0
Mrtve, preparirane životinje, apstraktna platna, WC šolja, neobične ljudske vilice, ašovi, grabulje, zamrzivači koji emituju zaglušujući zvuk, uvela ruža, unikatno fluorescentno viđenje sadržaja čovekove lobanje, delić intimne scene u toaletu, deformisane skulpture, ljudsko truplo, ležaljke okrenute, ne suncu, već ekranu sa biserima iz školjke, veštačka inteligencija u svetu Matriksa, ovako bi se u najkraćem mogli opisati prizori koji od juče krase Muzej grada Beograda na izložbi u okviru Oktobarskog salona.
Više od 40 umetnika iz celog sveta „zaposelo“ je sa svojim radovima ogroman prostor Muzeja grada Beograda na centralnoj postavci 58. Oktobarskog salona-beogradskog bijenala.
Iako je salon svečano otvoren u petak uveče i trajaće do 22. avgusta pod sloganom „Sanjari“, od juče je pred posetiocima impresivna postavka u Muzeju grada Beograda po izboru kustoskog tima Oktobarca, bračnog para iz Italije Ilarije Marote i Andree Baćina.
Uz postavke, intervencije, radove izložene u Kulturnom centru Beograda, parku ispred Muzeja Jugoslavije, performanse na javnim lokacijama, ali i tribine i razgovore centralna izložba Oktobarskog salona je u Muzeju grada Beograda.
I u ovom velelepnom prostoru slike, skulpture, instalacije potpisuju Žan-Mari Apriju, Triša Baga, Davide Balula, Sesilija Bengolea, Vil Benedikt, Džejms Brajdl, Dora Budor, Niko Vašelari, Džordan Volfson, Siprijen Gajar, Aleks Da Korte, Vuk Ćosić, Džoš Klajn, Džeremi Deler, Sajmon Deni, Sonja Radaković, Sesil B. Evans, Kamij Enro, Marija Avramović i Sem Tvidejl, Klara Hoznedlova, Bojan Šarčević, Nadežda Kirćanski, Hana Livi…
Iz ogromne postavke, evo i nekoliko radova koje treba videti:
Vong Ping
Umetnikov rad „Onlajn groblje Ha ha ha d.o.o“ donosi uredni niz igračaka-proteza. Te naizgled ljudske proteze sa sve očima upadljive crvene boje istovremeno podsećaju na kolektivni drzak smeh ali i na ideju zajedničke grobnice. Umetnik kao da zapravo poručuje da bi trebalo da se dobro zamislimo nad čovekovom sudbinom u naizgled globalnom i hiperpovezanom svetu.
Melike Kara
Kurdske tapiserije osnova su od kojih je krenula umetnica želeći da pokaže kako dom nema granice, oivičene jednom nacijom, a identitet je zapravo hibrid između doma i domovine. Slojevi na njenim delima kao da ulaze i izlaze iz slika rušeći sve barijere. Lebde između figure i apstrakcije i nemoguće je definisati ih…
Nenad Gajić
Samo desetak santimetara obim je skulpture „Jedan trenutak“. Ovo minijaturno delo dočarava tek rođenu pticu koja je pospana, kao i svako biće koje samo što je došlo na ovaj svet. Nema još uvek perja, a nožice su tako sićušne. Disanje jedva da se čuje. I koliko god da je ta ptičica krhka, svom snagom želi život…
Klaudija Kont
Čitava zatvorena soba jedna je zidna slika koja apstraktne biljne forme stapa s vibrantnim geometrijskim šarama. U sred sobe su postavljene drvene, a u stvari biomorfne skulpture koje kao da su zamrznute u krajnjem stadijumu atrofije. Život je stalna metamorfoza, poruka je umetnice koja mami posetioca da spozna svu raznovrsnost postojanja.
Džordan Volfson
Holografska tehnologija osnova je instalacije “Umetnici prijatelji rasisti”. Na rotirajućim “lopticama” prekrivenim LED sijalicama smenjuju se animirani likovi, video snimci, a simboli i reči kao da nadilaze medijski sistem u kojem kruže, ukazujući na potrebu prevazilaženja zabrinjavajuće društvene, političke i ekonomske klime na čitavoj planeti.
Sanja Ćopić
Umetnica poziva posmatrače da uđu u dubok odnos s njenim bićem, suočavajući se tako sa sopstvenim intimnim svetom. Obraćajući im se direktno postaje glavni lik toka svesti projektovanog ka budućnosti, u kojoj su mogućnosti beskrajne a svako može da pronađe sebe.
David Duar
Devijantni ambijent, hibridne skulpture, instalacije mešaju se sa stvarnim svetom a rezultat je duboka transformacija. Lažni zidovi, prolazi, prečice menjaju koordinate prostora u kojem su sami radovi. Sačinjeni su specifičnim kombinovanjem svakodnevnih predmeta ili otpadaka zadobijajući neočekivanu formu koja se može beskonačno reinterpretirati.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare