Šta je stvarno Dobrica Ćosić mislio o tituli "oca nacije"

Kako su među filmskom publikom sve popularniji dokumentarci i biografske serije ili filmovi, tako su među čitaocima sve traženije biografske knjige ili autobiografska štiva. Tu spada i epistolarna literatura, pisma koja su pisci slali svojim kolegama ili izdavačima. Publicista i pisac Radovan Popović (Dub, 1938) objavio je nedavno za izdavačku kuću Agora knjigu “Srpska epistolarna antologija 20. veka”, jedinstveno delo koje je zahtevalo mnogo truda i koje predstavlja pravu poslasticu za sve ljubitelje književnosti. Šta su i kome pisali u svojim pismima Crnjanski, Andrić, Danilo Kiš, Borislav Pekić, Radoje Domanović, Isidora Sekulić, i drugi veliki srpski pisci, zastupljeno je u ovoj knjizi u tvrdom povezu od 566 strana. U današnje vreme interneta, više niko ne piše klasična pisma, tako da je epistolarna literatura odavno u izumiranju i zato je ovo delo još značajnije.

Pismo koje je Dobrica Ćosić piše književniku Ljubiši Rajkoviću Koželjcu, zanimljivo je između ostalog zato što jedan od naših najpoznatijih pisaca objašnjava kako doživljhava titulu "oca nacije" koja mu je nezvanično dodeljena.18. mart 2009.Beograd"Dra­gi Ljubiša,Čašćeti ti­tu­lom „oca na­ci­je” u 20. ve­ku, ve­ku njenih is­to­rij­skih po­ra­za, tra­ge­di­ja i po­niženos­ti, jes­te Ljubiša, naj­pre ne­za­služena i za mo­je sav­re­me­ni­ke pod­smešljiva, ci­nična ti­tu­la. Ako bih po­ve­ro­vao da je ili bi­lo ko­ji Srbin u 20. ve­ku za­služuje da se sma­tra „ocem na­ci­je”, po­re­kao bih ro­ma­ne i knjige ko­je sam na­pi­sao. Ne vo­lim o to­me ni da ra­zmišljam, a ka­mo­li da da­ro­vi­tom čo­ve­ku pišem i razjašnjavam se.Ovo pi­smo večeras pre­ki­nu­le su ves­ti o po­gro­mu Šip­ta­ra nad Srbi­ma. To­li­ko sam ne­srećan da ne­ma sna­ge da nas­ta­vim pi­smo. Šta se to do­go­di u ovom sve­tu da srpski na­rod ne­ma pra­vo ni da se bra­ni od ubi­ca i pa­li­kuća? Ako smo za ta­kvu ne­moć mi Srbi odgovorni, on­da je to do­kaz da je naše nes­ta­janje na Bal­ka­nu izve­sni­je od mo­gućnos­ti našeg op­sta­janja, is­hod srpske tra­ge­di­je ja neću sa­zna­ti. Znam sa pri­lično si­gur­nos­ti ka­ko i zašto je počela. Prvi put od ras­peća čude­snog čovek i na­rod ne­ma­ju po­li­tičko i moralno pra­vo da bra­ne svoj život. Ubi­ce i pa­li­kuće zaštićene su „De­mo­kra­ti­jom”!Ka­kvog smi­sla ima, Ljubiša, bi­ti u „pra­vu”, go­vo­ri­ti is­ti­nu, bi­ti pi­sac u našem sve­tu u ko­me gos­po­da­re ra­zboj­ni­ci, lo­po­vi, lažovi. Ne­ma! Tre­ba, ipak, čita­ti knjige iz sve­ta u ko­me su is­ti­ne i prav­de ima­le ne­ku ce­nu, sve­je­dno, ko­li­ko nis­ku, ali trajnu. Neću u Ne­go­tin, neću u Za­ječar, neću u Be­o­grad. Os­ta­jem da ću­tim u svo­joj sobi.Srpski be­zum­ni­ci su spa­li­li džami­je u Nišu i Be­o­gra­du. U srp­skom na­ro­du zgu­snu­la se ener­gi­ja zla i rušilaštva ko­ja je uzro­ko­va­la osve­te u zločini­ma u Hrvat­skoj i Bo­sni, pa smo sve­srdno po­mo­gli us­taše i mudžahe­di­ne i njiho­ve ame­ričke i ev­rop­ske za­šti­tni­ke da nas po­ra­ze i izve­du čita­vu srpsku is­to­ri­ju na op­tu­ženičku klu­pu pred su­di­je plaćene da nas osu­de kao agre­so­re, ret­ke zli­kov­ce i ljude ko­ji vrše ge­no­cid. „Na­ci­onal­ni osve­tni­ci Ko­so­va” ko­ji za­pa­liše džami­je u Be­o­gradu i Nišu, ne sa­mo da će Srbe izje­dnačiti sa albanskim var­va­ri­ma, ne­go će ih učini­ti pro­ta­go­nis­ti­ma ver­skog ra­ta u Ev­ro­pi… I t.d.Srdačno Vas po­zdravljam.Do­bri­ca Ćosić"Knjigu “Srpska epistolarna antologija 20. veka” sa popustom možete kupiti na sajtu Izdavačke kuće Agora.Bonus video: Intervju sa Džonatanom Frenzenom za Nova.rs

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=donatanfrenzenkompletanintervjuzanovars-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3099472"]