0
Na današnji dan pre 100 godina umro je jedan od najuticajnijih autora 20. veka - Marsel Prust.
Marsel Prust (1871-1922) bio je francuski intelektualac, romanopisac, esejista i kritičar, najpoznatiji po monumentalnom delu „U traganju za izgubljenim vremenom“. Roman u 7 tomova, napisan po motivima iz njegovog života, izdavan je u periodu od 14 godina (poslednja tri posthumno) i ostavio je dubok trag, ne samo u Francuskoj, već i u evropskoj književnosti 20. veka i izvršio je veliki uticaj na mnoge književnike.
Rođen u bogatoj lekarskoj porodici, nežan i osetljiv, u detinjstvu je bolovao od astme, što je obeležilo čitav njegov kasniji život. Prustov otac, Ahil Adrijan Prust, bio je ugledan patolog i epidemiolog, zaslužan za proučavanje i pokušaje izlečenja uzroka i širenja kolere, koja se u to vreme širila kroz Evropu i Aziju. Prustova majka, Žan Klemans Vil, bila je ćerka iz bogate i kulturne jevrejske porodice iz Elzasa.
Sam Prust je čitavog života živeo u Parizu, neprikosnovenoj kulturnoj, ekonomskoj i političkoj prestonici Evrope 19. veka, i odrastao u bogatom i sofisticiranom miljeu više srednje klase, gde se kretao među advokatima, lekarima, državnicima i intelektualcima. Klasično obrazovan, finansijski privilegovan, društveno dobro povezan i blagosloven gotovo neograničenom dokolicom.
Prustovo interesovanje za pisanje od ranog detinjstva postavilo mu je osnovu za budući uspeh. Mnoge teme koje se pojavljuju u Prustovom kasnijem delu “U potrazi za izgubljenim vremenom” pojavljuju se prvo u Prustovom (autobiografskjom) romanu “Žan Santej”. Prustov stil pisanja uglavnom se sastoji od dugih rečenica, od kojih neke imaju skoro nekoliko stranica.
Svoje glavno životno delo pisao je desetak godina, u trci sa bolešću i smrću. U gotovo potpunoj osami i odustajanju od svih drugih delatnosti nastalo je jedno od najobimnijih i najvrednijih dela svetske književnosti, veliki roman „U traganju za izgubljenim vremenom“ (1913-1927). Roman se sastoji iz sedam knjiga: „U Svanovom kraju“, „U seni devojaka cvetova“, „Oko Germantovih“, „Sodoma i Gomora“, „Zatočenica“, „Nestala Albertina“ i „Vaskrslo vreme“.
Središnji deo prve knjige koji nosi naziv „Jedna Svanova ljubav“ često se izdaje kao samostalni roman. Roman od oko 3.200 stranica obuhvata period druge polovine 19, početak 20. veka i Prvi svetski rat, kao i teme koje su potresale francusko društvo toga doba (npr. Drajfusova afera). Radnja se odvija u porodičnoj kući u gradiću Kombreju, u Parizu, na normandijskoj obali i u Veneciji. Roman ima oblik esejizovanih memoara: to je zapravo fikcionalizovana povezana kvazi-autobiografija u kojoj su svi elementi uzeti iz realnosti, ali stilizovani u smislu Prustove filozofije i estetike, u simbolističkom i impresionističkom duhu vremena. Osnovne teme romana: ljubav, umetnost, vreme i sećanja, vrlo su pažljivo i dovitljivo ukomponovane u celinu.
Prustove velike teme su korozija bića u proticanju vremena, ljubomora i ljubav (heteroseksualna i homoseksualna), telesnost i determinacije psihe telom, nestalnost međuljudskih odnosa, problematičnost identiteta, snobizam i politička kultura.
Marsel Prust je bio homoseksualac. Njegova seksualnost i veze sa drugim muškarcima često su bile opisivane u njegovim biografijama. On nikada otvoreno nije priznao svoju homoseksualnost, iako su njegova porodica i bliski prijatelji znali ili sumnjali da jeste.
Prust je poslednje tri godine svog života proveo je u svojoj spavaćoj sobi, spavajući danju i radeći na romanu noću. Preminuo je od upale pluća 18. novembra 1922. u svojoj 51. godini.
Bonus video: Dejan Aleksić