0
Pred nama je još jedan praznik filma. "Pogled u svet" je perspektiva kojom se već 29. put Festival autorskog filma vodi pri izboru filmova.
Piše: Dejan Šapić
Tri selekcije koje su u najvećem fokusu publike su „Glavni program“ gde možemo videti potvrđene autore i već nagrađene filmove sa ovogodišnjih festivala, zatim „Sirovo“ sa novim pogledom na žanrovski, često hibridan film, čiji autori hrabro otvaraju nove teme ili se koriste filmskim jezikom na koji nismo navikli, te Takmičarski program koji je najklizavija teritorija u selekcijama jer iz godine u godinu varira što izborom filmova, što njihovim dometima.
Na većini festivala ovo je nehomogena kategorija u svakom smislu, od tematike, žanra, filmskog izraza, poetike… Prošle godine je Takmičarska selekcija bila jedna od najkvalitetnijih poslednjih godina, ako ne i najbolja. Ove godine sam imao priliku da pogledam polovinu od 12 filmova koji se takmiče za nagradu Festivala i jedino što mogu da očekujem da će ova druga polovina koju nisam još video biti značajno kvalitetnija.
Iz programa Kana „Dani autora“ stiže nam rusko ostvarenje „Hir“ nama nepoznatog reditelja Ilje Povolockog. Road movie po ruskim zabitima gde kamperom putuju čovek i devojka. U 65. minutu filma saznajemo da su sin i ćerka ali je to u sinopsisu već bilo napisano. Vozeći se od mesta do mesta prodaju fotografije i puštaju filmske projekcije malobrojnim meštanima. Nije nam baš najjasniji odnos između oca i ćerke. Oni malo pričaju, a još manje pokazuju šta osećaju. Kroz krupne planove zamišljene i vidno nesrećne devojke, prelazimo preko scena u kamperu sa indiferentnim ocem, nezainteresovanim za bilo šta osim za puko preživljavanje, a onda se kamera izmiče u široke planove bespuća i sivila prirode kroz koju prolaze celim putem. Ćerka nosi urnu svoje mrtve majke i želi da pobegne u neki bolji svet. Tako bismo mogli opisati ovaj pokušaj prikaza života nezadovoljne tinejdžerke koji ima jasne uzore u filmovima Tarkovskog i jedan već pomalo prevaziđen filmski jezik.
“Crveni kofer”, koga potpisuje nepalski autor Fidel Devkota, premijerno je prikazan u selekciji „Horizonti“ u Veneciji. Još jedan road movie sa nesumnjivim uticajem iranskog Abasa Kiarostamija i mističnom atmosferom koja ispunjava posebno noćne scene. Podseća malo na „Uncle Boonmee Who Can Recall His Past Lives“ (2010) tajlandskog inovatora Apichatponga Weerasethakula.
Vozač kamioneta sa aerodroma u Katamanduu odlazi u dvodnevnu vožnju noseći isporuku koja je iz inostranstva poslata u udaljeno planinsko selo. Paralelno dok pratimo njegov put kroz planinske predele odigrava se još jedna, nama nejasna priča, gde se nepoznati čovek sa malim crvenim koferom kreće peške. Videćemo na kraju – obojica idu prema istom selu. Vrlo brzo shvatamo da su u pitanju misterija i nerealne scene bajkovito prikazane kroz noćna priviđenja. Najpre pomislimo da glavni junak sve to sanja, kasnije je jasno da su u pitanju dve odvojene radnje sa različitim protagonistima. Priča je o teškom životu radnika u Nepalu koji često umiru na poslu usled teških i nebezbednih uslova rada. Još jedan pokušaj da se napravi autentična priča o usamljenosti, ali bez mnogo filmskog iskustva. „Crveni kofer“ bi odlično prošao u nekoj selekciji „studentski film“.
„Disko igrač“ italijanskog sineaste Đakoma Abrucesea sa proslavljenim Francom Rogovskim (“Velika Sloboda” 2021, “Lucifer” 2021, “Undine” 2020, “Tranzit” 2018) u glavnoj ulozi je već daleko zanimljivije i inspirativnije ostvarenje, premijerno prikazano u Berlinu.
Aleksej (Franc Rogovski) iz Belorusije kreće sa svojim prijateljem na putovanje po Evropi. Ubrzo njegov prijatelj pogine i on nastavlja sam ka Francuskoj, u Pariz kako bi se pridružio Legiji stranaca. Komadanta jedinice strogog Paula glumi hrvatski glumac Leon Lučev (“Muškarci ne plaču”, “Teret”, “Nečista krv”, “Južni vetar”, “Ćutanje”). Film počinje kao zabavna priča o putovanju prijatelja koji se lepo provode, da bi prelaskom na obuku u Legiju stranaca promenio narativ. Glavni junak povremeno ima priviđanja i opsene. Povezuje ih ličnost Džoma, lokalca i borca u delti reke Niger gde je Aleksej predvodio vojnu formaciju. Teško je podneo smrt svog prijatelja i povremeno mu se mešaju opsene Džoma i njegovog preminulog druga. Zanimljivi su prelazi kroz fascinantne predele džungle i njegovih priviđanja. Zanimljiva filmska struktura i odlična gluma Rogovskog su sasvim dovoljna preporuka za ovaj film.
U sva tri pomenuta ostvarenja primećujemo da junaci putuju negde… Umetnički direktor festivala Srđan Vučinić je upravo to i apostrofirao u obrazloženju takmičarske selekcije:
– Motiv puta i prelaska obeležava Takmičarski program, bez obzira da li je reč o putovanju u vlastitu prošlost, ili u traumatičnu istoriju vlastite zemlje; kreće li junak u avanturu samootkrivanja i prosvetljenja, ili u proces promene vlastitog pola i identiteta. Svako putovanje puno je neizvesnosti, na njemu čovek mnogo potpunije upoznaje sebe i demone vlastite prirode.
Američko ostvarenje „Mešanac“ debitanta Vuka Lungulov-Klotza upravo govori o promeni pola i identiteta. Nagrađen je specijalnom nagradom na Berlinalu u selekciji „14+“, a glavni glumac Lio Mehiel je osvojio priznanje žirija na Sandensu za najboljeg glumca. Lio Mehiel je portorikanski glumac i umetnik čiji je rad usmeren na istraživanju trans rodnih iskustava i ovo mu je prva glavna uloga u igranom filmu.
Zatičemo ga u vremenu kada menja pol u muškarca pod novim imenom Fenja, ime koje je u Čileu odakle on potiče istovremeno i muško i žensko ime. Pratimo jedan dan ovog mladog trans muškarac iz Njujorka. Dok očekuje oca koji dolazi sa drugog kontinenta iz Čilea, sreće bivšeg strejt dečka, a pojavljuje se i njegova polusestra. Intrigantan i zanimljiv film je na trenutke konfuzan, sa dosta praznog hoda, gde se reditelj ne snalazi baš najbolje sa kombinovanjem mnogobrojnih likova u odnosu sa glavnim akterom Fenjom koji je uspeo uverljivo do kraja da iznese svoju ulogu.
Najbolje što sam do sada pogledao iz Takmičarskog programa i film koji ne treba propustiti je „Ekskurzija“ bosanski debi Une Gurnjak koja je osvojila svetske festivale sa kratkim 15-tominutnim filmom “Kokoška” (2014). Jako talentovana Una Gurnjak sa “Ekskurzijom” (prikazan u Lokarnu gde je osvojio nagradu za nove reditelje) uvodi nas u svet srednjoškolaca i njihovih igara, tračeva i avantura.
Izvrsna uloga mlade Asje Zare Lagumdzije koja igra Iman, devojku koja će izmisliti da je imala svoj prvi seksualni odnos sa školskim drugom i da je posle toga zatrudnela. Odlično prolazi kroz izazove u odnosima roditelja prema školi, prijateljstva školaraca, njihovih intriga, malobrojne podrške i velike osude društva.
Njen debi u “Ekskurziji” obećava nam glumicu koju ćemo sigurno gledati u nekim novim zapaženim ulogama u budućnosti. Sedam godina je pohađala školu glume Drama Kids u Sarajevu i prijavila se za audiciju kada je rediteljka tražila glavnu ulogu Une. Na 29. Sarajevo Film Festivalu prikazan je okviru Takmičarskog programa van konkurencije, a Evropska filmska akademija ga je uvrstila u selekciju najboljih evropskih filmova za nominacije za Evropske filmske nagrade. Kandidat je za Oskara BiH i jedan od filmova godine iz našeg regiona.
Znajući koliko je teško realizovati jedan film, retko pišem negativne prikaze i trudim se da ih ublažim koliko je to moguće. Dugo nisam video film koji me je totalno razočarao kao što je „Omen“ kod nas preveden „Predskazanje“, multimedijalnog umetnika Balojia poreklom iz Demokratske republike Kongo, u većinskoj produkciji Belgije.
Priča prati Kofijev povratak u rodno mesto u Kongu nakon što je iz njega bio prognan od strane svoje porodice. Autor istražuje verovanje u sudbinu kroz četiri međusobno isprepletena lika, optužena za veštičarenje. Kada pročitate ovakav opis, ako ste filmofil teško možete odoleti da ga ne pogledate.
Na ponoćnoj projekciji na 29. Sarajevo film festivalu nas 20-tak smo pažljivo gledali film, posle nam se poklonio lično autor Baloji, pričali smo sa njim, ali još uvek (bar nama nekoliko koji smo bili zajedno) nije bilo jasno šta je autor hteo da kaže. Objasnio nam je i specijalnu muziku koju je komponovao za pojedine delove filma i rad sa glumcima, običaje iz Konga… ali iza svega je ostao nejasan i nedorečen film.
Verovatno je problem do mene, jer je film osvojio brojne nagrade po svetskim festivalima, premijerno je prikazan u Kanu u takmičarskoj selekciji „Izvestan pogled“ gde je osvojio „New Voice Prize“. Na FAF-u je prvobitno planiran da bude u selekciji „Sirovo“ pa je prebačen u Takmičarski program. Zapravo, možda je najbolje da ga pogledate i prosudite sami.
Od preostalih naslova iz Takmičarskog programa dosta očekujem od ostvarenja „Doseljenici“ čileanskog sineaste Felipea Galveza Haberle koji je radio kao montažer na bolivijskom filmu „Velika kretanja“ (2021) Kire Rusoa, pobedniku FAF-a 2021. „Doseljenici“ su osvojili nagradu “Fipresci” ovogodišnje selekcije u Kanu „Izvestan pogled“ i govore o ekspediciji bogatih zemljoposednika na početku 20. veka u Čileu.
Sa podjednakim uzbuđenjem čekam i „Kritičku zonu“ Iranca Alija Ahmadzadeha koji se nije baš proslavio sa „Atomic Heart Mother“ 2015. o saobraćajnoj nesreći koja zatiče dve prijateljice posle zabave u Teheranu. Zato je sa novim filmom „Kritička zona“ o putovanju dilera droge kroz noćni Teheran, ove godine pobedio u Lokarnu.
Favorit je i „Objašnjenje za sve“ mađarskog sineaste Gabora Reisza (For Some Inexplicable Reason, 2014) pobednika ovogodišnje takmičarske selekcije „Horizonti“ u Veneciji. Srednjoškolac Abel nalazi se pred maturskim ispitom i u sukobu je sa profesorom istorije, a zaljubljen u najbolju drugaricu Janku koja je zaljubljena u profesora istorije.
Ovogodišnja Takmičarska selekcija obuhvatila je različite poglede u svet sa temama generacijski većinom usmerenih prema mladima sa tendencijom da obuhvati što šira područja od Čilea, USA, Evrope, Rusije, Irana, Nepala, Kine, Vijetnama do pomenutog Konga u Africi.
U sledećem tekstu bavićemo se filmovima iz drugih selekcija Glavnog programa, Sirovo…
Bonus video: Domaći slikari radili na animiranom filmu „Seljaci“
