2
Ne krijemo da želimo promene. Jer, ovo je potpuno obolelo društvo. I ono mora da se leči, kaže za Nova.rs Svetlana Bojković.
Pozivamo sve one koji se u svojim životima sreću s raznim licima jedne te iste nepravde i bahatosti da prevaziđemo sopstvene strahove i nepoverenja i udružimo se u borbi za drugačiju Srbiju. Ta borba je zasnovana na lekcijama prošlosti, jasnom uvidu u sadašnjost i, što je ključno, posvećena budućnosti Srbije. Ovim rečima početkom novembra nekolicina uglednih ličnosti, okupljenih u grupi građana ProGlas, pozvala je sve da izađu u što većem broju na izbore, ne favorizujući nijednu opozicionu izbornu listu, ali i apelujući na promenu društveno-političkog sistema u Srbiji.
Sve je počelo s 14 njih (Ljubomir Simović, prof. dr Vladimir Kostić, prof. dr Ivanka Popović, Miodrag Majić, prof. dr Miodrag Jovanović, Dragan Bjelogrlić, prof. dr Vladica Cvetković, Svetlana Bojković, Gojko Božović, Srdan Golubović, Biljana Stepanović, prof. dr Filip Ejdus, prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović i Petar Peca Popović), a inicijativu je do sada potpisalo više od 180.000 ljudi, među kojima još mnoge ugledne ličnosti. Ne samo što su pokrenuli inicijativu, već su profesori, glumci, književnici obilazili Srbiju i na tribinama objašnjavali zašto je neophodan angažman svakog građanina kako bi se desile nužne promene. Poslednja tribina zakazana je za sutra uveče na beogradskom Trgu Nikole Pašića.
Glumica Svetlana Bojković kaže za Nova.rs da ju je ProGlasu privuklo to što ovde više nemamo državu:
– Imamo osećaj da živimo u otetoj državi, gde ne postoje zakoni, prava, gde se pravda ne može isterati, gde je toliko siromaštvo, institucije uništene, a građanin se oseća potpuno nezaštićeno. Imponovalo mi je i društvo u kojem sam se našla i koji su pokrenuli ProGlas. To su sve ljudi koje zaista cenim po delima, ostvarenim tokom života. Okupili su se zreli, ozbiljni ljudi sa ostvarenim karijerama – priča dramska umetnica.
Iako joj aktivizam nikada nije bio stran, ProGlas je za Svetlanu Bojković bio, kako priznaje za naš sajt, korak dalje.
– Koliko glas jednog umetnika, u ovom slučaju glumca, može nešto da promeni, videćemo, ali da se čuje, svakako se čuje. I zbog toga mi je jako drago. Nailazi i na razumevanje velikog broja naroda s kojim se susrećemo.
S obzirom da je prethodna dva meseca Bojkovićeva bila jedna od najaktivnijih članica ProGlasa, koja je „krstarila“ Srbijom učestvujući na tribinama, bilo u zatvorenim ili na otvorenim prostorima, opet ne može da izdvoji nijednu sredinu koju su posetili:
– U nekim gradovima je bilo više, a u drugim manje ljudi. Na primer, u Nišu je za vikend bio najveći broj ljudi, više od 3.000 građana. Naravno, Niš je veliki grad. Osim toga, u većim gradovima ljudi se lakše oslobađaju straha i ucena. Verovatno mnogi ljudi misle isto kao i mi, ali su u takvoj poziciji da su im egzistencija i radna mesta ugroženi. Radno mesto im zavisi od toga hoće li reći glasno iskazati svoje mišljenje ili ne, kao što su ucenjeni i za glasanje. Ne mogu zato nikako da potcenim ljude koji su dolazili na tribine u Leskovcu, Vranju, Zrenjaninu, Loznici… Kad je bilo manje ljudi i kad smo tribine imali u zatvorenom prostoru, onda bi se dodatno ohrabrili i iznosili nam svoje probleme. Bio je to dijalog između nas i njih. Lep susret, razmena pozitivne energije. To su sve ljudi koji se bore za pravdu i istinu. I sve vreme jedni druge smo prepoznavali kroz dijalog – priča Bojković.
