0
Zovem se Gordana, ime na znamenju mi je bilo Olga, prezivam Ilić. Udata sam, majka devojke Katarine i supruga Vladimirova. Rođena sam jedne davne godine prošlog veka, najtoplijeg dana u godini, kada je, po rečima moga strica, u telefonskoj govornici bilo kao u rerni. Verujem da mi je na rođenju bilo određeno da ću se baviti pedagoškim radom, poslom učiteljice. Kada se sretnu moje zanimanje i ono što mi je dugo bio samo san, pisanje, nema ništa lepše.
Piše: Blagica Mandić
Ovako počinje razgovor za Nova.rs Gordana Ilić, beogradska učiteljica kojoj je izdavačka kuća „Samo korak“ dosad objavila četiri romana – „Pomoćna kuća“, „Korov“, „Zapis“ i „Krug“. Prve dve su predstavljene na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, 2022. i 2023. godine.
Gordanin književni prvenac je hronika jedne porodice, ispripovedana u trećem licu, a prelomljena kroz sećanja Olge Todorović:
– Poslednji izdanak te porodice, u svojim poslednjim danima, zatvorena u kuću i dvorište, u kojima je odrasla i provela život, seća se predaka, dede i babe, roditelja i prerano tragično nastradalog brata. Osnovni motiv u knjizi za koji se vezuju svi događaji jeste srebrni dukat – čuvarkuća.
I junaci „Korova“ su članovi jedne porodice. Ovog puta to su Živko Mitrović i njegovi potomci koji se bore sa korovom u dušama. Glavni simbol trećeg romana je zapis, sveto drvo kod Srba:
– Prema verovanju, onog ko ga poseče ili ošteti zadesiće zlo. Na njega se ne penje, pod njim se ne spava, njegovi plodovi se ne beru, grane ne lome. Drvo raste, razvija se. S vremenom, grane od starosti padaju, ali se ne diraju.
Ostaju tu, pod ostacima svoje krošnje, da bude sećanja i žive u novim lastarima. Zapis se čuva, jer se tako čuvaju uspomene – priča Gordana.
Ni “Krug” ne odstupa od teme prva tri romana. Sve četiri su, napominje naša sagovornica, priče iz života, o ljudima koji ih žive onako kako misle da je ispravno.
– Umetnost i život se neprestano prepliću. Gledam, slušam, pamtim, onda pišem. Sklapam reči dok putujem ka poslu i sa posla. Ukucam odmah u telefon da misao ne odleti.
U prosveti je već 33 godine, izvela je osam generacija i svaka ima, kako kaže, svoj zapis u njenim sećanjima. Međutim, mnogo toga danas je, ističe, drugačije, vrednosti polako nestaju.
– Porodica je mesto odakle sve počinje. U želji da deci obezbedimo materijalnu sigurnost, ispunimo želje, negde ih zanemarene ostavimo. Vremena za one razgovore kako su proveli dan, šta su radili, sa kim su se igrali, ko su im drugovi i drugarice, pomoć u radu, jer to očekuju iako ne govore glasno, ali kada im se pogleda u lice, zaroni u oči, pročita naizgled neispisano, sve će nam reći. Užasni rijaliti programi, otvoreni nalozi na društvenim mrežama, iako su još mali za to, opasnosti koje ih vrebaju u suludim izazovima, ili iza lažnih profila, promenili su tok njihovog odrastanja. Vreme se provodi u igranju igrica, telefon u ruci. Velika borba je pred roditeljima. Neću reći pobeda, već uspeh je odgajiti i izvesti na put dete u današnjim uslovima. Svedok sam da mnogi na tom putu pokleknu.
Kao pedagog decu uči da ne postoji niko ko zna odgovore na sva pitanja i da zato postoje knjige, enciklopedije, pretraživači…
– Trudim se da kod dece razvijem ljubav i želju za čitanjem, bogaćenjem rečnika, znanja, uočavanjem vrednosti pisane reči. Pratim literarne konkurse, preporučujem ih deci i roditeljima.
Osnovna škola „Stefan Dečanski“ u Železniku, u kojoj radi, ima svoj interni konkurs pod nazivom „Liga mladih čitalaca“:
– Tokom školske godine učenici od prvog razreda, čim nauče slova, pa do viših razreda, čitaju knjige i vode neku formu dnevnika čitanja. Pišu o pročitanom delu, svoje utiske, preporuke, a najmlađi rade i ilustracije odlomaka, nalik stripu. Na kraju školske godine, žiri po kategorijama odabira najuspešnije. Naravno, pobednik je čitanje – zaključuje učiteljica i spisateljica Gordana Ilić.
Bonus video: Jasminka Petrović o školskom času na Sajmu knjiga: Biblioteke su zone slobode, mesta između kuće i škole
