Đina Lolobriđida Foto: Pictorial Press Ltd / Alamy / Alamy / Profimedia

Bio sam na nebu, video mnogo zvezda, no ti si lepša od svih njih. Ove reči izgovorio je Jurij Gagarin kada je prvi put ugledao Đinu Lolobriđidu, damu nazivanu italijanskom boginjom.

Jedna od ikona evropske ali i svetske kinematografije, dama koju su odavno nazivali divom i seks simbolom preminula je danas u bolnici u Rimu u 95. godini, potvrdio je za agenciju ANSA glumičin advokat. Prošle godine operisala je butnu kost, ali je razvejala tada sve brige svetske javnosti poručivši da će biti dobro.

Najlepša žena na svetu, kako su nazivali Đinu Lolobriđidu, po naslovu jednog od njenih kultnih filmova, rođena je 4. jula 1927. godine u Subijaku, mestašcu pedesetak kilometara udaljenom od Rima, kao Luiđina Lolobriđida, druga od četiri kćeri Đuzepine i Đovanija Markurija. Porodica ju je od milja zvala Đineta, a od malena je bila, kako se prisećala, užasno tvrdoglava…

S obzirom da je odrastala u siromaštvu, rano je počela da radi. Rasne lepote, preselila se u Rim i najpre je radila kao model, a 1947. godine prijavila se i na takmičenje za Mis Italije. Očarala je publiku svojim stasom, međutim osvojila je samo treće mesto. No, to takmičenje donelo joj je mnogo toga. Ugledavši drugu pratilju producenti su počeli da je obasipaju ponudama za role na filmu.

No, u Rim je prevashodno došla s naumom da postane likovna umetnica:

– Studirala sam slikarstvo i skulpturu, i greškom postala glumica – sećala se Lolobriđida, koja je izvrsno i pevala.

Đina Lolobriđida Foto: LANDMARK MEDIA / Alamy / Alamy / Profimedia

I do prve manje uloge na velikom platnu došlo je već sledeće godine, u ostvarenju „Follie per l’opera“ (Ludosti zbog opere) Marija Koste, u kojm je igrao i bariton Tito Gobi. Film je prikazan čak i u Americi, ali i u Sovjetskom Savezu, kao prvi naslov sa Zapada nakon Drugog svetskog rata.

A kad je Đini sledeće godine Kosta ponudio ulogu u filmu-operi „I pagliacci“, zatražila je milion lira honorar, u to doba nezamislivo visoku svotu, ali reditelj je pristao. Iako film i nije baš najsjajnije prošao, sve novine su bile ispunjene tekstovima o Đininoj „neponovljivoj lepoti“. Usledili su naslovi „Mlada ne može da čeka“, „Alina“, „Srca bez granica“…

I Đina Lolobriđida postala je simbol Italije. Mediji su pisali da je Đina, a ne vespa, glavni italijanski izvozni proizvod. Tad je već bila u braku sa slovenačkim lekarom Milkom Škofičem, za kojeg se udala godinu dana ranije u crkvici na 2.000 metara nadmorske visine na planini Terminilo kraj Rima, a oboje su bili odeveni u skijaška odela. I Škofič, koji je tokom rata operisao druga Tita, ubrzo je batalio doktorski poziv i postao Đinin menadžer.

Uskoro su stigli i pozivi iz Holivuda, i 1950. godine je na molbu Hauarda Hjuza otišla u „fabriku snova“. Legenda kaže da je Hjuz, inače veliki ženskaroš, tražio od nje da plešu do zore i prosio je više puta. Ali, napravio je užasnu grešku – ponudio joj je ugovor na engleskom, umesto na italijanskom. Drčna, kakva je bila, odbila ga je i vratila se u Rim. I u Italiji nije mogla da se odbrani od posla i ređale su se uloge po kojima se pamti, u filmovima „Grad se brani“, „Fanfan la Tulip“ sa Žerarom Filipom, „Hleb, ljubav i fantazija“, „Hleb, ljubav i ljubomora“, „Rimljanka“, „Supruga za jednu noć“….

Nije je mrzelo da nauči francuski i engleski, postaje jedna od najtraženijih evropskih glumica, a 1953. u Francuskoj dobija nagradu „Victoire“. Toliko su je obožavali na Starom kontinentu da nije mogla da se odbrani od obožavalaca i novinara. Ostaje upamćeno da je, došavši na Filmski festival u Kanu 1953. godine izazvala takav haos da je intervenisala policija, a nekoliko pripadnika „organa reda i mira“ tada je čak i povređeno.

