Na čelu Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu prvi put u istoriji funkcija direktora je podeljena na umetničku i izvršnu a odnedavno ih obavljaju - primabalerina Ana Pavlović i dugogodišnja članica ansambla Smiljana Stokić.
Do ovoga je došlo zahvaljujući, kako kažu, Ministarstvu kulture i informisanja koje je u okviru reforme javnog sektora koja traje više godina unazad, sprovelo unapređenje koncepta menadžmenta kroz novi katalog radnih mesta.
– Tako je za ustanove kulture predviđena mogućnost razdvajanja rukovodećih pozicija sa aspekta sprovođenja umetničkih i operativnih ciljeva što obezbeđuje efikasnije organizovanje delatnosti pozorišta, muzike i umetničke igre. Tako je Svetislav Bule Goncić, v. d. direktora nacionalnog teatra, prvi put iskoristio datu mogućnost, te je sistematizacijom poslova upravljanje u okviru umetničkih sektora ove kuće – Balet, Opera, Drama, podeljeno između umetničkog i izvršnog direktora – objašnjava za Nova.rs Smiljana Stokić, koja obavlja dužnost izvršnog direktora Baleta.
Njen posao je, nastavlja, organizacija rada i poslovanje, koordinacija produkcijskih aktivnosti sa drugim službama u okviru ustanove, odnosno sve operativne aktivnosti koje omogućavaju da se realizuju ideje umetničkog direktora realizuju. U ovom slučaju, ono što zamisli Ana Pavlović.
– Podela posla mi omogućava da se u punom kapacitetu posvetim umetničkoj viziji razvoja baletskog sektora, repertoarskoj politici, uspostavljanju umetničkih kriterijuma i radu sa igračima. Verujem da će iz sinergije zajedničkog rada sa mojom koleginicom Smiljanom Stokić proisteći potvrda novog pristupa u organizaciji menadžmenta u baletu i da ćemo uspešno odgovoriti svim predstojećim izazovima – smatra Pavlović.
Kao baletske umetnice sa zavidnim iskustvom, naše sagovornice su dobro upoznate sa problemima sa kojima se suočavaju njihove kolege.
– Umetnička igra u Srbiji, a posebno balet, ima neodrživ model funkcionisanja delatnosti s aspekta smene generacija igrača i zakonske regulative. Baletski igrači i pored beneficiranog staža nemaju mogućnost da ostvare pravo na penziju u godinama kada im se igračka karijera završi. Takođe, poslodavac nema mogućnosti da zaposli mlade igrače i obezbedi im pripadajući radni status, dok je sam esnaf onemogućen da obezbedi adekvatnu prekvalifikaciju umetnika sa ogromnim igračkim znanjem i iskutvom nakon silaska sa scene – priča Smiljana Stokić.
Ona ističe da je zato jedan od najvažnijih ciljeva svih baletskih umetnika da se ovaj sistemski problem reši donošenjem adekvatne zakonske regulative uz maksimalnu brigu o socijalnoj sigurnosti igrača.
#related-news_1
– Ministarstvo kulture i informisanja je u partnerskom odnosu sa svim ustanovama koje zapošljavaju igrače započelo proces pronalaženja odgovarajućeg modela koji ima za cilj da zadovolji interes kako poslodavca i zakonodavca, tako i igrača i baletskog esnafa – dodala je izvršna direktorka Baleta.
Balet Narodnog pozorišta u Beogradu ima oko 80 zaposlenih, ali zbog neodgovarajuće starosne granice za odlazak u penziju, primorani su da angažuju dodatno još oko 15 honorarnih umetnika mlađe generacije, navode direktorke.
– Takođe, baletski umetnici koji više nisu na sceni angažovani su na poslovima baletskih pedagoga i repetitora za koje nisu predviđena radna mesta u sistematizaciji poslova zbog čega ne mogu da oslobode radna mesta igrača. Muški igrački kadar je deficitaran i neretko smo primorani da uposlimo igrače iz drugih zemalja. Podmlađivanje ansambla, ili bolje rečeno stvaranje uslova da mladi igrači imaju odgovarajuće uslove za rad, zavisi od zakonske regulative koju treba prilagoditi potrebama profesije. Zato je u planu jačanje saradnje sa baletskim školama i stvaranje strateške platforme podrške mladim talentima i budućim profesionalcima našeg baletskog ansambla – obrazložila je Smiljana Stokić.
Kao svoju misiju vide da kroz reformu Balet Narodnog pozorišta u Beogradu uzdignu na nivo svetskih baletskih kompanija koje su od nacionalnog značaja.
– Da idemo u korak sa svetom, a istovremeno sačuvamo i našu autentičnost. Beogradski balet ima veliki potencijal, uz pravilan rad i dobar tim stručnjaka koji će raditi sa igračima, sasvim sam sigurna da će ga vrlo brzo prikazati publici. Rad i kvalitet su za mene jedini kriterijumi, a ono što bih najviše volela ja da moje kolege sa zadovoljstvom dolaze na posao motivisani za stalni napredak, da rade u prijatnoj atmosferi poštujući profesiju i jedni druge. Zbog zastoja u radu u prethodnom periodu usled epidemije, prvenstveno ćemo se usmeriti vraćanju u formu za zahtevne klasične balete i intenzivniju repertoarsku dinamiku – naglašava Ana Pavlović.
Zato će posebnu pažnju posvetiti, dodaje umetnička direktorka, upravo radu na klasičnom repertoaru.
– Nacionalne kuće moraju prvenstveno da neguju klasično kulturno nasleđe, jer je to lična karta takvih teatara. To ne znači da ću zapostaviti neoklasičan, niti moderan repertoar. Naprotiv, gledaću da vratim kvalitetne predstave koje dugo nisu igrane, a nalaze se na našem repertoaru, a planiram i nove kao i nova viđenja, kako već renomiranih tako i mladih koreografa koji tek treba da iskažu svoj talenat. Volela bih da vratimo matine, predstave za decu. Ona su naša najlepša publika i želim da im pružimo pažnju kroz ovakve sadržaje. Posvetiću više pažnje negovanju našeg kulturnog nasleđa sa našom tematikom i uz odabir muzičkih dela domaćih kompozitora. Tako bi dobili autentičnost i bili prepoznatljivi na inostranoj kulturnoj sceni – kazala je Pavlović.
U planu je, kako kaže, vraćanje nekih naslova baletskih predstava koje jedno vreme publika nije bila u prilici da vidi na repertoaru. Tako će već krajem marta publika moći da pogleda „Uspavanu lepoticu“, jednu od predstava iz „gvozdenog repertoara“ klasičnog baleta.
– Za Svetski dan igre 29. aprila planirano je 200. izvođenje baleta „Кo to tamo peva“. To je značajan jubilej predstave koja nam je donela puno priznanja i za koju se tražila uvek karta više. Započete su i pripreme za premijernu obnovu baleta „Кraljice Margo“. Na kraju sezone imaćemo premijernu obnovu „naše verzije“ baleta „Žizela“, u originalnoj koreografiji po Lavrovskom, osveženu novom umetničkom podelom – otkrila je Ana i kao jedan od svojih strateških ciljeva sa pozicije umetničkog direktora, izdvojila je unapređenje regionalne saradnje i promovisanje baletskog repertoara širom naše zemlje.
A za veliki jubilej, stogodišnjicu Baleta nacionalnog teatra, 22. novembra na Dan pozorišta, planiraju premijerno izvođenje baleta „Rajmonda“ na muziku Glazunova.
– To je klasičan balet koji nije izvođen na našoj sceni i kojim ćemo započeti svečano obeležavanje baletskog jubileja. Sva dešavanja koja planiramo tokom 2023. godine, kako premijere tako i prateći događaji, biće u znaku ove proslave – kaže Ana Pavlović, a Smiljana Stokić dodaje:
– Pored repertoarskog sadržaja obeležavanje jubileja je prilika da se istraživanjem arhivske građe i okupljanjem stručnih timova predstavi javnosti bogata istorija baleta u Srbiji. U planu je izrada monografije i realizacija izložbe o stogodišnjici Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, ali i digitalizacija baletske istorije kako bi bila dostupna publici kroz nove vidove medija.
Bonus video: Aja Jung – Najava Festivala igre 2022.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar