18
"Iskustvo talenta" ne znači ništa drugo nego biti svedok nečijeg (literarnog) talenta i pokušati od njega da nađeš korist za sebe. Milica Vučković je u tome prilično uspela. I to su njeni najveći talenti, kaže za Nova.rs Vladimir Tabašević.
Nakon što se pisac Vladimir Tabašević povukao iz dalje trke za nagradu „Zlatni suncokret“, iako je s novim romanom „Noćne reči“ ušao u uži izbor za ovo priznanje, u javnosti poznatije kao „Vitalova nagrada“, obrazloživši da ne želi da bude u daljem razmatranju jer udeo u odlučivanju o kvalitetu njegovog romana ima, kako ju je nazvao, zapažena slikarka i spisateljica Milica Vučković, „intelektualna“ junakinja naših dana, književnik je za Nova.rs potom precizirao da je članica Vitalovog žirija „lišena elementarne književno-teorijske pismenosti, što demonstrira u svakom javnom nastupu i svojim kolumnama“.
Zbog svega Milica Vučković, kako je naveo Tabašević, naprosto ne može suvislo da sudi o njegovoj knjizi, dodavši:
– Taj uroboros misli i dela nameće nam se kao jedina mera vrednosti, dok pametne, pismene i srdačne persone moraju da ćute, misleći da nešto s njima nije u redu, jer nemaju talenta da budu „mnogostrani diletanti“. Ne, jednostavno ne. I tačka!
I dok „prozvana“ Vučkovićeva nije želela da komentariše piščeve reči, predsednik žirija Vladimir Gvozden je za naš sajt istakao da poštuje Tabaševićevu odluku, jer svako ima pravo da se povuče, ali je primetio da su uzrok svega lični razlozi:
– Malo je paradoksalna situacija, jer je Tabašević, kao član žirija pre dve godine, glasao za Milicu Vučković kad je bila u izboru za nagradu „Vladan Desnica“ sa svojim romanom „Smrtni ishod atletskih povreda“. Tako da pozadina svega ovoga, verovatno, ima privatnu dimenziju.
I Gvozden je, kako kaže Vladimir Tabašević za Nova.rs, komentarišući reči predsednika žirija, potpuno u pravu:
– Sve je sasvim lično. I sve je uvek lično. A u literaturi, i te kako!
Priznaje da je glasao za Miličin roman „Smrtni ishod atletskih povreda“ kao član žirija za nagradu „Vladan Desnica“, ali dodaje:
– Glasao sam, ne zato što mislim da je dobar u bilo kom smislu, već zbog toga što sam hteo da budem džentlmen: bivšoj devojci koju si godinu i po dana iz nekakve ljubavi podučavao pisanju, filozofiji i artu, kojoj si prepravljao priče kojima je osvajala regionalne konkurse, nakon emotivnog razlaza, ne bi bilo u redu ne dati glas podrške, kad okolnost udesi da ta bivša devojka, na svoj način napiše klevetnički roman – baš o tebi i tom vašem odnosu, a ti – baš u žiriju u kojem možeš da joj 12 hiljada evra gurneš u džep, svojom odlukom. Smatrao sam da bih ispao i jadan čovek, ako već nisam dobar učitelj kreativnog pisanja i zahvalnosti, pa se njenoj potrebi da piše kako ume i zna, suprotstavljam sa nekih pozicija moći sa kojih joj se svetim i za to što nije zahvalna, i za to što kleveće ili što piše tržišnu, jeftinu literaturu. Ili za to što je prošla put Džeja Ramadanovskog kojim prođemo svi: od ljubavi do mržnje.
Sve to, kako navodi Tabašević, nije smeo sebi nikako da dopusti. I „morao je da glasa za lošu literaturu, kojom se uspešno kleveće“:
– Potreba da umišljam kako sam dobar čovek, kako sam „iznad situacije“, veliki je moj ego trip i ja sam se dugo vozio na njemu – iskren je pisac, a „pruža“ i dokaze da je to sve tako i bilo:
– Jedna rečenica iz tog obrazloženja povodom Milične knjige, stajala je tamo zbog budućih dana koji su – kako sam i pretpostavio – morali da dođu sa zahtevom za istinom, napokon. Ona doslovno glasi: „Uprkos (ne)svesnom odabiru obaveznih tema koje `imaju (tržišnu) prođu`, autorka je uspela da demonstrira literarnu veštinu čime je pokazala da snazi talenta i njegovom iskustvu, ne može ništa ni napadna holivudizacija literature.“
„Iskustvo talenta“ ne znači ništa drugo nego biti svedok nečijeg (literarnog) talenta i pokušati od njega da nađeš korist za sebe. Milica je u tome prilično uspela. I to su njeni najveći talenti.
O svemu tome podrobno i potanko, pisao sam u „Noćnim rečima“ – zaključuje Vladimir Tabašević.
Bonus video: Jelena Lengold
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
