Svako od nas nosi lek: Glumci "Čuvara formule" postali donori matičnih ćelija

Iz Nacionalnog registra poručuju da je potrebno što više potencijalnih davalaca matičnih ćelija i kažu da svako od nas nosi lek u sebi, koji može nekome da spasi život.Prva transplantacija matičnih ćelija dogodila se 1958 godine, a pacijenti su bili naši naučnici iz Vinče. Na pitanje kako je to izgledalo, kaže da iako nama svima ta 1958. godina izgleda daleko, mnoge stvari poklapaju sa današnjicom. „Patnja, bol i neizvesnost i strah naših ozračenih naučnika iz Vinče koji su to proživljavali i čekali svog davaoca je slika skoro svakog pacijenta i danas koji čeka transplantaciju i svog davaoca“, navela je Glorija Blagojević iz Instituta za transfuziju krvi.

Naš proslavljeni glumac i režiser filma Dragan Bjelogrlić je, kako kaže sagovornica N1, izrazio bojazan da možda film ne uplaši ljude jer je procedura u to vreme bila bolna, strašna, matične ćelije su se prikupljale iz kostne srži, a davaoci su rizikovali svoj život. „Ali to je ono što se promenilo, medicina je neosporno napredovala… Ti veliki Francuzi koji su u to vreme žrtvovali svoj život za tamo nepoznate strance, danas samo mogu da budu dobar primer svim ljudima. Danas davanje matičnih ćelija nije žrtva, već privilegija – procedura je bezbolna, bezbedna po zdravlje, matične ćelije se prikupljaju s periferne vene, na klasičnom davanju krvi“, rekla je Glorija Blagojević.Nada se da posle filma javnost više neće da bude nema na molbe iz Instituta za transfuziju krvi.

Sagovornica N1 naglasila je da je transplantacija matičnih ćelija jedini put ka izlečenju za mnoga hematološka oboljenja: „To su pacijenti koji ne mogu da reaguju na običnu, konvencionalnu hemoterapiju, moraju da prime matične ćelije, to su urođene bolesti metabolizma, poremećaji imunog sistema. Često oboljevaju deca. Nažalost, naših pacijenata je sve više, onih kojima su potrebne matične ćelije“.Da bi nekome bile presađene matične ćelije, donor mora da bude podudaran. Na pitanje šta to podrazumeva, gošća N1 je objasnila da davalac i bolesnik moraju da imaju neke zajedničke karakteristike – humani leukocitni antigeni. „Nalik običnim krvnim grupama. Ti antigeni se nalaze na belim krvnim zrncima i njihova osnovna osobina je izuzetna raznolikost. Postoje milioni i milioni kombinacija, zato je jako teško da dve osobe budu slične, ukoliko nisu brati i sestra. Zato je važno da nas je što više“, navela je, dodajući da se mogućnost za nalaženje podudarnih tako uvećava.U laboratoriji Instituta za transfuziju krvi radimo obradu i pacijenata i davalaca i pripremamo ih za transplantaciju.Dragan Bjelogrlić je donor organa, a glumci iz „Čuvara formule“ su se upisali u Registar donora matičnih ćelija.„Glavni glumci su pristupili registru i na neki način su odali počast likovima koje glume i pokazali da to nije ništa strašno – da je to samo jedna mala epruveta iz periferne krvi, kao za krvnu sliku, a dajete nekom mogućnost da preživi i bolje sutra“, istakla je Glorija Blagojević.

Govoreći o pristupu Registru, kaže da onaj ko želi da pristupi, treba da bude zdrav, bez teških hroničnih oboljenja, da ima između 18 i 45 godina. „Popunite upitnik, date mali uzorak krvi iz vene. To je sve. Mi vas ubacimo u bazu, čekate da budete pozvani, s nekim podudarni i date mu šansu da preživi“, navela je gošća N1.Prenela je neka iskustva samih davalaca i rekla da su govorili da je osećaj neverovatan kada nekom pomognu i da im je nakon toga sve krenulo nabolje.Nacionalni registar je uveden 2005. „Nekako smo rasli s vremenom, pre započinjanja prošlogodišnje kampanje „Osloni se na mene“ bilo nas je oko 10.000. Posle kampanje, neke stvari su se promenile, ljudi su čuli, shvatili značaj i ima nas 18.000. Ali to nije dovoljno, mora da nas bude mnogo više, da za što veći broj naših bolesnika nađemo davaoca. Mi smo deo svetskog registra, imamo na raspolaganju oko 40 miliona potencijalnih davalaca, ali još uvek za 10 posto naših bolesnika ne možemo da nađemo davaoca. Mi na istoj teritoriji smo međusobno sličniji. Lakše je naći za našeg bolesnika nekog davaoca iz Srbije, nego iz Brazila. Molimo ljude da shvate da je ovo jedna ozbiljna stvar – „malo“ od strane davaoca, a „sve“ nekome ko treba da primi matične ćelije“, navela je.https://www.youtube.com/watch?v=xwvYpEgzB7gGovoreći dalje o registru, kaže da je više od 230 nesrodnih transplantacija urađeno, što je, kako ističe, puno za zemlju sa ovim brojem stanovnika. Radimo po svim svetskim standardima, deo smo svetskog registra, radili smo matične ćelije za pacijente iz inostranstva, imamo davaoce za naše pacijente iz inostranstva, dodaje.„Mislim da će posle ovog filma, kako god ga budemo sagledavali, sa koje god političke strane, ili bilo koje strane iz tog doba gledali, moramo shvatiti da je osnovna poruka da je ljudskost bila najspasonosniji lek. Treba da shvatimo da to svi imamo u sebi, ako smo zdravi – što da ne? Naročito što su te procedure potpuno bezbedne po zdravlje“, zaključila je  sagovornica N1.Bonus video: Premijera filma "Čuvari formule"