2
Ko bi pomislio da jedna od najprestižnijih dvorana na svetu može za tili čas da se pretvori u kakav irski pab… Ali, da od njujorškog Karnegi hola možete "stvoriti" neki pab u predgrađu Dablina bilo je jasno pre neko veče.
Dan svetog Patrika na neuobičajen način proslavljen je 17. marta u Njujorku, i to dirljivim sećanjem na dve irske muzičke legende koje su se prerano oprostile od ovog sveta prošle godine.
To dvoje irskih „otšelnika“ Šinejd O’Konor i Šejn Mekgovan, i za života prijatelja, okupili su te večeri brojne muzičare i publiku usred Menhetna. Čitava tri sata i 22 minuta trajao je koncert. Izvedene su 23 pesme, kako one Šinejdine, tako i Šejnove. Bio je to i dobrotvorni koncert, a prikupljeno je 70.000 dolara za organizaciju PEN Amerika. Namera svih nije bila samo da predstave najbolje od muzičkog opusa dvoje umetnika, već i da podsete na njihove tako unikatne ličnosti. Bili su tu, kako piše „Indipendent„, Gordon Gano iz Vajolent femsa, pa Judžin Hac iz Gogolj bordela…
Imelda Mej je u jednom trenu kazala:
– Ovo veče je malo više sranje nego što je moglo da bude…
Naravno, aludirala je na to da bi radije sedela u publici i gledala Šejna ili Šinejd, ili njih dvoje zajedno na sceni, umesto što je prinuđena da „preuzme“ binu. I dešavalo se to i s ostalim izvođačima te večeri. A desilo se i da su u jednom momentu, dok je Bili Breg izvodio trijumfalnu numeru „Rainy Night in Soho“ svi izađu na scenu kako bi pokušali da popune „prazninu“.
Većina njih, sasvim prikladno, smatrala je da su reči suviše. Neka muzika govori…
Nastupali su i Resistance Revival Chorus, pa Džoš Riter, koji je uoči izvedbe „The Broad Majestic Shannon“ pričao o prekretničkom trenutku u životu kad ga je drug upoznao s Pogsima. A Kreg Fin iz benda Hold Steady i Džon Darniel iz sastava Mountain Goats zagrlili su se kako bi smogli snage da izvedu duet „Sally MacLennae“.
Najveće aplauze u Karnegi holu, očekivano, dobila je Kejt O’Riordan, nekadašnja basistkinja Pogsa koja je bila deo benda koji je tokom svih nastupa pratio svakog izvođača ponaosob.
Tugu je, na trenutak, razvejao Ken Kejsi iz benda Dropkick Murphys podelivši urnebesno smešne priče o Mekgovanu, a jedna od njih bila je kako mu je muzičar ispisao i iscrtao buljuk vulgarnosti uz autogram na retkom izdanju singla Pogsa koje mu je ovaj dao da mu potpiše.
Poslednjih nekoliko numera na najlepši način potcrtale su svu bezvremenost muzike koju su iza sebe ostavili Šinejd i Šejn. Iako ne Šinejdinu, već Prinsovu kompoziciju – „Nothing Compares 2 U“, pesmu tako simboličnog i višeznačnog naslova, koja je postala najveći hit otišle irske pevačice, izvela je ćerka O’Konorove Roišin Voters izazvavši buru emocija. A čitava sala pevala je uz „Fairytale of New York“ i „Dirty Old Tow“. Jer, Mekgovanove pesme, potekle iz folk tradicije, s melodijama koje tako prastaro zvuče i s beskrajnim strofama, uostalom oduvek i kao da su bile stvorene za to – za zajedništvo.
A na kraju te radošću – zbog divne muzike, i tugom – zbog preranog odlaska – ispunjene večeri Beti Lavet izvela je pesmu koju je Šinejd napisala kad joj je bilo dvadesetak godina – „I Do Not Want What I Haven’t Got“. I pretvorila je numeru o teškom životnom putovanju u pesmu koja je tu da sve uzdigne…
U jednom davnašnjem zajedničkom intervjuu, polovinom devedesetih sedeli su Šinejd i Šejn zajedno u TV studiju, jedno kraj drugoga i pričali o strahovima, a naročito o strahu od smrti.
– Mislim da je, verovatno, teže živeti, nego umreti – kazuje u jednom momentu O’Konorova.
A posle ovako potresnog muzičkog odavanja počasti ostalo je svima da upamte kako, kad god nam je teško, spas možemo naći u svim onim otpevanim notama i stihovima Šinejd O’Konor i Šejna Mekgovana…
Bonus video: Hendriks
