U slavu 100 godina Baleta: Triptih "Infinitas" premijerno u nacionalnom teatru

Na muziku kompozitora koji su inspirisali čuvene baletske umetnike Dimitrija Parlića, Veru Кostić i Miru Sanjinu, nacionalni teatar daje omaž nasleđu Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu kroz triptih tri regionalno etablirana koreografa, koji je započet na temeljima baletske istorije i donosi stilski i izražajno različite plesne kreacije i pokazuje bogatsvo izraza baleta kao umetnosti.

- Odlučila sam se za formu triptiha u želji da s jedne strane prikažem raznovrsnost savremenog koreografskog stvalaštva, a s druge strane da obnovimo sećanje na baletsko nasleđe Narodnog pozorišta u Beogradu i velikane baletske i muzičke umetnosti. Кao što i sam naslov “Infinitas“ sugeriše, nastavljamo lanac i trajemo u vremenu, prošlom, sadašnjem i budućem - izjavila je Ana Pavlović, umetnička direktorka Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.Makedonski koreograf Igor Кirov u svojoj koreografiji istražuje koncept potrage za slobodom duše koja nikad ne prestaje da sanja, i predstavlja naše emocije i boje naše duše. „Poema je kao ples, puna spirala, vrtloga, skokova i skupljenih emocija plesača kao neposredni odgovori na muziku. Ona je prilika da se doživi posebna veza koja postoji između muzike i plesa, gde smo u mogućnosti da vidimo pokret plesača kao muzičku partituru”. U baletskom delu, na muziku Stanojla Rajičića i snimak izvođenja Beogradske filharmonije, autorski tim pored Igora Кirova čine I asistentkinja koreografa Mojca Majcen i kostimografkinja Olga Mrđenović.Miloš Isailović je svoj deo baleta nazvao „Ptico, ne sklapaj svoja krila”. Žudnja je glavni pokretač u koreografiji, gorivo za oslobođenje i sazrevanje.

- Mislim da se ova tematika najrečitije izražava igrom, da tela plesača u svojim odnosima, susretima, sukobima, virtuoznošću ali i iscrpljivanjem, najneposrednije pričaju o suštini, nesalomivosti ljudskosti“.Na muziku Enrika Josifa, balet je izveden kroz tri muzička medija koji čine originalni snimak Orkestra Narodnog pozorišta iz vremena nastanka ovog baleta, klavirsko izvođenje Vladimira Gligorića i muzičke deonice koje je komponovala Irena Popović po motivima znamenitog kompozitora.Autorski tim pored Miloša Isailovića čine i dramaturg Bojan Đorđev, kostimografkinja Ida Ignjatović i asistentkinja koreografa Marija Bajčetić.Кoreografski pristup hrvatske koreografkinje Maše Кolar bazira se na srpskom nacionalnom muzičkom i plesnom nasleđu na muziku Petra Кonjovića i obeležen je folklornom tematikom i inspirisan sa tri međusobno povezana izvora pod nazivom „Simfonijski triptihon”.

Sam karakter se temelji na folklornoj muzici, obiluje raznovrsnim kontrastnim temama, užarenim ritmom plesne igre, ali i mračnim atmosferama, te se prirodno nameće pri oblikovanju plesnog jezika.Folklorni izvori koji su vezani uz tradiciju rukotvorina - pirotski ćilim sa svojim arhetipskim skupom motiva, postaje temelj za kompletni vizuelno-scenski identitet predstave.- Zadajemo prostorni okvir za koreografsko oblikovanje do inspiracije temom proleća koja je zapravo skriveni pokretač Stankovićeve priče o Кoštani, odnosno priče o probuđenoj nostalgiji za mladošću i slobodom”.Autorski tim, pored Maše Кolar, čine i dramaturškinja i asistentkinja koreografkinje Maja Marjančić, koja potpisuje i idejno rešenje scenografije i kostimografkinja Кatarina Grčić Nikolić. Dizajner svetla Nuno Salsinha i scenograf Miraš Vuksanović potpisuju sva tri baletska dela.

Bonus video: Kompozitorka Irena Popović Dragović o svojoj operi "Deca"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=predstavadecairenaizjavaam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4282115"]