3
Beograd je svemir zahvaljujući meni, može se pokušati ubiti mene, tako što bi se pucalo u mene, ali plodovi mog rada su neizbrisivi, citira Tihomir Tika Stanić svoju repliku iz predstave "Don Žuan", prvog komada premijerno izvedenog u "Teatrijumu“, pozorištu na otvorenom u zgradi Rektorata u Kapetan Mišinom zdanju.
Pojavljujem se kao priviđenje, objašnjava Tihomir Stanić, kada Don Žuan pokuša da napravi još jedan greh, da postane licemer i ne bude više iskren u svom razvratu i nastavlja da čini zlo.
– A onda mu se pojavi lik njegove žrtve za koju misli da je ubio, ali Slobo je neuništiv. Ja sam komandant Slobo, biznismen koji je izgradio sve šoping molove, centre, moderni Beograd, moja kompanija je Slobo, sve je Slobo, Ali, da ne prepričavam sve. Ovo je moja prva režija. Uticao sam često kreativno na reditelje, međutim, sada sam od početka koncepta do kraja bio prisutan sa Markom Misiračom, kojeg sam ubedio davno da postane reditelj. Zajedno smo radili ovaj komad jer nisam mogao zbog obaveza sve da radim sam, mada, ovako je i lepše i bolje.
„Don Žuan“ je, nastavlja, komedija u kojoj ćemo se svi prepoznati jer su dela Molijera, kao i Šekspira, večna, pošto se ne bave nijednom pojedinačnom ličnošću i društvenim incidentom, nego pravilima i zakonomernostima društvenog života.
– U tome je njihova veličina i svevremenost i zato su njihovi tekstovi opstali kroz vekove. Mi smo samo ovaj komad preveli na jezik današnjice, ali ono što je najveća karakteristika ove predstave je jedan poziv na igru. A igra nema strah od tabua i zabranjenih tema, nudi maštu i najlakše dotiče istu. Kroz igru se sve može otkriti, jer u njoj nema skrivenih tajnih poruka, sve je jasno i postoji radost otkrivanja istine. To je pozorište.
O zaljubljenosti i istrajnosti u odnosu na svoju profesiju i svoju umetnost, kaže:
– Igrao sam, bilo je to 1996. godine, 11 puta pred praznom salom. To je bilo u periodu kada sam napustio „Atelje 212“ i uradio sam predstavu koju i danas mnogo volim, „Detinjarije“ u „Bitef teatru“. Na prvoj reprizi sam prodao samo dve ulaznice, bilo je strašno, ali nisam odustao. Naredno igranje je imalo četiri gledaoca, a sledeće nijednog. I dalje sam verovao u to što radim. Nisam otkazao nijednu predstavu, igrao sam. A paralelno sam prihvatio da odem na festival u Nikšiću i vratio sam se odande sa tri nagrade – žirija, publike i kritike. Onda sam u Beogradu doživeo satisfakciju pred punom salom. Verovao sam da je dobro to što radim, verovao sam i izdržao.
Oseća, kako kaže, da će biti i sa „Teatrijumom“. Ovo je sada nulta sezona i nema prevelika očekivanja.
– Ljudi još ne znaju dovoljno da postojimo, ali čuće se. Rastemo, jer dobar glas se širi. Mislim da smo uspešni do sada. Naša ambicija je da ove godine osvojimo taj prostor, a sledeće da grunemo sve ono što smo planirali i zamislili. Ponosan sam na činjenicu da smo se opredelili da otvorimo pozorište za mlade ljude koji nemaju gde da igraju predstave, a među njima ima uspešnih umetnika. Naredne godine ćemo selektovati repertoar. Sada je važno da uložimo i vreme i rad i novac, a onda će doći sve na svoje mesto.
Zato, dodaje Stanić, sledeće godine neće davati intervjue na ovu temu jer misli da neće biti potrebe za tim, pošto će „Teatrijum“ već biti poznato mesto susreta.
U predstavi „Don Žuan“ igraju Stefan Radonjić, Milica Janković, Nevena Ilić, Isidora Građanin, Ivana Dudić, Luka Potparić, Milan Bobić, Luka Sević… Adaptaciju je uradila Vida Davidović, apsolvent dramaturgije.
– Potpuno je osavremenjen. Pokušaćemo da nađemo vezu između klasičnih dela koja uvek tretiraju iste ljudske probleme i da ih prevedemo u savremeni kontekst. A igraju sve mladi glumci koje će publika upoznati – kaže Stanić.
„Don Žuan“ se nakon premijere 13. jula igra svako veče do 18. jula u 21 sat, a ponovo će biti na sceni tokom avgusta.