0
Izložba "Automatski crtež - povodom stogodišnjice nadrealizma" umetnika Selmana Trtovca i Gorana Stojčetovića otvorena je u Salonu Oto Bihalji-Merin.
U godini kada se obeležava vek od nastanka nadrealizma i u doba kad se suočavamo s upotrebom veštačke inteligencije, povezivanjem umetnosti i kompjutera, robota, različitih obilika mašinske misli i pokreta rodila se, prema rečima kustoskinje postavke i direktorke Muzeja naivne i marginalne umetnosti Ivane Bašičević Antić, ideja za izložbu „dva već formirana, izuzetno dobra i važna umetnika, akademski obrazovana, koji su tehniku crteža naučili na akademiji, i razdvojili se prateći svoje individualne umetničke puteve“:
– Rezultat do kojeg su došli nakon decenija rada zaista može da inicira dijalog. Šta znači post-konceptualna umetnost, koju vezujemo sa Selmana Trtovca, ili art brut pristup kod Gorana Stojčetovića. Da li ti termini uopšte, kada pogledate samu umetnost, imaju nekog značaja i utiču li nas dok posmatrate radove. To je bilo pitanje koje sam htela da otvorim ovom izložbom, ne dajući odgovor. Ako posmatrate umetnost koja nastaje bivstvovanjem jednog čoveka sa vrlo bazičnim materijalom kakav je papir i graft, ili papir i hemijska olovka, dobijate bezbrojne mogućnosti u pogledu toga kako će rad na kraju izgledati – objasnila je na otvaranju Ivana Bašičević Antić, nakon čega su Selman Trtovac i Goran Stojčetović izveli akciju zajedničkog crtanja.
Ova izložba se istovremeno kritički i istraživački osvrće ka automatizmu kao mehanizmu proizvodnje crteža, koji nastaje kao rezultat funkcionisanja nesvesnog. Pruža i podršku tom mehanizmu jer se umetnost konstantno kreće u sferi nesvesnog kao jedinog izvora nepredvidivog. Ukoliko imamo u vidu legat nadrealizma, iza nas je period od sto godina kretanja umetnosti u tragu Bretonovog Manifesta, kao i Dišanovog uvođenja pojma lepote indiferentnosti kao estetike umetnosti 20. veka. Bez te dve paradigme uz teze psihoanalize, nemoguće je razumeti automatski crtež.
I veštačka inteIigencija deo je koncepta automatskog crteža, koji povezuje domen post-konceptualne i intuitivne, dubinske odnosno art brut umetnosti. Automatski crtež mogao bi se definisati kao argument koji opravdava distanciranje umetnosti čiji je fundamentalni element svesno, od umetnosti koja potiče iz domena nesvesnog. Ili, obrnuto: automatski crtež upravo ukida tu distancu. Na toj se liniji nalazi i argumentacija odvajanja post-konceptualnog i art brut pristupa stvaranju umetničkog dela.
Selman Trtovac predstavnik je promišljenog, svesnog pristupa automatskom crtežu dok Goran Stojčetović razvija crtež kao instrument izraza dubokog, nesvesnog, crteža koji egzistira, ne samo kao odraz haosa podsvesti, nego i kao način terapije. Upravo zato nastaje koncept radionice dubinskog crteža koju Stojčetović godinama sprovodi u radu sa pacijentima na odeljenju za psihijatriju na VMA.
Tokom trajanja izložbe biće upriličen razgovor sa umetnicima koji će voditi Ivana Bašičević Antić i Una Popović, kustoskinja u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, kad će biti predstavljen i katalog.
Izložba „Automatski crtež – povodom stogodišnjice nadrealizma“ trajaće do 18. novembra.
Bonus video: Milija Nešić u Novembru