1
Ako je istina u književnosti ono što je najvažnije u njoj, onda je knjiga Milene Marković nešto najistinitije u srpskoj književnosti. Ne postoji čitalac koji bi pred njom mogao da ostane ravnodušan i nepromenjen. Čitanje ove knjige značajano je egzistencijalno iskustvo, ne samo estetsko. Svaki čitalac će pamtiti kako se knjiga inkomporirala u njegov emotivni svet, smatra žiri NIN-ove nagrade koji je danas proglasio knjigu "Deca" Milena Marković za najbolju.
U najužem izboru, pored Markovićeve, bili su i romani „Sampas“ Ilije Djurovića, „Ono o čemu se ne može govoriti“ Elvedina Nezirovića, „Španska čizma“ Vladimira Kopicla, „Mokrinske hronike“ Srdjana V. Tešina i „Pogovor“ Davida Albaharija. U žiriju NIN-ove nagrade za najbolji roman godine bili su, pored predsednika Teofila Pančića, i Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Marija Nenezić.
Kako je na dodeli istaknuto, žiri je glasao u finalnom krugu većinom glasova za Milenu Marković. Za „Decu“ su glasali Teofil Pančić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević, dok je Marija Nenezić odabrala roman Srđana Tešina „Mokrinske hronike“, a Kukić „Pogovor“ Davida Albaharija.
Nenezićeva je istakla da su imali zaista jaka imena srpske književnosti ove godine i da je način glasanja opravdao najuži izbor.
– Primetno je da autori biraju da govore o sebi i svom intimnom svetu. Nema onih, na prvi pogled, velikih tema. Milenin tekst bih okarakterisala kao poetski roman koji je na tragu autofikcionalnog viđenja sveta. Ona piše o odrastanju, sazrevanju, o vlastitoj intimi i motiv dece je jako izražen. Naratorka priča o svojim precima, ona je dete svojih roditelja i izražena je ta linija potomaka i predaka. Milena uspostavlja širok vremenski luk i kroz njega piše o onome što je prošlo, do onoga što će tek doći – kroz decu. Kroz ceo roman provejava iskonska detinja radoznalost i ranjivost jer se sva deca suočavaju sa životom kroz bol, patnju, greške i to kroz suočavanje sa svetom koji ne razume ranjivog pojedinca – objasnila je Marija Nenezić.
Ivan Milenković je istakao da je velika čast biti u žiriju koji je nagradio ovakvu knjigu.
– Ako je istina u književnosti ono što je najvažnije u njoj, onda je knjiga Milene Marković nešto najistinitije u srpskoj književnosti. Istina se nikada ne tiče onoga što se događa u stvarnom životu, istina se tiče same književnosti u njenom tekstu. Ovaj knjiga kao da je ispisana noževima od početka do kraja, je istinitost u njoj nalazi onu meru koja je čini velikom knjigom koja će da traje – istakao je Milenković.
Govoreći o dobitnici, predsednik žirija Teofil Pančić je rekao da nije imao dilemu od prvog čitanja.
– Bilo mi je jasno da je teško da će išta moći da zaseni Mileninu knjigu. Ona je, pre svega, veliki iskorak za savremenu srpsku književnost. Ovo je knjiga koja će se pamtiti. NIN-ova nagrada je na dobitku jer ovim delom potvrđuje vlastitu vitalnost – nagrađuje knjigu koja je po mnogo čemu bolja i izvan standarda, šablona i horizonta očekivanja. Ne mogu da zamislim čitaoca koji bi pred njom mogao da ostane ravnodušan i nepromenjen. Smatram da je čitanje ove knjige značajano egzistencijalno iskustvo, ne samo estetsko. Svaki čitalac će pamtiti kako se knjiga inkomporirala u njegov emotivni svet – rekao je Teofil.
Bonus video: Sergej Trifunović, promocija knjige „Stovarište“