Posle filmova „Trapez“, u kojem je igrala s Tonijem Kertisom i Bertom Lankasterom i „Zvonar crkve Notr Dam“, s Entonijem Kvinom, gotovo da nije mogla da izađe na ulicu… Nakon što je postala majka, dobivši sina Andreja Škofiča, nije htela nimalo da predahne i počela je da snima s Marčelom Mastrojanem i Ivom Montanom, a potom i s Julom Brinerom „Solomona i Šibu“.

I dok se činilo da je Đina Lolobriđida nedodirljiva, i po stasu i po talentu, na „filmskom nebu“ pojavila se nova zvezda – Sofija Loren. I kada su „vlasnicu najtanjeg struka“, kako su pisali o Đini, počeli da upoređuju sa sedam godina mlađom Sofijom Loren, odbrusila bi:

– Ne takmičim se sa besramnošću!

Đina Lolobriđida Foto: Baril Pascal/ABACA / Shutterstock Editorial / Profimedia

I dok joj tokom pedesetih i šezdesetih nije bilo premca, jer je bila prvi pravi seks simbol, igrala s Rokom Hadsonom, Frenkom Sinatrom, kada su tokom sedme decenije 20. veka filmske ponude malo „presušile“ okrenula se skulpturi i fotografiji, ali i novinarstvu. Gotovo godinu dana je putovala Italijom i snimila više od 20.000 fotografija. Nekih dvestotinak objavila je u prvoj knjizi „Italia mia“, čiji je tiraž razgrabljen.

Ostaje upamćeno da je istih tih sedamdesetih došla u Beograd, izazvavši i ovde pravu pomamu. Naime, boravila je u Beogradu 1973. godine zbog Festa, a susrela se tada i sa predsednikom Titom. Dala je ovde ekskluzivni intervju za Televiziju Beograd u kom je govorila o slučajnom početku bavljenja glumom, saradnji s Vitoriom de Sikom, razlikama u snimanju filmova u Italiji, Velikoj Britaniji i Americi.

– Kada bih nastavila da budem zvezda i u svojoj kući, bio bi to smak sveta – bio je odgovor Đine Lolobriđide na pitanje kako se nosi s popularnošću.

Prisetila se jednom prilikom i koliko ju je oduševio Tito:

– Tokom svoje duge karijere srela sam mnoge istaknute ličnosti, a kad sam počela da se bavim fotografijom upoznala sam mnoge političare – Fidela Kastra, Kisindžera, Džimija Kartera, ali i predsednika Tita. Upoznala sam ga 1973. godine. Bila sam pozvana u Beograd na filmski festival Fest. A na moje veliko zadovoljstvo dobila sam poziv da dođem u Titovu rezidenciju. A moj suprug je bio asistent lekaru koji je operisao Tita tokom rata. I primio me je baš toplo, razgovarali smo o mnogim stvarima…

Sreli su se i kasnije na Brionima, kada mu je darivala svoju prvu knjigu fotografija…

Oduševljena njenim fotografijama Lolobriđidu poziva Imelda Markos, supruga filipinskog predsednika Ferdinanda Markosa da „ovekoveči“ ovu zemlju fotoaparatom. I objavila je dve knjige: „Filipini“ i „Manila“. Ali, obećani višemilionski honorar nikada nije dobila, kada je Markosovima odzvonilo.

Stigla je prva da uradi nemoguće – da napravi eksluzivni dokumentarac i intervju s kubanskim predsednikom Fidelom Kastrom.

– Proveli smo 12 dana zajedno. Nije me interesovao kao političar, već kao čovek. Shvatio je da nisam došla tamo da ga napadam, i zato me je prihvatio – sećala se, a fotografisala je i Pola Njumena, Salvadora Dalija, Odri Hepbern, Elu Ficdžerald…

Đina Lolobriđida Foto: EPA PHOTO/ANSA/FRANCO SILVI

Priznala je pre nekoliko godina da je bila žrtva seksualnog zlostavljanja dva puta.

– Treba biti hrabar i to odmah reći i osuditi. Ali, čak ni ja nisam imala tu hrabrost. Ćutala sam i nisam ništa rekla. Prvi put, bila sam nevina, nisam ništa znala o ljubavi. Dakle, bilo je ozbiljno a osoba je bila veoma poznata. Imala sam 19 godina i bila u gimnaziji… Seksualna zlostavljanja, još kad ih ima više, ostanu u nama i to vas obeleži. To je nešto o čemu se ne govori lako…

Đina Lolobriđida Foto: EPA/Garrone

Najlepša žena na svetu, uvek je pominjano uz ime Đine Lolobriđide, koja bi ceo život ponavljala:

– Sve sam uradila sama! Bila sam i ostala broj jedan!

Bonus video: Đina Lolobriđida

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar