Legendarni gitarista Radomir Mihajlović, za koga su odmah rekli da je ‘‘druga strana medalje Džimija Hendriksa‘‘, otkriva kako su dali ime grupi SMAK, zašto je u njhovo vreme bilo mnogo teže uspeti i da niko ne može da zna šta će biti hit i kao dokaz navodi numeru "Daire".
‘‘Nama je u ono vreme, kada smo počinjali bilo mnogo teže, nego današnjim muzičarima, instrumenti su bili skupi, nismo mogli lako da čujemo kako sviraju drugi, a dok ne izađemo na koncert, nismo znali ni šta publika voli i kako reaguje‘‘, kaže u razgovoru za Nova.rs legendarni gitarista SMAK-a Radomir Mihajlović Točak, povodom koncerta u Kragujevcu i obeležavanja 50 godina od osnivanja benda.
Uz ime Radomira Mihajlovića Točka, jednog od osnivača SMAK-a, najpoznatijeg rok sastava svih vremena iz Kragujevca i legende jugoslovenske muzičke scene, u novinskim člancima uglavom idu epiteti ‘‘virtuoz na gitari‘‘ i ‘‘muzički genije‘‘. I to je, prema oceni muzičkih kritičara i poznavalaca rok muzike, zaista tako.
Jednom prilikom je pevač Dado Topić za Točka izjavio da je ‘‘druga strana medalje Džimija Hendriksa‘‘, a naš poznati dramaturg Siniša Kovačević je ispričao da je davnih dana slušao priče da postoji jedan gitarista ‘‘koji jede malu decu‘‘. Kada je čuo prve Smakove snimke, uverio se u ‘‘te priče‘‘ i izjavio da zvuče ‘‘nestvarno‘‘.
Legendarni bend koji je potekao iz podruma kragujevačkog Doma omladine 1971. Članovi SMAK-a slavu su sticali u prošlom veku, kada nije bilo ekspanzije medija, pa su i do danas zadržali takav odnos da se pojavljuju samo s povodom i kada žele nešto muzikom da kažu. Retko su u javnosti, a lgendarni Točak je za naš portal ispričao neke manje poznate detalje iz karijere i otkrio kako je bend zapravo dobio ime, a o čemu je javnost mnogo polemisala.
Sa prepoznatljivom tetovažom točka na desnoj ruci, ovaj umetnik, iako u 72. godini, sa rokerskim žarom najavljuje da će publika biti zadovoljno koncertom u Kragujevcu. Pola veka postojanja na sceni, SMAK je posvetio pevaču Borisu Aranđeloviću, koji je preminuo u avgustu 2015. samo dva meseca posle spektakularnog nastupa na beogradskom Ušću.
Točak pravi paralelu između današnje muzike i vremena kada je Smak počinjao i prisetio se da su tada bili predmet kritika, te da se govorilo da je njihovim dolaskom ‘‘muzika propala‘‘.
‘‘Ja mislim da je odavno prošlo vreme muzike u onom smislu kao što je to nekad bilo. Ljudi su svirali bez struje, bez ičega. A kad smo mi došli, onda su nas nazivalli ‘nečim novim, muzika je propala i tako dalje‘. Svako vreme ima svoje situacije. Tako i danas. Ljudi, odnosno neka populacija sluša nešto potpuno drugo. A ovo još uvek živi, rekao bih, čim se ljudi interesuju. Ja mislim da će rok biti dosta dugo živ. Onda je bilo drugačije, ne može to da se poredi. Bilo je teže, ništa nije bilo dostupno, pogotovo ne to da ti možeš da čuješ kako neko svira. Danas je to moguće. I ne samo to, nego moguće je da kupiš instrument za vrlo male pare, to je onda bilo previše. Na primer, da kupiš Fender gitaru 60 -tih godina, to je bio podvig. Ne samo gitaru, nego i pojačalo i ostalo. Pa po tome, ako gledamo, onda je nama bilo znatno i mnogo, mnogo teže‘‘, ispričao je Točak.
Za razliku od današnjih muzičara kojima su dostupni svi digitalni alati i koji prema broju pregleda i lajkova na Jutjubu mogu da procene koja pesma će biti hit, u Smakovo vreme bilo je mnogo teže, objašnjava Točak i otkriva da je na jednom njihovom albumu, hit postala pesma na koju uopšte nisu tipovali.
‘‘Hit u onom klasičnom smislu je inače vrlo teško napraviti, zato što nikad ne znaš šta će da prođe. Ppraviš onako kako se tebi dopada, a publika traži nešto potpuno drugo. Evo dokaza. Mi smo snimili ‘Crnu damu‘ i stavili smo na A1 ‘Crnu damu‘, a na B1 smo stavili ‘Alo‘, misleći da su te dve stvari najbolje. Ustvari, ispalo je da su to ‘Daire‘, a one su B3. To dokazuje koliko nismo mogli da dokučimo šta to publika i onda, a pogotovo danas hoće i voli‘‘, otkrio je legendarni gitarista.
U javnosti se decenijama polemisalo da li naziv benda ima neko apokaliptično značenje ili je akronim od ‘‘Samostalni Muzički Ansambl Kragujevac‘‘. Točak otkriva da nije ni jedno ni drugo, već da su ime uzeli iz predstave ‘‘Smak‘‘, posvećene streljanju u Šumaricama. Kaže i da mu je danas, 50 godina kasnije, kada pomisli na reč ‘‘smak‘‘, prva misao pomen nevinim žrtvama.
‘‘Mi smo dobili ime po pozorišnoj predstavi, koja je bila zapravo pomen žrtvama. A onda, iz nekog razloga, ta predstava nije mogla da se igra. I onda smo mi tražili to ime‘‘, istakao je poznati roker.
Na kraju Točak je saglasan sa ocenama brojnih fanova i ljubitelja muzike da je grupa SMAK stekla status kultnog i legendarnog benda, da su svi članovi Smaka ‘‘zvezde‘‘, ali podvlači da i ne uživa baš u tom statusu ‘‘superstara‘‘, već da ga ispunjava scena i scenska umetnost.
‘‘Ja čeznem za tim nekim normalnim situacijama, ne volim, ne medije, nego ne volim tu medijsku projekciju. To je laž. A više mi se sviđa ovo dugo. Ako to poredimo sa pozorištem, glumci u pozorištu i glumci na televiziji i filmu, nije to isto. Ipak je, ono osnovno je biti na sceni. I mene zapravo zanima scenska umetnost, a to je sviranje uživo‘‘, zaključio je Točak.
Bonus video: Koncert Bajage i Instruktora na Tašmajdanu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare