2
Biću iskren sa vama: da mogu ponovo da se rodim, bio bih pilot. Možete da imate penis od 72cm, ali kada sednete pored pilota, možete samo da sami sebi... I ne pišem vam ovo da bih bio nepotrebno prost, već da naglasim da su, u kontekstu, oba Top Gana trebalo da budu, maltene, seksualna iskustva za mene. Ali to se nije desilo.
Nedavno sam, a za potrebe ove recenzije, reprizirao prvi Top Gan (Tony-ja Scotta, iz 1986) i on zaista izgleda kako mu danas pripisuju- kao muzički spot sa par atraktivnih aviona i pilota. Scott nam je film priredio kao homo-erotični akcijaš u kome muškarci radije mere, nego koriste svoje, erhm… letilice. Top Gan: Maverik stiže kao pravi Top Gan, sa glavom, krilima i repom. I, omažno, reprizira i početnu i odjavnu špicu prvenca.
Tom Cruise je motor ovog filma koji sam u previše trenutaka doživeo emocionalnije nego što sam očekivao. Povratak njegovog Mavericka u „Top Gan“ školu u kojoj za manje od tri nedelje treba da spemi elitnu ekipu pilota (među kojima je i sin njegovog pokojnog prijatelja Gusa, zbog čije smrti i dalje oseća krivicu) za samoubilačku misiju (a napisano vam je i sva radnja ovog filma) u isto vreme deluje i kao Cruiseova meta-borba sa starošću i pozicijom „večitog akcionog heroja“ koju u Holivudu drži već neprirodno dugo. Ali i Cruise i Maverick su se neočekivano herojski izborili za naše simpatije i podršku, i film zasluženo nosi svoje ime.
Iako je Joseph Kosinski (sa Cruiseom radio sci-fi Oblivion) vrlo muški i realistično razradio akcione sekvence, nisam siguran da je uspeo da nas na pravi način „uvuče u kabinu“ i ubrizga nam adrenalin i ludilo koje vozi ove pilote i ove letilice. S druge strane, nema ni besmislenih efekata koji bi kreirali pogrešan film. Završno sa obavljanjem inicijalne misije Top Gan predstavlja kompaktan film u kome grupa pilota zahvaljujući Mavericku pomera granice ljudske izdržljivosti. Tek je epiloški segment te misije solidan kompromis sa „Holivudom“, kada film „paradno“ izleće u novu, „007“ blokbaster realnost.
Od stvari koje bih zamerio, pored usiljene „woke“ reprezentacije rasa i polova u timu pilota, kao i činjenice da su „arijevski lepotani“ opet najnaloženije seljačine, tretman „Icemana“ odn. Vala Kilmera je bio dosta dubiozan. Dok je prvi susret Mavericka i Icea doneo očekivane emocije (i na meta nivou), moram da priznam da je njegova smrt u filmu bila dosta neukusna i morbidna (a dramaturški nije bila nužna) u kontekstu činjenice da se Kilmer u stvarnom životu bori sa istom bolešću. Ali, sve to ostaje u senci jednog testosteronskog iskustva kojim Cruise još jednom dokazuje da ako prevazilaziš sebe rezultat ne može, ali i ne sme, da izostane. Jedino što Top Gan deluje kao oružje kakvo Holivud više neće imati kome da poveri.
OCENA: 8/10
Bonus video: Nepoznate zanimljivosti o poznatima kroz mitove i anegdote
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare