Zahvaljujući izdavačkoj kući Arhipelag objavljujemo nekoliko neprolaznih pesama Čarlsa Simića, američkog pesnika srpskog porekla, koji je preminuo u 84. godini.

Moja nema pratnja

Nikad se nismo zvanično upoznali

I ne bih tačno znao da kažem

Koliko sam tih diskretnih pratilaca dosad imao.

Sve su to bili domaći anđeli i demoni,

Sve sam ih znao od ranije

I kasnije uglavnom pozaboravljao.

U opasno vreme oni se prorede.

Gde li svi nestadoše, upitah zlikovca

Koji mi je držao nož pod grlom jedne noći.

I sam prestravljen, ovaj me na to

Pusti bez reči.

Osećaj usamljenosti uznemirava, zapravo

To je zastrašujuće saznanje,

Kao kad iz dosade otvorite dečiju knjigu

I tamo pročitate o zvezdama

Koje na zračku svetla provode vekove

Putujući ka nama

Prevod: Vasa Pavić

Rad i kapital

Mekoća ovog motelskog kreveta

Na kom smo upravo vodili ljubav

Ukazuje mi na impresivan način

Na sve prednosti kapitalizma.

Rekao bih da su zaposleni

U fabrici dušeka danas srećni.

Nedjelja je i rade prekovremeno,

Bez nadoknade, kao ti i ja.

Ipak, to kako širiš svoje noge

I posežeš za mnom svojom rukom

Goni me da mislim na Revoluciju,

Crvene barjake, jurišanje mase,

Na nekog ko se penje na sklepanu govornicu

Dok plameni jezici gutaju dvorac,

I dok matori knez naočigled svih

Sa balkona iskoračuje u smrt.

Prevod: Vojislav Pejović

„I onda-puf! Ja sam otišao jednom zauvek“: Ovako je govorio Čarls Simić

Kultura

10. jan 2023

Kultura

10. jan 2023

Umro Čarls Simić

Kultura

10. jan 2023

Kultura

10. jan 2023

Naše spasenje

Ono što ne podnosim su kratki zimski dani,

Hladna popodneva bez snijega,

Tamna noć koja žuri da se spusti

Čim prođe poslednji školski autobus.

Nerviraju me žene koje ne pale

Više od jedne lampe u kući,

Koje štede na grijanju

I navlače na sebe po tri džempera i šal.

Ono što me dovodi do očaja su obroci

Pojedeni u tišini ispred televizora,

Na kom se recitali dnevnih užasa

Završavaju turobnom vremenskom prognozom.

Neutješan sam što svake noći

Odlazim na spavanje u hladnu sobu

Sa njom koja još uvijek ima snage

Da se moli Bogu za naše spasenje.

Prevod: Vojislav Pejović

Moj otac je kelnerima pripisivao besmrtnost

Dereku Volkotu

Jer zacelo, nije teško razumeti

Nestvarnost sporadičnih mušterija

Poput nas selih za jedan od mnogih stolova

Bledih poput platna koje ih prekriva.

Vreme u svojim ukrupnjavanjima i usitnjavanjima,

Ovu dvojicu ni najmanje ne dotiče.

Jedan kraj drugog okrenuti ulici,

U istim belim sakoima i zakovanim osmesima.

Spremni da isture glave u znak dobrodošlice

Ukoliko bi jedan od nas naišao na vrata

Posle čitanja poskupog menija na ovoj ulici

Mnogih povijenih prilika i podignutih kragni.

Prevod: Dušan Vojnović

(Iz knjige Čarlsa Simića „Izabrane pesme: 1962-2022.“ u izdanju Arhipelaga)

Bonus video: Ovim beogradskim ulicama često prolazimo a ne znamo kakve priče kriju