Nikada neću biti ljuta na ženu zato što je morala da uradi ono što je morala da bi se izdržavala ili preživela, pa makar bila optužena da je sarađivala sa zlostavljačem, stav je slavne glumice Džesike Čestejn.
Nakon što je dobila ovogodišnjeg Oskara za najbolju glumicu u filmu „The Eyes of Tammy Faye„, Džesika Čestejn sada je nominovana za Zlatni globus i to za limitiranu seriju „George & Tammy“.
Glumica je u velikom intervjuu za „Gardijan“ govorila o svojoj ulozi u aktuelnoj seriji o kantri pevačici Tami Vinet, ali se prisetila i svog detinjstva, prvih koraka u glumi i svemu što je doprinelo da bude ono što je danas.
Film za koji je dobila Oskara „The Eyes of Tammy Faye“, prati kontroverznu karijeru televanđelista (hrišćanskih sveštenika kojima se služba svodi na slanje verskih poruka preko televizije) Tami Fej Bejker i Džima Bejkera, bračnog para koji je tokom 70-ih i 80-ih važio za najpopularnije ličnosti u ovom poslu.
Samo godinu dana pre toga, publiku je osvojila u seriji „Scene iz braka“ sa Oskarom Ajzakom, koja je takođe pokupila brojne nagrade.
Trenutno je sjajna u Netflixovom hitu „The good Nurse“. Čestejn se sprema za sledeću godinu kada će se na Brodveju naći u Ibzenovoj „Kući lutaka“. Ipak, kako primećuje novinar „Gardijana“, u njoj se i dalje oseća ona elementarna želja sa početka karijere „da bude dobra glumica uprkos teškom odrastanju i detinjstvu sputanim tugom i nedostatkom privilegija.“
Govoreći o seriji „George & Tammy“, u intervjuu je podsetila da ju je Džoš Brolin prvi predložio da baš ona glumi kantri pevačicu Tami Vinet, pre više od 10 godina kada je tek počela da postaje poznata.
Tada je u periodu od 12 meseci igrala u šest filmova, uključujući „The Help“ i „The Tree of Life“ Terensa Malika (film koji je proslavio, uključujući „Zero Dark Thirty“) i Vinet se nije uklapala. Površnim čitanjem, kantri pevačica joj je delovala „kao neinspirativni lik čiji se život i imidž nikada nisu u potpunosti oporavili nakon što ju je Hilari Klinton uporedila sa otiračem.“ Međutim, tokom godina, kako je Čestejn tražila komplikovanije uloge od onih koje su joj bile ponuđene, njeno mišljenje se promenilo. Činjenica je, istakla je, da je shvatila da „otirači ne prodaju ploče od 30 miliona“.
– Pogledate nekoga kao što je Loreta Lin, koju volim, ona je celog života bila udata za istog čoveka i bila je ono što je ljudima zaista trebalo da žene budu u to vreme, tako da je mogla da peva o svim ovim progresivnim stvarima. Kao „Don’t come home a drinkin’ with lovin’ on your mind“ što je zaista snažna poruka protiv silovanja u braku. Ali, Tami Vinet je bila iz razorenog doma, imala je više brakova, i bilo je u tome nečeg tako neprijatnog da je morala da peva na temu – „ostani uz svog muškarca“ – kazala je Čestejn.
Kako je podsetila, Vinet je kao mlada žena bila smeštena u institucionalni centar i nakratko su joj oduzeta deca. Čestejn ne želi da kritikuje druge žene zbog izbora koji, gledajući unazad, izgledaju politički sumnjivi.
– Komplikovano je. Čak i sada, sa #MeToo pokretom, ljudi će reći: „Da li ste ljuti na ovu glumicu, koja je govorila u prilog ovoj osobi?“ Ovo je šifrovana referenca na žene u Holivudu za koje se smatra da su sarađivale sa muškarcima koji su kasnije razotkriveni. Neću im suditi. Nikada neću biti ljuta na ženu zato što je morala da uradi ono što je morala da bi se izdržavala ili preživela, jer igra po drugačijim pravilima od muškaraca – izričita je bila glumica.
Govoreći o radu na ulogama, Čestejn ističe da svaka rola koja vredi „mora da košta, da ako uloga njoj nešto pruža, onda mora i da oduzima“.
– Gluma nije besplatna stvar. Obično stvari koje vrede najviše, su one koje najviše koštaju i oduzimaju, ali zbog njih jedino i slaviš. Mada su najbolnije. S druge strane, one uloge koje prihvatiš da bi se odmorio i zabavio, publika njih ne „kupuje“ – rekla je glumica.
Jedan od psihološki „najskupljih“ filmova za Čestejn bio je „Zero Dark Thirty“ koji je 2012. režirala Ketrin Bigelou. Igrala je obaveštajca koji juri Osamu bin Ladena.
– Zaista se predam u potpunosti. Sećam se, postavila sam slike svih terorista na zidove svoje sobe. Ne znam da li bih sada mogla da to ponovim. Bila sam odsutna dva meseca, trčala sam po Indiji i Jordanu… Bila sam stvarno luda za tim filmom – kazala je ona, priznajući da i danas kada pomisli na taj film oseća „kao da ima psihički slom“:
– Bilo je teško i osećala sam se veoma usamljeno tokom snimanja. Zaista sam bila skroz sama.
Kao najveći uspeh u životu, glumica nije navela karijeru, već to što je uspela da uđe na Džulijard, vrhunsku školu glume u Njujorku. Njen dom iz detinjstva u Sakramentu u severnoj Kaliforniji, kako je ispričala, nije bio u kraju gde su „fensi koledži umetnosti“. Ni njena majka, ni baka – obe su dobile svoju prvu decu sa 17 godina – nisu bile na fakultetu. Njen otac nije ni bio na slici. Pitanje kako je Čestejn zamislila budućnost za sebe nepotkrepljenu iskustvom ljudi oko nje ostaje duboko impresivno…
– Vodila sam se time da kada vidiš nešto i zamisliš, možeš to i da ostvariš. Ugledala sam se, na primer, na prijatelja koji se prijavio za Džulijard. Gledajući ga mislila sam: „Nismo toliko različiti u veštini“, Trčala sam sa njim sve do Njujorka – prisetila se glumica.
Ipak, šanse nisu bile u njenu korist:
– Uvek sam mislila da nisam inteligentna osoba jer sam loše prolazila u školi. Ovo je delimično bilo pitanje temperamenta. Bila sam odvratno dete jer nisam dobijala odgovarajuću pažnju. Nedostajalo mi je i roditeljskog angažmana i ljubavi. Nisam bila dobra sa domaćim zadacima jer sam gledala TV sapunice po ceo dan kada bih došla kući.
Njen porodični život je dodatno zakomplikovan zavisnošću od droge mlađe sestre koja je, kako je Čestejn jednom rekla u intervjuu, sebi oduzela život kada je Džesika imala 20 godina. Ali, kako je priznala, dok su se ostali motali okolo po školi „pušeći ili spavajući“, ona je sedela u automobilu i čitala Šekspira.
– Bila sam u srednjoj školi i išla sam na put na Šekspirov festival i videla sam Marka Baričelija kako igra Ričarda III. I… nešto se otvorilo u meni. Bilo je to nešto najčudnije što sam mogla da zamislim, ali sam bila beskrajno dirnuta. Bila je to najveća zaljubljenost! Tada sam imala možda 15 godina. Postala sam opsednuta Šekspirom. Moja baka je kupila sve ukrasne knjige – volela je dizajn, ali ove knjige nisu bile namenjene čitanju. Samo su stajale na polici da izgledaju dobro. Među njima je bilo kompletno delo Šekspira. Još uvek ga imam. Za mene je to veoma sentimentalno – ispričala je Čestejn.
Na pitanje šta ju je toliko opčinilo u Šekspiru, odgovorila je:
– Bilo je to nešto u vezi ritma što je uključivalo emocije. Volela sam Šekspirove likove. Kasnije, kada sam se pridružila lokalnoj pozorišnoj grupi, morala sam da igram Juliju dva puta; to je moj omiljeni deo. Bio je to prvi put da sam razmišljala o glumi i to je brzo postalo opsesija. Gluma je takođe bila utočište.
Ta popodneva provedena na parkingu čitajući Šekspira bila su “bekstvo od haotične situacije kod kuće”.
– Reči su me umirivale. Osećala sam se kao da me neko razume na drugačiji način – kazala je Džesika i počela da plače, kroz suze dodajući:
– Izvinite, postajem veoma emotivna kada pričam o tome. To je kao… da te ne vide. Onda te odjednom vidi neko ko je bio živ pre mnogo godina. U stvari, dečak koji je glumio Romea mojoj Juliji je išao u Džulijard, inspirišući mene da se prijavim. Odlazak na glumu činilo me je hirovitom, ali kada je moja sestra imala mnogo poteškoća, svi su bili pod velikim stresom. Dakle, fokus je bio na tome. Kada nisam diplomirala, niko nije ni primetio – iskrena je bila Čestejn.
Istakla je da je to delimično zbog porekla. Nisu se zanimali za obrazovanje, već im je bilo važnije da li će i kad roditi decu:
– Problem je u tome što su moja mama, moja baka i sve žene u mojoj porodici bile trudne kada su imale 17 godina, jer nikada nisu imale izbor. Kontrola rađanja je skupa. I nisu se mogli osloniti na muškarce da urade svoj deo, da budu odgovorni. Zato mi je veoma važno da žene imaju pristup kontraceptivima i slobodu u tome. Zato što znam da su mnogi ljudi izbezumljeni kada žene odluče da nemaju decu. Mislim da je važno da imaju tu mogućnost.
Njena majka je kasnije dobila još dvoje dece sa Džesikinim očuhom:
– Skoro 20 godina je između mene i mog najmlađeg brata i sestre!
Čestejn je čekala da napuni 40 godina da bi dobila decu, sina i ćerku. Na njen život i životne stavove, kako je istakla, umnogome je uticalo detinjstvo, odrastanje, ali i „veoma teško okruženje i iskustvo sa Džulijarda“.
– Svaki student za kojeg se smatra da nije dorastao, bio bi stavljen na probnu kaznu i rizikovao je da izgubi svoje mesto. Održavale su se redovne konferencije sa tutorima, na koje biste ulazili i oni bi vam u suštini rekli šta nije u redu sa vama. Rečeno mi je u prvoj godini da moram da prestanem da pokušavam da udovoljavam svima. Rečeno mi je: „Previše se smeješ. Kada glumite, previše se kezite, pokušavate da budete šarmantni“ – ispričala je Čestejn dodajući da su joj kritikovali i „visok glas“, savetovajući joj da sve ovo izbaci i utiša:
– Gotovo da žele – izvinite, opsovaću na trenutak – ali skoro da žele da te boli k***. Jer si tek tada slobodan!
Prepreka joj je bila i njena narandžasta kosa – „Išli su za mnom i vikali Džindžer“.
Holivud je, dodala je ona, ne samo nemaštovit već i „antimaštovit“, posebno kada su u pitanju glumice. Davali su joj ukalupljene uloge, ali s obzirom na sve što je u životu prošla, kako ističe, nije joj bilo teško da se odluči na rizik i snimi horor „Mama“, a onda i „Zero Dark Thirty“.
– Dugo sam posmatrala industriju. To što sam kasnije postigla uspeh, znači da sam morala prvo da proučim sve, posebno šta rade sa glumicama, jer nisam želela da to urade meni – kazala je glumica.
Od tada, Čestejn se pojavljivala u filmovima širokog spektra, od „glupave komedije do franšize o superherojima i uloge koju igra u „The good Nurse“, tihom, zapanjujućem prikazu žene koja pokušava da zaštiti svoje pacijente od serijskog ubice.
Razvila je interesovanja van šoubiznisa, investirajući, zajedno sa Natali Portman, Evom Longorijom i Dženifer Garner, u Angel FC, ženski fudbalski tim sa sedištem u LA-u.
– Volim da istražujem. Tako sam nedavno napravila dve tabele o jednom filmu i shvatila sam da su sve žene ocenile to ostvarenje sa 90%. A, muškarci su ga ocenili sa 60% ili niže. Što je ogromna razlika. Onda sam pomislila, pa, koliko žena, a koliko muškaraca ocenjuje inače film? 85% recenzenata bili su muškarci. Dakle, ako žene vole film, a muškarci ne, a većina kritičara su muškarci, kome treba da istaknemo na ovom svetu da je priča važna – upitala je i dodala:
– Svi smo bili hranjeni značajem muške priče, muškog putovanja, još od detinjstva. Žene su otvorene za tu tačku gledišta. Ali, zaista je važno objavljivati više priča o ženama. Provodim svoj radni vek pokušavajući da tu žensku herojsku priču postavim, čak i ako nije bila dobra osoba. Želim da ljudi vide žene na način na koji to obično ne rade.
Za Čestejn, interesantna uloga je ona koja se nalazi izvan domena onoga što se smatra respektabilnim, lik koji će verovatno biti napadnut od strane drugih žena, ali i muškaraca.
– To je bolno. Ali, ako je alternativa da ne pustite svoj glas previsoko, da se previše osmehnete i propustite sve dobre stvari, onda znam kom delu preferiram. Tako je sa svime što radim – muzikom, slikanjem, glumom – ne može biti lako, jer je onda dosadno. Nikada neću biti stajaća voda!
Bonus video: Gvinet Paltrou – omražena kraljica Holivuda
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar