U najužem izboru za nagradu "Zlatni suncokret" našlo se pet romana, i to "Psihologija gravitacije" Nenada Šaponje, "Granična stanja" Igora Marojevića, "Aperkat" Maje Iskre, "Večeras padaš sam" Vladana Krečkovića, "Vila fazanka" Bojana Krivokapića, odlučio je žiri ovog "Vitalovog" priznanja.
Nakon 20 knjiga koje je žiri uvrstio u uži izbor, u najužem se našlo pet romana i to: pesnička zbirka „Psihologija gravitacije“ Nenada Šaponje (Prometej), zbirka priča „Granična stanja“ Igora Marojevića (Dereta) i romani “ Aperkat“ Maje Iskre (LOM), „Večeras padaš sam“ Vladana Krečkovića (PPM Enklava) i „Vila fazanka“ Bojana Krivokapića (Arete).
Knjige koje su ušle u najuži izbor za nagradu „Zlatni suncokret“ predstavljaju uspešna ostvarenja što na različite načine afirmišu domete savremene književnosti, a opsednuta su epohalnom činjenicom gubljenja iskustva, dostojanstva i, konačno, pražnjenjem smisla i jezika, saopštio je žiri kojeg čine Dragan Jovanović Danilov, Milica Vučković i Vladimir Gvozden (predsednik).
„Nenad Šaponja je, prateći dečaka u sebi, uspeo da baci pesničku kocku u kojoj su se na izuzetan način sabrali misaoni i jezički momenti, obeleženi onim starim, a ipak uvek novim pitanjem mesta pojedinca u negostoljubivom svetu“, ocenio je žiri, dok je za zbirku Igora Marojevića naveo da je pisac „mirnim glasom ispisao pet napetih priča o stanjima i ne-mestima koja nas obeležavaju“, dodavši:
„Tako je još jednom na uverljiv način pokazao kako mi prelazimo granice i kako granice prolaze kroz nas“.
A tri romana koja su ušla u najuži izbor, po sudu žirija, primer su pripovedačke koncentracije i spremnosti da se beskompromisno ostvari ravnoteža između književnog postupka i tematskih izazova.
„Aperkat“ je dosledno ispripovedan roman o odrastanju i formiranju ranjene subjektivnosti tokom devedesetih godina, koja svoju pravu snagu nalazi u jeziku, odnosno u mogućnosti da se ispišu i na taj način možda pobede trenuci egzistencije obeleženi nasiljem; „Večeras padaš sam“ je roman-drama sa lirskim i crnohumornim elementima o sveprisutnom, od društva i države tolerisanom paklu zelenašenja i dužničkog ropstva, o nasilju, o sferi rada, o kriminalu i o ljubavi, kao i o sudbini dvojice neobičnih mladića ukorenjenih u „vrednosti“ sistema u kojem živimo; a „Vila fazanka“ roman o gubicima koji, kroz prizmu pripovedačeve empatije, postaju nove mogućnosti, ali tek u jednom naizgled zabačenom mikrosvetu na severu Vojvodine.
Nije zgoreg podsetiti da je žiri suzio izbor na pet, ne sa 20, već 19 romana, s obzirom da je pisac Vladimir Tabašević tražio da se njegovo delo „Noćne reči“ izuzme iz daljeg razmatranja. Obrazložio je to time što „udeo u odlučivanju o kvalitetu njegovog romana ima zapažena slikarka i spisateljica Milica Vučković“, koju je nazvao „intelektualnom“ junakinjom naših dana. Zapitao se i šta dotičnu kvalifikuje da sudi o savremenoj književnosti, zamolivši „da se razmatranje savremene srpske literature kojem je sklona Milica Vučković ne odnosi na njegov roman ni u kom slučaju“.
Nagrada „Zlatni suncokret“, poznatija u javnosti kao „Vitalova“ dodeljuje se 27. put, a među ranijim laureatima su: Ivan V. Lalić, Rajko Petrov Nogo, Radoslav Petković, Milovan Danojlić, David Alabahari, Dragoslav Mihailović, Vojislav Karanović, Vladimir Tasić, Goran Petrović, Slobodan Vladušić, Uglješa Šajtinac, Drago Kekanović, Svetlana Slapšak, Enes Halilović, Tanja Stupar Trifunović, Milica Vučković i Dragan Velikić.
Podsetimo, prošle godine „Vitalovu nagradu“ poneo je Vladimir Kecmanović za roman „Kad đavoli polete“.
Odluka o dobitniku biće saopštena do kraja januara, a nagrada, koja podrazumeva diplomu i novčani iznos, biće uručena tokom februara u Beogradu.
Bonus video: Jelena Lengold o piscima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar