Sunčica Šido za Nova.rs: Brutalno iskreni filmovi dominiraju na programu 12. Gothe festa

Piše: Nikola MarkovićDvanaesto izdanje filmskog festivala GoetheFEST, posvećenog savremenom nemačkom filmu, održaće se u oktobru u nekoliko gradova u Srbiji: beogradski program traje od 12. do 15. oktobra u Kulturnom centru Beograda, novosadski program u Kulturnom centru Novog Sada od 19. do 22. oktobra, a niški program u sali 5 bioskopa Cineplexx Niš od 26. do 29. oktobra.Selektorka je Sunčica Šido, koordinatorka programa kulture Gete Instituta, s kojom razgovaramo o ovogodišnjem izboru filmova.Svake godine GoetheFEST ima i vrlo specifičan slogan, ove godine to je „Refleksije – između percepcije i stvarnosti”. Šta nam festival govori o filmovima tim sloganom?- Programom GoetheFEST-a 2023. dominiraju atmosferični, brutalno iskreni filmovi koji su, moglo bi se reći, teški u smislu pitanja koje pokreću, a upravo sa tog aspekta i značajni. Bilo da se kritički osvrću na problem mizoginije koji ishoduje femicidom u iranskom fundamentalističkom društvu, na raslojenost nemačkog društva i posledice socijalne nejednakosti po živote ljudi, školu kao sistem koji se ne razvija proporcionalno razvoju društva i koji je baziran na hijerarhiji, integraciju migranata u nemačko društvo, kolonijalnu nemačku istoriju koja se danas ne razmatra u dovoljnoj meri - filmovi u ovogodišnjem izboru ponudiće širok spektar refleksija koje će uticati na naša razmišljanja o svakoj od mnogobrojnih tema i proširiti našu percepciju istih. Upravo je to jedan od načina da se percepcija, iako produkt saznanja, iskustva i uverenja i često iskošena mehanizmima koji olakšavaju naša sećanja - približi stvarnosti.

Ove godine imate i dva kandidata za Oskara, pri čemu je jedan nominalno „danski“, ali je ujedno i „najiranijskiji film ikad snimljen“. Kako u tom smislu vidite internacionalni karakter nemačkog filma? Koliko je vaš presek nemačkih filmova odraz upravo i etničke slojevitosti nemačkog društva u 21. veku?- Nemačko društvo jeste multietničko i multinacionalno društvo, što se naravno reflektuje i na filmsku umetnost. Multietničnost nije prisutna samo u filmovima koji su proizvod koprodukcija u kojima učestvuje Nemačka, već i u filmovima koji su isključivo nemačke produkcije. Film “Sveti pauk” Alija Abasija, danskog reditelja iranskog porekla može da se svrsta u kategoriju skandinavskih filmova i upravo je jedan od filmova internacionalnog karaktera, koji na društveno angažovani način pretenduje na podizanje svesti o problemima iranskog društva i targetuje između ostalog cenzuru filmova o Iraku. Sama činjenica da je iranska vlada intervenisala u pokušaju da spreči snimanje filma, da je film sniman u Jordanu, koji doduše sjajno igra Iran, kao i činjenicu da su iranski učesnici u filmu bili spremni da podnose posledice sa kojima su danas suočeni, a koje idu do pretnji smrću, dodatno podvlači potrebu da ovaj film postoji. U pitanju je film koji izaziva duboke emocije i koji se teško podnosi, jer obrađuje temu stalnog prisustva zla. Hrabrost ovog filma ne odražava se samo u temi i atmosferi, ovaj film je hrabar i u svojim detaljima, na primer odabiru kostima kroz koji se bavi tabuizovanim elementima iranskog savremenog društva.https://www.youtube.com/watch?v=ugq_aTKMh4U&t=27sU program je uvršten i film “Egzil” Visara Morine koji se u saspens atmosferi bavi pitanjem na prvi pogled uspešne integracije Albanca sa Kosova u nemačko društvo, kako u poslovnom tako i u privatnom okruženju. Morina ostaje dosledan temi izbeglištva i migracija kojom se bavio i u svom prethodnom filmu “Babai” prikazanom na GoetheFEST-u 2016. godine, ovog puta unoseći u “Egzil” elemente paranoje u triler na ovu temu. Iako film nije najnovije produkcije uvršten je u ovogodišnji program, u želji da srpskoj publici omogućimo da ga vidi, ukoliko su ga propustili na Festivalu autorskog filma, jer predstavlja jedno od značajnih filmskih ostvarenja, što između ostalog potvrđuje i nominacija ovog filma za kosovskog kandidata za filmsku nagradu Oskar 2021. godine.https://www.youtube.com/watch?v=lwi9Rf6CkUYNa programu je i film “Sunce i beton” koji se bavi klasnim razlikama u nemačkom društvu, stavljajući u fokus obespravljeni uzorak nemačkog društva u razvojnim godinama sa obiljem nemačke hip hop muzike, koja takođe u sebi nosi elemente otpora.Jedna od važnih odlika GoetheFESTa je i njegov društveni angažman u izboru tema filmova. Koja biste još ostvarenja - i teme - istakli u tom kontekstu?- Na putu rešavanja nekog akutnog problema ili u želji za napretkom neretko se gubi kompas etički ispravnog ponašanja, odnosno onoga šta treba i šta ne treba činiti. U fokusu mnogih filmova su upravo odluke koje mogu da odvedu čoveka u pravcu koji nije etički ili moralan. Laži, moralna degeneracija, politizacija i iskrivljenje perspektive su neke od tema zastupljenih u ovogodišnjem izboru filmova. Uzmemo li u obzir film Dejvida Vnenta “Sunce i beton” koji je na površini filmska priča o klincima iz berlinskog kraja koji nastanjuju neprivilegovani slojevi društva, zapravo je ozbiljna kritika savremenog nemačkog društva u kome se za život koji diktira kapital pripremaju pojedinci čijim svetom dominira siromaštvo, koje nameće dužničke odnose.https://www.youtube.com/watch?v=qiepdcWFu9YČak i nova istorijska drama Larsa Kraumea bira da priču o kolonijalnom poglavlju nemačke istorije ispriča iz perspektive naučnika koji se bavi etnologijom i prirodno želi da napreduje što podrazumeva mnoštvo kompromisa, čak i u smislu ostajanja vernim nauci koja je korumpirana politikom.Koliko se GoetheFEST osvrće na „male“ filmove, možda i one koji nisu toliko bili u fokusu kritike ili drugih internacionalnih (i domaćih) festivala?- Budući da je selekcija filmova za program GoetheFEST-a orijentisana prema različitim međunarodnim i nemačkim filmskim festivalima, a da je s druge strane mapa filmskih festivala u Srbiji izuzetno bogata, nije lako postići balans. Ovde bih od ukupno pet srpskih premijera ovogodišnjeg programa izdvojila dve. To su filmovi “Obični” Sofi Linenbaum i “Zaljubljena Orfea” Aksela Rainiša. Ova dva filma na neki način povezuje muzika. Prvi sadrži u sebi elemente mjuzikla, doduše više kao tehničku intervenciju ovog kolažnog filma, dok drugi operu pretvara u film.Mlada rediteljka Sofi Linenbaum debituje filmom “Obični” kao diplomskim radom na filmskoj akademiji Babelsberg Konrad Volf, i u distopičnoj sci-fi satiri predstavlja troslojno društvo u kome je teško pronaći svoje mesto ukoliko niste nosilac glavne uloge, već ste sporedni lik ili još gore izbačeni snimak sa greškom koji nema nikakve šanse da izađe iz opskurnog sveta sebi sličnih. Film koji se bavi klasnom podelom društva, diskriminacijom, slepilom i odsustvom potrebe za otporom i promenom, u svojoj suštini na kraju slavi “običnost”, što nije malo značajno u društvu u kome danas živimo.https://www.youtube.com/watch?v=jLumGAck8JEU svojoj groteski o Orfeju i Euiridiki, stvarajući ljubavnu operu velegrada, Rainiš se bavi socijalnim dimenzijama kulturne buržoazije i neizbežnog proletarijata lišenog kulture. Orfej je Orfea u filmu predstavljen kroz lik Nele koju sjajno izvodi estonska sopranistkinja Mirjam Mesak, dok je Euridika u filmu Kolja čiju ulogu nosi Gvido Badalamenti. Eklektičan izbor operskih komada Hendla, Verdija, Pučinija, Berlioza pa sve do gospela u svom filmskom narativu miri komponente režijski drugačijih formata poput opere, performansa i plesa.Koji je vaš lični favorit na ovogodišnjem festivalu?- Iako je objektivno favorit ovogodišnje selekcije film Ilkera Čataka „Zbornica“ koji je defakto veliki i značajan film, što je potvrdila i filmska kritika, moj favorit je uz to i film Dejvida Vnenta „Sunce i beton“ koji čini mi se nije prošao onoliko zapaženo koliko zaslužuje. Film je zanimljiv i sa aspekta toga na koji način se društvo bavi problemima i istinom i kako se lako i naivno može upasti u spiralu propasti. Iako je zaplet filma je postavljen u školu u koju idu „problematična deca“, u ovom filmu se ne radi se o obrazovanju, već o ogromnoj klasnoj nejednakosti jedne siromašne klase u bogatoj državi. Bez pretenzije da esencijalizuje prekarijat Vnent pokušava da rasvetli uzroke rađanja sirovog nasilja u delu društva u kome vlada permanentno međusobno nepoverenje među svim akterima filma.https://www.youtube.com/watch?v=Ggw1wyC5gc0GoetheFEST se održava u tri grada - Beogradu, Nišu, Novom Sadu. Koliko vam je važna decentralizacija i izmeštanje iz prestonice i imate li, posredno ili neposredno, utiske organizatora i publike iz drugih gradova? Planirate li možda i dalje širenje ili “turneje” filmova u drugim srpskim gradovima?- Decentralizacija ili demetropolizacija kulture nam je izuzetno važna i u skladu sa tim pažljivo osluškujemo reakcije publike i u Novom Sadu i Nišu. Pitanje referiše i na format koji je do pre nekoliko godina Goethe-Institut realizovao u preko dvadeset gradova u Srbiji pod nazivom „Putujući bioskop“, a čiji su kontinuitet prekinule posledice kriza izazvanih pandemijom, pa ratom u Ukrajini. Globalno gledano institucije delatne u oblasti kulture suočene su sa drastičnim smanjenjima budžeta što ima direktne implikacije na naš rad i onemogućava planiranje proširenja programa.Trenutno mogu samo da otkrijem da ponovo sa kolegama iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine planiramo da oživimo ovaj program bez preciznih prognoza kada. I sama se nadam da ćemo se svakako vratiti staroj dobroj tradiciji da publici u drugim gradovima Srbije pored Beograda, Novog Sada i Niša omogućimo da uživanju u rolerkosteru emocija koje nudi savremeni nemački film, jer filmski program možda ima i najviše šanse za to.Bonus video: Radoslav Zelenović o Festivalu na Paliću