0
Marice Vuletić Naumović, koja je preminula iznenada nakon kratke i teške bolesti u 62. godini, ispraćena je na večni počinak na Novom groblju u Beogradu. Iza sebe je ostavila više od 50 uloga u pozorištu, 20 na filmu i televiziji a odigrala više od hiljadu predstava i sinhronizovala 1.200 crtanih filmova.
“Za mene je glumac neko kome na čelu piše ‘duša’, a reditelj neko kome na čelu piše izvor”, govorila je Marica Vuletić Naumović za Politiku.
Marica Vuletić Naumović rođena je 29. januara 1962. godine u Zemunu. Prvo je završila dve godine studija na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a onda se opredelila za glumu i pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti gde je stekla diplomu. Specijalizaciju iz scenskog pokreta kao stipendista francuske vlade pohađala je u školi „Žak Lekok” u Parizu, kao i različite teatarske radionice u inostranstvu.
Publika će da pamti njeno čedno lice i nebesko prozračne oči koji su obeležili neka od kultnih filmskih ostvarenja. Ovekovečena je u filmovima „Kako sam sistematski uništen od idiota”, „Šest dana juna”, „Milena iz Praga“, „Dogodilo se na današnji dan”, „Poltron”, „I to će proći”, „Largo Vinč”, „Psihoseansa”„Znamenite žene srpske prošlosti”, „Ožalošćena porodica”. Ipak, Marica nije nastavila put filmske dive.
U pozorištu je glumačku karijeru počela je u teatru „Boško Buha” ulogom u Šekspirovoj komediji „Sve je dobro što se dobro svrši” u režiji Dejana Mijača, da bi ubrzo postala članica ovog ansambla. Igrala j e na mnogim scenama u komadima Kalderona, Šekspira, Gocija, Šoa, Šniclera, Nušića, Popovića… Kao pozorišna rediteljka ostvarila je 12 režija, tri monodrame i 12 radio drama. Kao stručni saradnik za scenski pokret bila angažovana u 13 predstava. Takođe, uradila je kostimografiju u jedanaest, scenografiju i dramatizaciju u devet, adaptaciju teksta u pet i izbor muzike u 11 pozorišnih komada.
Mnogo toga novog i drugačijeg je uradila Marica. Posebno joj je draga, kako je svojevremeno istakla, saradnja sa Udruženjem „Živimo zajedno” u radu na predstavi „Dubravko i Sanja”, koja je povezala profesionalne glumce i glumce sa invaliditetom.
Bavila se pedagoškim radom, a jedno vreme bila je angažovana na Akademiji umjetnosti u Banjoj Luci gde je predavala scenski pokret. Takođe,
“Razvila sam objedinjujući sistem rada: praktičnih vežbi, čiji je cilj da budući glumac temeljno poznaje izražajne mogućnosti svoga tela, da ovlada tehnikama scenskog izraza kroz pokret i razvije sopstvenu poetiku tela. Kao glumica, od režije sam usvojila sveobuhvatnost u sagledavanju postavke komada, a kao rediteljka od glume sam zadržala zagledanost u detalj i snagu emotivnog doživljaja – govorila je Marica Vuletić Naumović za “Politiku”.
Za sobom je ostavila multimedijalni studio „Trag” koji je vodila u pozorištu „Puž” sa željom da u svet umetnosti vine mlade generacije.
“Trudila sam se da sa svakom novom generacijom idemo korak dalje u kreativnom smislu, a istovremeno korak bliže unutrašnjem pronalaženju sebe i svog potencijala. U temelju svih mojih traganja i uspeha stoje vera, upornost, želja, ljubav moje porodice i radost mojih prijatelja, rekla je svojevremeno za “politiku” Marica Vuletić Naumović, za kojom iskreno, pored porodice, tuguju njene kolege, saradnici i učenici.
Bonus video: Odlazak Žarka Lauševića: Po ovim ulogama ćemo ga pamtiti
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
