Festival autorskog filma je u ovih 29 godina grabio ka svom cilju, hrabro i intuitivno, čini mi se nepretenciozno, nekada možda krivudavo, ali smisleno i odlučno otkrivajući nam poetičan, razigran, zamišljen, snolik, zabrinut, uznemirujući, duhovit, raznolik, nekada raspričan, a nekada ćutljiv, nekad lep, a nekad ružan, provokativan, autentičan, ličan, a drugačiji svet.
Te reči je, uoči 30. rođendana Festivala autorskog filma, zapisao predsednik Saveta FAF-a i selektor, reditelj Srdan Golubović u žurnalu filmske manifestacije, koja će biti otvorena 22. novembra u Mts dvorani.
Almodovar, Odijar, Rasulof, Serebrenikov samo su neka od velikih rediteljskih imena čija će ostvarenja biti „na meniju“ 30. Festivala autorskog filma. Ali, pred publikom će biti i mladi, novi glasovi filma, ili oni koji su odveć poznati vernoj publici FAF-a.
U godini u kojoj FAF slavi tri decenije postojanja Igor Stanković, direktor festivala prisetio se one 2004. kad je Festival autorskog filma počeo da poprima novi oblik, ali i trenutka kad su slavili 20. rođendan.
– Na tom 20. izdanju svi zajedno smo brojali i razmišljali kako smo s veoma hrabrim i odvažnim festivalskim izdanjima stigli do te cifre, a evo nas sad pred proslavom 30. rođendana. Blago sam zbunjen, i to je emocija koja preovlađuje pred 30. izdanje – iskren je bio na susretu s medijima u Mts dvorani Stanković.
Najavio je da publiku od 22. do 29. novembra očekuje 80 filmova u osam bioskopskih dvorana, i to samo u Beogradu, pored onih u Nišu, Smederevu…
– Film otvaranja „Susedna soba“ Pedra Almodovara je rasprodat, a za drugu projekciju iste večeri ostalo je još malo karata. Ovogodišnji FAF donosi pred publiku stare i nove generacije filmskih imena i velike autore. I dok su neka od imena svojevremeno važila za osobene autore, danas su velika imena u Holivudu. Mislim tu na Almodovara, Žaka Odijara, Kirila Serebrenikova, koje i dalje krasi jedinstveni autorski pečat – objasnio je Stanković.
Otkrio je direktor Festivala autorskog filma i da će tokom manifestacije biti održana mini retrospektiva filmova Sergeja Paradžanova, s obzirom da se ove, 2024. obeležava stotinu godina od rođenja jednog od najvećih filmskih autora.
– Zato će 23. novembra biti prikazan dokumentarac „Osvetiću ovaj svet ljubavlju“ o životu, delu, trijumfima i tragedijama Paradžanova, a jedan od onih koji svedoče u filmu, koji je premijerno prikazan u Veneciji, jeste i Emir Kusturica. A veoma značajan program ovogodišnjeg FAF-a jeste i retrospektiva filmova savremenih gruzijskih autorki. Nema to veze s pitanjem rodne ravnopravnosti, već s tim što su njihovi filmovi godinama zastupljeni na najvećim svetskim festivalima – pojasnio je Stanković, dodavši da su ponosni što „kao nikad do sad imaju sjajna imena na FAF-u“, dok je umetnički direktor Festivala autorskog filma Srđan Vučinić najavio da će se u Glavnom programu naći 12 filmova, a isto toliko u Takmičarskoj selekciji:
– Takmičarski program ima za cilj da prikažemo nove tendencije u filmu, i da vidimo ostvarenja autora koji bi za 10 godina mogli da postanu velika imena autorskog filma. Uočljivo je da ima više žena autora, a još jedna tendencija jeste ona da se autorski film približi bioskopskoj publici, ali bez jeftinog populizma.
Naslanjajući se na te reči Vučinić je iz ove selekcije izdvojio indijski film – „Sve što zamišljamo kao svetlost“ Pajal Kapadije, koji je osvojio Gran pri u Kanu, kao i kineski „Crni pas“ Guana Hua:
– Oba filma pokazuju nameru reditelja da se približe bioskopskoj publici, ali opet uz osobeni autorski svet. Za mene su to filmovi koji simbolišu iskorak u nešto drugačije, a ostvarenje „Armand“ Holanđanina Halfdana Ulmana Tendela ili „April“ Dee Kulumbegašvili kao da ispovedaju novu, čistu filmsku formu, izmišljaju nove rediteljske vizure od prvog do poslednjeg kadra – ocenio je Vučinić.
S ponosom je o „velikom broju velikih filmova velikih autora“ govorio i selektor FAF-a Stefan Ivančić:
– Ti veliki filmovi nisu samo u Glavnom programu, koji je netakmičarski. Veliki autori su prisutni i u ostalim selekcijama – Bande a part i Sirovo. Na primer, „Romantična generacija“ Džia Žang-kea, koji je prikazan u Kanu, na osoben način prati transformaciju Kine je u prvoj selekciji, a u drugoj „Popodneva samoće“ Alberta Sere, iako je reč o filmu koji je trijumfovao u San Sebastijanu. Taj kontroverzni dokumentarac o borbi bikova predstaviće Sera, jedan od najharizmatičnijih reditelja današnjice, u Beogradu, jer će biti specijalni gost FAF-a. Toliko je velikih autora da smo, eto, velike filmove smeštali i u druge programske celine, poput „Pokrova“ Dejvida Kronenberga koji je u progamu Sirovo – naglasio je Ivančić, a pomenuo je i one filmove u Glavnom programu, poput Odijarove „Emilije Perez“, francuskog kandidata za Oskara od kojeg se „očekuje mnogo“, kao i „Seme svete smokve“ Mohameda Rasulofa koji je nemački kandidat za nagradu Američke akademije, iako je reditelj Iranac, ali s privremenom adresom u Evropi.
– Donosimo i novi film još jednog autora u egzilu Kirila Serebrenikova koji je adaptirao životnu priču Eduarda Limonova, pa novo ostvarenje korejskog autora Hong San Sua, koji snima po nekoliko filmova godišnje, koji su poput haikua. Suovi filmovi su bili uvršteni u selekciju na poslednjih pet Berlinala, a ove godine je s filmom, kojeg ćete gledati na FAF-u, „Potrebe jedne putnice“ osvojio Srebrnog medveda – kazao je Ivančić, pomenuvši još i meksičko ostvarenje „Suho“ koje je pobedilo na Sandensu, grčku „Žetvu“, „Veliko putovanje“ Migela Gomeša…
Predsednik Saveta festivala i selektor Srdan Golubović napomenuo je da su dugo razmišljali kako da obeleže 30. rođendan FAF-a:
– Želeli smo da to bude u duhu festivala. Neko bi napravio prigodnu publikaciju ili dokumentarac, a mi smo se odlučili za kratki film „Pogled u svet“ od 13 minuta. Režirao ga je Marko Đorđević, koji je s filmom „Moj jutarnji smeh“ pobedio na 25. FAF-u. Posredi je film o neobičnom obućaru i njegovom prijatelju dečaku, koji ćete, kao specijalno iznenađenje, videti na otvaranju festivala 22. novembra, a simboliše sve one poetske i filozofske vrednosti koje FAF promoviše svih ovih godina.
Golubović je otkrio i da će festivalski žiri, koji će odlučivati o nagradama Gran pri „Aleksandar Saša Petrović“, onoj za najbolju režiju i najbolji scenario „Gordan Mihić“, činiti značajna imena i to rediteljka Una Gunjak, spisateljica Rumena Bužarovska i Majnholf Zurhorst, dugogodišnji direktor na televiziji ZDF, a sada član Luksemburškog filmskog fonda.
Novčani iznos se podrazumeva za Gran pri, a finansijska sredstva biće dodeljena u iznosu od 5.000 evra i za nagradu za najbolju režiju, zahvaljujući FCS-u. Novčana sredstva, kako je precizirao Golubović, veoma su važna jer dodatno stimulišu mlade autore, a festivalu daju dodatnu kredibilnost.
Na ovom 30. izdanju Erste banka prvi put će dodeliti, takođe novčanu nagradu za Odvažan glas selekcije Hrabri Balkan.
Pored toga što se FAF, povodom veka od rođenja, seća Paradžanova, odaje počast i velikanu domaće kinematografije Puriši Đorđeviću.
– Vizuelno rešenje festivala inspirisano je filmom „Pavle Pavlović“, i za nas je bilo važno da 30. festival bude na neki način posvećen i Puriši. Ne samo da se sad navršava stogodišnjica Purišinog rođenja, već je sve svoje poslednje dokumentarne filmove prikazao na FAF-u.
Na festival će doći pedesetak gostiju, među kojima su, pored Sere, i Zara Đen, Ada Solomon, i naš autor koji živi u Nemačkoj Boris Hadžija. A neki od tih gostiju 23. novembra primiće specijalne nagrade povodom 30. FAF-a. Golubović je precizirao da je 12 ličnosti, koji su svih ovih godina podržavali festival, dobilo specijalnu nagradu FAF-a kao gest zahvalnosti, od kojih će u Beograd doći njih sedmoro.
Izuzetan program je, ukazao je Golubović, pred publikom od 22. do 29. novembra:
– Već duži niz godina postoje dva pravca festivala – Takmičarski s 12 filmova mladih autora, koji donose svežinu, nov pogled na svet, provociraju, a u Glavnom ostvarenja poznatih, važnih autora. Kad smo pre dvadesetak godina počeli ponovo da radimo festival bilo nam je važno da hranimo ovu sredinu nečim lepim, pozitivnim. I da svih ovih godina kroz prikazivanje filmova formiramo novu publiku, koja će postati stalna. Nadam se da će publika biti zadovoljna svim selekcijama, retrospektivama, ostalim programima, poput onog posvećenog gruzijskim rediteljkama koje su poslednjih godina fenomen evropskog filma, a teško da smo mogli da imamo važniji i zvučniji naslov za otvaranje festivala od „Susedne sobe“ Almodovara – zaključio je Srdan Golubović.
Bonus video: Almodovar u Veneciji