0
Slavni francuski ekonomisti, ali i bračni par Žilija Kaže i Toma Piketi danas su boravili na štandu svoje domovine Francuske, koja je počasni gost 66. Međunarodnog sajma knjiga.
Okruženi svojim knjigama, od kojih su mnoge bestseleri, poput Piketijevih „Kapital u 21. veku“, „Kapital ideologija“, „Jedva čekam socijalizam“ razgovarali su pre Erika-Emanuela Šmita danas s novinarima na štandu Francuske, nakon čega su desetinama i desetinama zainteresovanih, koji su strpljivo čekali u redu, potpisivali svoja dela na štandu „Akademske knjige“.
Direktorka ove izdavačke kuće Bora Babić naglasila je kako je Piketija i Kažeovu čekala čitavih osam godina da dođu ovde u Srbiju:
– Zato im veliko hvala na dolasku. Piketi je rekao da je ekonomija toliko važna da je ne smemo prepustiti drugima. A njegove knjige čovečanstvu daju nadu, viziju. U eri globalizacije zračak sunca Piketi svojom teorijskom analizom daje svima nama koji želimo da znamo nešto o ekonomiji. Da biste shvatili ko su Toma Piketi i Žilija Kaže mogli bi se uporediti s značajem Pjera i Marije Kiri – ukazala je Babićeva.
A onda se Toma Piketi prisetio svog prvog boravka na ovim prostorima, vrativši se u prošlost, u studentske dane:
– Srećan sam što sam opet u Srbiji. Ovo je prvi put da dolazim u Beograd od 1990. godine. Dakle, pre 33 godine bio sam ovde. Kad sam bio student prošao sam Jugoslaviju. Tada sam, kao 19-godišnji student, istraživao Istočnu Evropu. Sada imam pedesetak godina i drago mi je što sam ovde. Imam novu knjigu i veoma sam uzbuđen. Kad sam sinoć držao predavanje u DKC-u bilo je puno i srećni smo. A jutros smo bili na Ekonomskom fakultetu i bili smo odlično primljeni.
Na pitanje Nova.rs gde je, kad je uporedimo sa svetom, ekonomski Srbija danas, Toma Piketi je priznao da ne zna baš toliko o situaciji u našoj zemlji, dodavši da je ovde došao da uči o našoj zemlji, a ne da sugeriše šta bi trebalo da se radi:
– Ali, rekao bih dve stvari o kojima, čini mi se, znam nešto. Kad pogledam razliku između vremena kad sam prvi put bio ovde početkom devedesetih, dok je Jugoslavija još postojala, i ovog sada, vidim da je nejednakost mnogo veća, siromaštvo veće. Dakle, postoji nejednakost između prihoda i bogatstva. Nekvalitet života se veoma povećao od tih devedesetih, naročito kad poredim Srbiju s Evropom, pa čak i sa zemljama iz komšiluka, s bivšim jugoslovenskim republikama. Svuda je opao kvalitet života, ali u Srbiji najviše. Kakvo je objašnjenje za to? Nisam siguran, ali mislim da bi nešto trebalo uraditi ponajpre u polju edukacije, javnih službi, progresivnijeg oporezivanja. Mnogo je politika i principa koje se ovde sprovode pogrešno, a trebalo bi ih preispitati. Privatizacija se desila, ali je očigledno da je trebalo da bude uređenija – kazao je za Nova.rs Piketi.
Istakao je ekonomista za naš sajt i da nije on taj koji bi trebalo da daje lekcije, ali je dodao da je gajio simpatije prema sistemu koji je postojao u bivšoj Jugoslaviji.
– Ja sam federalista, zalažem se za federalizam, za zajednicu Evropske unije, za onu zapadnoafričkih zemalja. Dakle, za bilo koju vrstu regionalne unije. Mislim da bismo trebali da se izdignemo iznad nacionalnih principa. Mrzim nacionalizam, bilo da je francuski, srpski, koji god. Trebalo bi da smo u stanju da živimo zajedno!
A na našu konstataciju da je nacionalizam na ovom tlu, uprkos svemu što se desilo, još uvek snažan, zbog čega njegova ideja federalizma možda zvuči utopistički, Piketi je bio odsečan:
– Ali, utopija ponekad postaje realnost. Nacionalizmom nećete rešiti nijedan problem. Zato mu se moramo suprotstaviti i misliti o sledećem koraku. Moramo biti i optimisti!
Kada ga je novinarka „Blica“ upitala ima li nade za običnog čoveka, dok je ovakva situacija u svetu i s ratom u Ukrajini, ovako je odgovorio:
– Mislim da je propuštena mogućnost da se suočimo s ruskim oligarsima. Pričalo se o sankcijama koje će biti nametnute oligarsima, ali ništa nije učinjeno. Više se radilo na ekonomskoj pomoći Ukrajini. Ekonomske sankcije nisu daleko dogurale, jer postoji jedna vrsta saradnje, solidarnosti između oligarha. Svesni su da, ako bi neko napao ruske oligahe, to bi moglo da se desi i kineskim ili zapadnim oligarsima. A nadu vidim u pojavi zajednica, pojavi nekog novog socijalizma, samim tim i nove demokratije.
4
0
4
Pričajući o nejednakoj raspodeli bogatstva i poreskim rajevima, podsetio je da su ona kreirana od strane bogatih, naročito na Zapadu, da bi se izbegla prava demokratija:
– Bila je to politička konstrukcija, a kao i svaka, i ona može biti dekonstruisana. Znate, uoči Francuske revolucije aristokratija nije htela da plaća takse, ali desila se revolucija i prinuđeni su bili posle da plaćaju takse. Ne znam kako će se to sad ostvariti, ali čini mi se da je velikom delu javnog mnjenja dosta bogataša, pogotovo sad kad je klimatska kriza i katastrofa sve vidljivija. Ljudi pričaju o globalnom zagrevanju i stavovi se polako menjaju. Odzvoniće zato poreskim rajevima. Biće otpora, jer bogati se uvek opiru kako bi se pretvarali da je svaki napad na njih ilegalan, ali mislim da su neke nove političke organizacije, novi projekti, smišljanje ekonomskih alternativa dobar put.
Priznao je i da je, uprkos svemu, optimističan i da misli da Evropska unija ima kapacitet da se menja.
– Mislim da se može ostvariti demokratska regulacija velikog kapitala. Nismo još u socijalizmu, ali idemo ka tome da živimo u nekoj socijalnoj demokratiji. Rekao bih da smo se udaljili od kapitalizma. Mislim da smo usred transformacije iz čistog kapitalizma od pre sto godina, do neke vrste participativne demokratije socijalizma. Depresivni smo zbog sadašnjeg trenutka, ali ne vidimo širu sliku. Trebalo bi da budemo optimisti!
Socijalizam, po Piketiju, nije završen „proizvod“, kao ni Evropa koja će se transformisati.
– Potrebno je promeniti je iznutra. Poredeći je s Amerikom, Kinom, Rusijom, od Evrope se svakako može više očekivati. Participativni socijalizam jeste različit od onog što imamo sad. Potrebna je transformacija, potrebno je da imamo veća prava radnika u fabrikama, bezbednosni menadžment, koji ste imali u Jugoslaviji, poput samoupravljanja i slične oblike u Nemačkoj i Švedskoj. Moramo da redistribuiramo bogatstvo. Mislim da ljudi ne treba da budu šokirani kad govorim o socijalizmu. Ako vam se ne sviđa ta reč neka bude socijalna demokratija. Ali, bitan je sadržaj, ne naziv.
Govoreći o ratu u Ukrajini, podsetio je da kao Francuz zna dosta o ratovima, napomenuvši kako je njegova zemlja, koja se graniči s Nemačkom, u tri navrata ratovala s tom zemljom:
– Napraviti granicu između dve zemlje jeste komplikovano, vi u Jugoslaviji znate sve o tome. Politički režim u Rusiji jeste taj koji vodi rat u Ukrajini, a taj režim je jedan od najgorih o kojima nismo mogli ni da sanjamo. Posle raspada Sovjetskog saveza, svo bogatstvo je privatizovano među malom grupom ljudi, i ono je izmešteno iz zemlje u London, Pariz… Za mene je rat u Ukrajini pitanje teritorije. U jednom trenutku moraće da se nađe rešenje, ali tek kad nestanu Putin i oligarsi. Rat traje da bi se taj novac opravdao. Tek posle pada Putinovog režima, rat će biti završen.
Bonus video: Matijas Enar na otvaranju Sajma knjiga