Kao jedan od pokretača ProGlasa stalno naglašava da ih više nije četrnaestoro, koliko ih je inicijalno bilo, već više od 180 hiljada, što nije mala stvar, a upitana da li je očekivala takve reakcije vlasti na ovu inicijativu grupe građana, koji se pride stranački nije deklarisala, priznaje da jeste:
– Čak smo razgovarali na našim sastancima o tome da je sve moguće kad je ova vlast u pitanju. Bore se da ostanu na vlasti po cenu života. I naravno da onda možeš svašta da očekuješ. A čini mi se da smo Dragan Bjelogrlić i ja bili ponajviše na udaru. Verovatno zato što, kao javne ličnosti, imamo svoju vernu publiku – smatra naša sagovornica.
Susretala se proteklih meseci i s brojnim drugim preprekama, poput one da im se ne dozvoli tribina u Narodnom pozorištu u Nišu, zbog čega su je održali na platou ispred teatra:
– I iz Sombora su nam odgovarali da nemaju nijednu salu. U Vranju je trebalo da održimo tribinu u foajeu jednog hotela, pa je i to otkazano. Slično je bilo i u Kragujevcu, gde su govorili moji saborci. Kolege mi kažu da je i u Kraljevu bilo sjajno. A u Nišu je ispalo čak i bolje što nam nisu dozvolili da održimo tribinu u pozorištu, jer je došlo mnogo više ljudi na Trg ispred teatra.
Na pitanje očekuje li promene nakon 17. septembra, teško je Svetlani Bojković da prognozira:
– Ali, očekujem da bar dođe do promena u Beogradu, Nišu i većim gradovima. Svi znamo da će biti manipulacija i marifetluka od strane vlasti. Ali, ono što mi je zanimljivo jeste da je vlast jako uzbudilo postojanje ProGlasa. Baš su nervozni. Da smo mi politička stranka krenuli bi odavno u već tradicionalan obračun, koji podrazumeva pljuvanje i oveštalu terminologiju, poput one: „Unazadićete privredu“ ili „Odvešćete Srbiju u propast“. Međutim, problem im je što mi ne želimo nikakve političke funkcije. Mi smo ostvareni ljudi u svojim poljima delatnosti. Nemamo nikakve političke aspiracije. I prema tome, ne znaju šta će s nama. I onda nas provlače kroz blato tračevima, za kojim je posezao i predsednik Vučić lično.
Koliko god da je bila izložena udarima, ne samo od strane tabloida, već i prvog čoveka Srbije niti u jednom trenutku nije se zapitala – Šta će meni sve ovo…
– Znam da sam potpuno čista, da imam pravo na svoje mišljenje, i izražavanje istog, da je to i ustavno pravo svakog građanina. A sad što se to ustavno pravo ovde ne poštuje, druga je stvar… Nema zato razloga da se pitam šta mi je sve ovo trebalo. Očigledno mi je trebalo i to najpre da bih održala svoju ličnu mentalnu i psihičku higijenu.
Upitana kakvu Srbiju priželjkuje, Svetlana Bojković odgovara:
– Želim da živim u zemlji koja se može nazvati državom. Ova država sad ne postoji! Ne možete jednu zemlju nazvati državom, ako su u njoj sve institucije devastirane. Ako njome vlada samo jedan čovek, onda ta država ne postoji. Ovde imamo vladavinu jednog čoveka i s njim jedne grupe. I oni imaju zajedničku interesnu sferu, da ne nazovem to drugim imenom. Obaška što je zemlja prepuna kriminala, što su silne afere nerazrešene. Zašto kažem da je građanin ovde pravno nezaštićen? Pa, bez obzira na zakone koji postoje, ova vlast ih se ne pridržava. I kako onda može građanin da se oseća zaštićenim?!
I posle 17. decembra ProGlas nastavlja da živi, što je za Svetlanu Bojković, kako na kraju i kaže, i najvažnije:
– Mi se nijednog trenutka nismo stranački opredelili, nismo nikome sugerisali za koga treba da glasa, niti nam pada na pamet. Ali, ne krijemo da želimo promene. Jer, ovo je potpuno obolelo društvo. I ono mora da se leči. Mi smo kao u obolelom organizmu koji je početku metastaze, one druge, zdrave ćelije koje su bore protiv onih bolesnih. ProGlas je tako lek. I biće korektor svake vlasti. Jer, vlasti moraju da shvate da su promenljive, to jeste demokratija. Pa, ne može niko da zasedne u fotelju i vlada doživotno. To onda nije demokratija, već autokratija, diktatura. A ne želimo da Srbija bude Severna Koreja.
Bonus video: Svetlana Bojković o ProGlasu
