra Kovalčuk.
Bonus video: Predstavljena restaurirana slika „Krunisanje cara Dušana“
