5
Enio Morikone, jedan od najvećih kompozitora filmske muzike svih vremena, preminuo juče u 91. godini, ostavio je za sobom više od 500 kompozicija za filmove i serije, kao i dela klasične muzike. "Da se ja pitam, dobijao bih Oskara svake druge godine", rekao je Morikone, a ovde se podsećamo njegovih 10 čuvenih filmskih tema iz različitih perioda njegove bogate karijere.
1. „Ecstasy of Gold“ („Dobar, loš, zao“, 1966)
Svoju verovatno najpoznatiju filmsku temu Enio Morikone komponovao je 1966. godine za legendarni špageti-vestern Serđa Leonea sa Klintom Istvudom, Lijem Van Klifom i Elijem Valahom i čuje se u trenutku kada Tako (Eli Valah) frenetično pretražuje groblje, tragajući za 200.000 dolara u zlatu. Pamtljivi vokal bez reči otpevala je Eda Del Orso.
„Zlatna ekstaza“ potom je korišćena i „citirana“ desetinama puta, čak i drugim filmovima (na primer u adaptaciji komada „Roki horor šou“ iz 1975. godine, više pornografskih filmova tokom te decenije ili korejskom ostvarenju „Bitka na ostrvu“ iz 2017. godine), a kasnije, u novom milenijumu, i u crtaćima „Knjiga života“, „Simpsonovi“ ili filmu o Sunđer Bobu.
Ovom temom je i bend Metallica u jednom periodu počinjao svoje koncerte, a reper Džej Zi semplovao je deo u svom „Blueprintu“ 2002. godine. Korišćena je i u brojim reklamama, pa i kao muzika za video igre, a slušaoci beogradskog Radija B92 verovatno je se sećaju kao špice za dnevnik ove stanice.
(Iste godine, treba i to dodati, Morikone je uradio i muziku za „Bitku za Alžir“, zajedno sa rediteljem Đilom Pontekorvom).
2. „The Man With Harmonica“ („Bilo jednom na Divljem zapadu“, 1968)
Serđo Leone pozvao je Morikonea i dve godine kasnije da uradi i muziku za „Bilo jednom na Divljem zapadu“, sa Henrijem Fondom, Klaudijom Kardinale i Čarlsom Bronsonom. Svaki od likova u filmu praćen je posebnim lajtmotivom, a lik Harmonike pratila je upečatljiva kompozicija, u kojoj se na ovaj istrument nadovezuju orkestar i vokali (ponovo Eda Del Orso). Jednako upečatljiva je i laganija tema „Frenk“. Zanimljivo je da je Leone tražio od kompozitora da završi teme pre snimanja, kako bi one mogle da se puštaju na setu.
I „Čovek sa harmonikom“ postala je jedna od tema koja je „izašla“ iz okvira filma. Ploča sa muzikom iz ovog špageti-vesterna prodata je u više od 10 miliona primeraka širom sveta. Na 50. godišnjicu ovog ostvarenja, italijanski „Bit rekords“ objavio je i specijalno izdanje od 500 primeraka, na kom je dodato još 14 melodija kojih nije bilo na ploči.
3. „Cockey’s Song“ („Bilo jednom u Americi“, 1984)
Ponovo film u režiji Serđa Leonea, ali ovaj put krimi drama sa Robertom de Nirom, Džejmsom Vudsom, Elizabet Mekgovern i Vilijamom Forsajtom kao Kokijem.
Enio Morikone je za „Kokijevu pesmu“ angažovao Georga Zamfira, rumunskog umetnika na panovoj fruli, da odsvira ovu posebno dirljivu temu, koja potom prerasta u velelepnu kompoziciju u zbirci melodija za koju su mnogi verovali da će čuveni kompozitor biti nagrađen i Oskarom. Mnogi vole i „Deborinu temu“ iz istog filma“.
4. „Harvest“ („Dani raja“, 1978)
Da te godine Đorđo Moroder nije briljantno iskoristio svoj prepoznatljivi zvuk u “Ponoćnom kauboju”, Morikoneova muzika iz filma „Dani raja“ u režiji Terensa Malika bez sumnje bi osvojila zlatnu statuu u Holivudu, saglasni su mnogi kritičari.
Za vizuelno maestralan film sa Ričardom Girom i Bruk Adams, čija je tema smeštena u ruralne delove Amerike, Morikone je komponovao muziku inspirisan „Karnevalom životinja“ Kamija Sen-Sansa, dodajući svim podjednako uspelim temama dodir svog genija. Ovde smo se odlučili za „Harvest“.
5. „Gabriel’s Oboe“ („Misija“, 1986)
Za muziku iz filma „Misija“ i sam Morikone bio je ubeđen da je trebalo da dobije Oskara.
„Definitivno sam mislio da treba da dobijem Oskara za ‘Misiju’, posebno ako se uzme u obzir da je te godine Oskar dodeljen za ‘Oko ponoći’, što nije bila originalna muzika. Tu je dobro aranžirana muzika Herbija Henkoka, ali korišćena su već postojaća dela. Nije to moglo ni da se poredi sa ‘Misijom’. To je krađa! Ali, naravno, što se mene tiče, da se ja pitam, dobijao bih Oskara svake druge godine“, rekao je Morikone svojevremeno za britanski „Gardijan“.
