0
Pre tačno sto godina, 2. februara 1922. godine, objavljen je roman "Uliks" slavnog irskog pisca Džejmsa Džojsa, po mišljenju mnogih književnih kritičara i teoretičara književnosti, najveći roman 20. veka.
Danas je teško (ili lako) zamisliti da „Uliksa“, u vreme kad je napisan, nijedna izdavačka kuća nije želela da objavi, ali to je bio scenario s kojim se suočavao Džojs u potrazi za izdavačem. Konačno, na Džojsov 40. rođendan (Džejms Džojs je rođen 2. februara 1882. godine u Ratgardu), knjigu je objavila mala pariska knjižara „Šekspir & Kompani“ u vlasništvu Silvije Bič.
Iako je planirano da „Uliks“ bude objavljen godinu dana ranije, zbog sujeverja pisca (zbir cifara u godini 1921. iznosi 13), to se nije dogodilo.
– Više od bilo kog romana, „Uliks“ nas upućuje na ono što se dešava u glavi čitaoca. Jedinstveni stil kojim je napisan obavezuje nas da sami izaberemo njegovo značenje. „Uliks“ je živ, promenljiv, iskreno human roman, ujedno i veoma zabavan. On čini svet većim – napisala je En Enrajt u svom nedavno objavljenom prikazu romana „Uliks“ u Gardijanu povodom stogodišnjice od objavljivanja.
O značaju romana „Uliks“ u vreme kada je objavljen, ali i njegovom uticaju na književnost danas, sto godina posle, za „Novu“ je pričao Zoran Paunović, profesor engleske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, esejista i prevodilac ovog dela na srpski jezik (Geopoetika, 2003).
– Kada je objavljen roman „Uliks“, pre tačno sto godina, već u tom trenutku mnogima je bilo jasno da je reč o romanu koji će umnogome promeniti svetsku književnost. Bio je to roman koji je predstavljao krunu modernističke književnosti do tog trenutka. Sublimirao je u sebi sve ono najbolje i najznačajnije što je modernistička književnost donela kao novinu u literaturi i istovremeno, najavio mnogo toga što će se, polako kroz 20. vek, širiti kao Džojsov uticaj i postati aktuelno u književnosti, pogotovo u postmodernističkom romanu u drugoj polovini 20. veka. Neki su toga bili svesni već u trenutku kada je knjiga objavljena, a neki su to shvatili naknadno. U svakom slučaju, reč je o jednom od najuticajnijih romana u istoriji svetske književnosti – kaže Paunović.
Šta je on tačno značio u trenutku kad je objavljen, dodaje profesor, mogli bismo ukratko svesti na ocenu koju su kritičari izrekli već u vreme objavljivanja romana: da je Džojs zapravo ovim delom stvorio novi mit za novo vreme.
– Novo vreme, u kojem više nema mesta za heroje, uzvišene podvige i veličanstvene junake. Novo vreme koje je potonulo u banalnost i za koje Džojs smatra da, bez obzira na to što je neizlečivo banalno, nije vreme u kojem ne vredi živeti ljudski život. Ako je život već postao nizak i obesmišljen, onda u toj niskosti i tom besmislu treba pronaći smisao i učiniti svaki trenutak života dostojnim življenja. Džojs je pokazao kako se grade novi mitovi tako što je, najpre, razgradio Homerovu „Odiseju“, pretvorivši Leopolda Bluma, svog glavnog junaka u neku vrstu anti-Odiseja po mnogo čemu i pokazao da, iako je prošlo vreme uzvišenosti, i u ovom vremenu potpuno drugačijem, svedenom na, do tada u književnosti retko prisutne likove
i događaje, možemo pronaći uzvišenost. Napisao je novi mit i novi ep za novo vreme – smatra Paunović.
Istovremeno, dodaje, učinio je to na način koji je bio potpuno nov i raznolik, tako da od poglavlja do poglavlja imate zastupljene potpuno različite stilove pisanja. Pokazao je da je pisac koji može da piše kako god mu se prohte i koji može bilo kojim stilom i diskursom da oblikuje svoju prozu. Na taj način umnogome je „revolucionisao umetnost romana, pokazavši da roman može da ima više različitih lica i da može biti čak i ono za šta nismo mogli ni da pretpostavimo da može da bude roman.“
– Otvorio je umetnost romana za nove prodore i načine razmišljanja i, konačno, dao je zamah koji traje do dan danas. Sto godina nakon „Uliksa“ i dalje je Džojsov trag u svetu književnosti takav da je njegov uticaj nesmanjen u odnosu na vreme kada je knjiga objavljena – rekao je profesor Paunović.
Bonus video: Anton Pavlovič Čehov