U petak 1. jula u 19 časova u Galeriji 73 na Banovom brdu, održaće se razgovor sa temom "Tajni život najobrazovanije Srpkinje svog vremena" u okviru redovne tribine "Beograd za početnike". Pričaće se o Isidori Sekulić, gošća je književnica Laura Barna, a moderatorka Smiljana Popov.
Slovila je za najobrazovaniju ženu svog vremena, te postala prva Srpkinja akademik u istoriji. Kada je Isidoru Sekulić neprikosnoveni Bogdan Popović predložio za Srpsku kraljevsku akademiju nauka i umetnosti, u tom panteonu umnih glava, tom elitnom rezervatu (do nje isključivo rezervisanom za muškarce) zavladala je neverica i muk, pa i jed i otpor pojedinih akademika koji su verovali da nije ženino da misli, već da rađa i o kući brine. Biti žena u Srbiji u vreme kada je živela i protiv filozofije palanke i malograđanskog morala borila se Isidora Sekulić, nije bilo nimalo lako, kaže se u saopštenju.
Zašto je udaju za poljskog lekara Emila Stremnickog, kog niko nije video i koji je po njenoj priči umro četiri meseca posle njihovog venčanja Isisodra Sekulić zapravo izmislila? Zašto je ljubomorno čuvala svoju intimu od javnosti? Zašto je spaljivala sva pisma? Da li je zaista doktorirala u Berlinu, jer ne postoje dokazi za to? Da li je ikada napisala drugu knjig o Njegošu koju je navodno spalila? Zašto je bila na na udaru tračeva beogradske čaršije?
Mnogo je detalja u vezi života Isidore Sekulić ostalo nerazjašnjeno. Apostolka samoće, kako su je zvali, monahinja srpske književnosti koja je živela isposničkim životom u koji je prognana kritikom, nerazumevanjem, zluradim komentarima, spletkama.
Neprikosnoveni autoritet srpske književnosti, Jovan Skerlić je u negativnoj kritici “Saputnika” napisao da je to „jedna nova pojava eksplozije ženske iskrenosti u književnosti“. Kritika danas kaže da je ona srpska Virdžinija Vulf, i da je pre engleske književnice koristila formu toka svesti.
Koliko su kritike bolele književnicu i trajno je obeležile, možda najbolje govore njene poslednje reči koje je na samrti izgovorila svom prijatelju, pesniku, akademiku Miodragu Pavloviću, koji ju je poslednji posetio u bolnici “Dragiša Mišović”:
„Čitavo moje delo je šaka šodera bačena u velike rupe naše nekulture“.
Kritikovana je i osporavana i zbog svog kosmopolitizma. Putovala je po Evropi zbog usavršavanja, pa čak i u doba Balkanskih ratova.
Posvetila je život pisanju, samu sebe izdržavala, mnogo putovala i ostala “usedelica” i “baba devojka” kako ju je zlurado čaršija krstila. Bio je to težak balast, pa i kazna koju je Sekulićeva čitavog života ispaštala i iskijavala, na udaru tračeva. Više od svega čitavog je života želela da pripada, da bude voljena i ima porodicu. A nije joj se dalo, dodaje se u saopštenju.
Bonus video: Alfred Nobel – „Zlotvor“ čistog obraza
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare