5
Izgubili smo čoveka koji je bio sjajan novinar, fantastičan urednik, a pritom ispravan čovek, kaže za Nova.rs Teofil Pančić sećajući se Veselina Simonovića, koji je preminuo juče.
Novinar, kolumnista i kritičar Teofil Pančić radio je nekoliko godina s Veselinom Simonovićem u nedeljniku „Vreme“. Ali, kako se Pančić seća za naš sajt, čak i kada je nekadašnji urednik „Borbe“, „Blica“ i pokretač i glavni i odgovorni urednik portala Nova.rs i dnevnih novina „Nova“ otišao iz ovog nedeljnika, kolegijalna i prijateljska veza nikada nije prekinuta:
– Ta veza sa svima nama iz redakcije „Vremena“, kako profesionalna, tako i ljudska i prijateljska, ostala je jaka. Pamtim ga kao veoma dobrog urednika. Ali, mislim da je najveće uredničke domete i uspehe postigao u dnevnom novinarstvu. Bio je fantastičan urednik kada je posredi dnevno novinarstvo, bez obzira da li govorimo o štampanom ili elektronskom – ocenjuje Pančič, uz opasku da je to bila forma koja je Simonoviću najviše odgovarala.
Međutim, sećajući se Veselina Simonovića, Pančić izdvaja jednu stvar:
– Kad razmišljam o Vesi znam da smo svi izgubili čoveka koji je bio sjajan novinar, fantastičan urednik, a pritom je bio ispravan čovek. A bez toga nema ni istinski dobrog novinara, ni urednika. Vesu je upravo to odlikovalo. I ne pamtim da sam od nekoga za sve ove godine čuo ružnu reč o Veselinu Simonoviću, što je zaista retkost u ovoj profesiji koja je puna sujete, zavisti, svega i svačega… Taj kvalitet, ta toplina koju je on isijavao spram ljudi, oni koji su bili dostojni njega verovatno su mu na sličan način uzvraćali. Po tome ga najviše pamtim!
Posle „Borbe“ i „Blica“, Simonović je bio jedan od retkih „zanesenjaka“ u novinarskoj profesiji koji se drznuo u novu avanturu. U vreme kada se mediji, naročito štampani, gase, pokrenuo je pre više od dve godine najpre portal Nova.rs, a potom i dnevnu novinu „Nova“ na čijem je čelu bio do prerane smrti:
– Siguran sam da „Nova“ nije mogla da zaživi, razvija se i opstane bez njegove vere, energije, bez te posvećenosti i bez Vesine želje da u relativno „ozbiljnijim“ životnim godinama krene opet praktično od nule. Mislim da je Vesa mogao da se odmara na lovorikama, i taj novi angažman nije mu baš bio neophodan u životu. Ali, očigledno da ga je izazov za stvaranjem vukao ka još jednoj novinarsko-uredničko-pokretačkoj inicijativi i avanturi. Uopšte se nisam začudio što je baš Vesa pokrenuo novi medij, a to nije nešto što se danas često sreće. U okolnostima u kojima živimo svako pokretanje medija u Srbiji s iole nezavisnom pozicijom i profesionalnim uzusima je samo po sebi jedna pogibeljna avantura. Ali, to i jeste za ljude kao što je Vesa – ukazuje naš sagovornik.
S obzirom na odlazak Veselina Simonovića u 63. godini, odavno je već opšte mesto, kako ističe Teofil Pančić, da novinari žive stresno i pod velikim pritiscima svih vrsta:
– To se nije promenilo od vremena kada sam bio klinac. Samo su se menjale okolnosti i povodi – politički, društveni, sporni. Ali, izgleda da je novinarskoj profesiji „upisan“ rizik, taj neki višak uzbudljivosti. I utoliko je pre za divljenje kada neko, poput Vese, prođe kroz ceo taj profesionalni život, ostvari bogatu i ispunjenu karijeru, a iza sebe pritom ne ostavi neke ružne tragove. Kad neko ne čini one kompromise koji se ne mogu opravdati. Kad ni na koji način sebe ne ukalja, niti kompromituje. Svi mi znamo za ljude koji su u jednom trenutku bili „neko i nešto“ u srpskom novinarstvu, a onda su „prešli na drugu stranu“. Svi oni ljudi koji su uspeli da se sačuvaju od toga, već i samo zbog te činjenice, a kamoli zbog svih drugih zasluga i dometa zaslužuju poštovanje!
Bonus video: Veselin Simonović – in memoriam
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
