2
Život operske dive Brede Kalef, koja je preminula danas u Beogradu u 93. godini, neverovatna je priča o ljubavi, stradanju, preživljavanju, upornosti a posebno zahvalnosti.
Breda Kalef potiče iz jedne od najstarijih jevrejskih porodica koja je iz Španije, preko Soluna, stigla u Beograd, gradu u kojem se rodila 1930. godine.
Potiče iz jedne od najstarijih jevrejskih porodica koja je iz Španije, preko Soluna, stigla u Beograd, gradu u kojem se rodila 1930. godine. Roditelji su joj dali ime Rahel. Njena baka je posle smrti muža preuzela da vodi posao i postala je prva žena trgovac na Balkanu. Imala je nekoliko sinova, ispričala je jednom prilikom Kalef, i svi su umrli osim Bredinog oca. Nažalost, tokom školovanja u Beču se razboleo, lekari su ga pogrešno lečili tako da je ostao nepokretan. Ipak, to nije bila prepreka da se njena majka uda za njega.
Otac je bio hrabar, govorila je Breda, i oženio se siromašnom Slovenkom, katolkinjom, koja je prešla u jevrejsku veru. To je tada bio sve jeres, ali oni nisu marili i dobili dve ćerke. Uvek ej isticala da su njeni roditelji imali srećan brak, i da su kao porodica živeliu ljubavi.
Tu sreću je prekinuo Drugi svetski rat. Kao izuzetno imućnoj porodici, zapečaćena im je imovina, 25-oro članova familije su stradali kao taoci, a među njima i njeni otac i baba, koji su ubijeni u dušegupki. Otac je pre smrti, ispričala je Kalef, zavetovao njenu majku da spasi ćerke. Ona ih je odvela kod župnika Andreja Tumpeja koji im je pomogao i dao nov identitet. Majčino devojačko prezime Ograjnešek a imena je sam izabrao. Tako je ona postala Breda i iz zahvalnosti prema župniku što joj je spasio život, to ime više nije menjala. U njegovoj crkvi je počeka da peva u horu i svi su dolazili da je slušaju, često se prisećala.
Kako ih župnik Tumpej nije odao nacistima koji su ga mučili da prizna da krije jevrejsku decu, Kalef je obećala sebi da će mu se na poseban način zahvaliti. Tako je napisala molbu Muzeju Jad Vašem o njegovim zaslugama koji su mu na osnovu njenog svedočanstva dodelili Medalju pravednika među narodima a u Jerusalimu je zasađeno drvo, simbol života, koje nosi njegovo ime.
Njena karijera je bila impresivna. Uvek je govorila da je pevala od kada zna za sebe. Muzičku akademiju studirala je kod profesorke Ade Poljakove, a završila u klasi profesorke Zlate Đunđenac. Boravila je u Italiji na usavršavanju kod Marije Karbone.
Ostvarila je više od 50 uloga mecosopranskog faha. Tokom blistave karijere odigrala je 61 premijernu ulogu, kao i 710 predstava u Beogradu i 242 na gostovanju. Njene kreacije su sačuvane na pločama, komakt diskovima i video snimcima koncertnih nastupa i predstava.
Za BBC je snimljeno njeno koncertno izvođenje Borisa Godunova, u Koncertnoj dvorani Vatroslav Lisinski u Zagrebu. Sa Plasidom Domingom nastupala više od 40 puta, jedina je operska umetnica sa prostora bivše Jugoslavije koja se slikom i pričom pominje u njegovoj autobiografskoj knjizi.
Kako nikada nije zaboravila da joj je neko pomogao u životu, kao što je to bio župnik Andrej Tumpej, 2016. je osnovala Fondaciju koja pomaže mlade operske umetnice. Nagrada „Breda Kalef“ dodeljuje se bijenalno za najbolje interpretiranu mecosopransku ulogu u prethodnoj sezoni na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
Više od tri decenije, svojim nepresušnim talentom, ogromnom harizmom i raskošnim glasom mecosoprana Breda Kalef je podjednako osvajala srca publike i stručne kritike, suvereno gospodareći operskim scenama, ne samo u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, nego i širom Evrope i sveta.
Za svoj umetnički rad dobila je brojna značajna priznanja, među kojima su Plaketa Narodnog pozorišta u Beogradu, Pečat Narodnog pozorišta, Nagrada Narodnog pozorišta za najbolja izvođenja za Ćekuu i Đokondi Amilkare Ponkijelija i Majku Jugovića u Otadžbini Petra Konjovića. Dobitnica je Nacionalnog priznanja za vrhunski doprinos kulturi Republike Srbije, kao i Zlatnu medalje za zasluge.
Breda Kalef je imala divan brak sa arhitektom Branislavom Simonovićem, koji je takođe studirao Muzičku akademiju, i uvek je bila ponosna na ćerku Simonidu, koja je za profesiju izabrala novinarstvo, a već dugo godina sa suprugom i decom živi u Torontu.
O receptu za srećan život, Breda Kalef je potpisniku ovih redova jednom prilikom rekla: „Treba se nadati boljem životu i sreći jer čovek bez nade je ništa. Treba činiti dobro, pomagati, jer je onda i tebi bolje. Ne treba očekivati previše, nego treba biti zahvalan sa onim što imaš. Radovati se svakog dana Suncu, svetu, cvrkutu ptica. Malim stvarima“.
Datum i mesto sahrane Brede Kalef biće naknadno objavljeni.
Bonus video: Premijera opere „Deca“ u Narodnom pozorištu u Beogradu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