Zahtevna tema o jezuitima u misiji u Latinskoj Americi u 18. veku, sa Robertom De Nirom i Džeremijem Ajronsom u glavnim ulogama, zahtevala je i posebnu muziku, u kojoj su spajani i plemenski napevi i visokosofisticirana evropska klasika.
Pročitajte još:
U anketi sprovedenoj 2012. godine među 40 poznatih aktivnih kompozitora, Morikoneove teme za „Misiju“ proglašene su „najboljom filmskom muzikom svih vremena“ (ispred muzike za Hičkokov „Psiho“ i Spilbergovog „E.T. vanzemaljca“, pisao je tada „Varajeti“.
6. „The Kissing Montage“ („Sinema Paradizo“, 1988)
Stvarajući muziku za film „Sinema Paradizo“ svog prijatelja Đuzepea Tornatorea, Enio Morikone je komponovao neke od svojih najromantičnijih melodija.
Nostalgične note pratile su priču o čoveku koji se seća svoje mladosti i vremena provedenog sa operaterom lokalnog bioskopa, a ljubavne scene pratile su izuzetne melodije među kojima su, pored „Kissing Montage“ u završnici, instrumentalno povezane i glavna i ljubavna tema u filmu.
7. „Here’s To You“ („Sako i Vanceti“, 1971)
U dokudrami „Sako i Vanceti“ Đulijana Montaldija o dvojici anarhista italijanskog porekla pogubljenih 1927. godine u Americi, Morikone je imao neobičan zadatak: da pomiri angažovane masovke sa svojim sofisticiranim izrazom.
Komponovao je muziku, a kao rešenje se nametnulo da završnu pesmu otpeva kantautorka i poznata pevačica protestnih pesama Džoan Baez.
Pesma je objavljena i kao uspešan singl Džoan Baez („Here’s to You, Nicola and Bart), a nakon toga korišćena više puta i u drugim filmovima, poput kvazidokumentarca „Nemačka u jesen“ (1978) o članovima Crvenih brigada. U novije vreme melodija se može čuti i u video igrama.
8. „The Untouchables Theme“ („Nedodirljivi“, 1987)
Drama Brajana de Palme, zasnovana na obračunu policijske ekipe Eliota Nesa sa Alom Kaponeom i drugim mafijašima u vreme prohibicije u Americi sa Kevinom Kostnerom, Šonom Konerijem, Robertom de Nirom i Endijem Garsijom, takođe je podvučena i grandioznom muzikom Enija Morikonea.
Kompozitor je i za muziku za ovaj film bio nominovan za Oskara, a sa istim rediteljem radio je dve godine kasnije i na filmu „Žrtve rata“.
9. „Malena“ („Malena“, 2000)
Nekada je muzika za film bolja od filma, podseća muzički kritičar „Gardijana“ Aleks Petridis pišući o ovom ostvarenju.
I zaista jeste tako. Prilično sentimentalan film svog prijatelja Đuzepea Tornatorea, sa Monikom Beluči u glavnoj ulozi, stari majstor pojačao je odličnom muzikom.
10. „L’Ultima Diligenza per Red Rock“, („Podlih osam“, 2015)
Reditelj Kventin Tarantino, majstor citata i reciklaže, koristio je već u ranijim filmovima Morikoneovu muziku za svoje filmove „Ubiti Bila“, „Prokletnici“ i „Đango“, a pozvao je čuvenog kompozitora da uradi originalnu muziku za njegovo ostvarenje smešteno u vreme nakon Građanskog rata u SAD.
Morikone je u jednom intervjuu naveo da za potrebe tog filma nije hteo da ponavlja svoj stil iz filmova Serđa Leonea (sa čim je Tarantino verovatno računao), pa je reditelj prvo bio šokiran kada je čuo muziku, s obzirom da ona nije ličila na ono što je radio u vreme špageti-vesterna. Tarantino je prihvatio Morikoneova rešenja, a kompozitor je, devet godina nakon što je dobio Oskara za životno delo, dobio i zlatnu statuu za najbolju filmsku muziku te godine.
Neponovljiv opus
Svođenje ogromnog opusa za koji će njegovi fanovi, uz nešto malo preterivanja, reći da je „svako njegovo delo zapravo remek-delo“, na samo 10 primera veoma je nezahvalan posao. Veliki kompozitor je, pored vesterna, radio i muziku za horore (poput filmova Darija Arđenta iz sedamdesetih godina, nastavka „Isterivača đavola“ ili Karpenterovog „Stvora“, 1982), krimiće („Sicilijanski klan“, 1969), drame („Madalena“, 1971. ili „Legenda o pijanisti na okeanu“, za koji je 1998. dobio „Zlatni globus“), crne komedije i satire („Istraga osumnjičenog građanina“, 1970)…
Pored toga, radio je i muziku za brojne TV serije, među kojima je gledaocima kod nas možda i najpoznatija čuvena „Hobotnica“ sa Mikeleom Plaćidom.
