"Umetnost nas povezuje sa drugima, na sredokraći između lepote bez koje ne može, i zajednice od koje se ne može odvojiti. Zbog toga istinski umetnici ništa ne preziru, obavezni su da razumeju, a ne da presuđuju. I, ako moraju da se opredele u ovom svetu, možda je samo bitno da se priklone društvu u kojem neće, po Ničeovim velikima rečima, vladati presuditelj, već stvaralac, bio radnik ili intelektualac." Ove reči izgovorio je Alber Kami 10. decembra 1957, primajući Nobelovu nagradu za književnost u Stokholmu.