"Kada se ozbiljno razbolite, sve vam se raspadne i zapitate se šta vam je trebalo da se bavite rokenrolom": Šta je Kris Rija pričao u ispovesti našim medijima

Kris Rija, jedan od najznačajnijih britanskih pevača, gitarista i kompozitora, preminuo je u bolnici posle kratke bolesti 22. decembra u 74. godini.

Kristofer Anton Rija, koji je rođen je 1951. u Midlsbrou, u Engleskoj svoju prvu gitaru kupio je sa 19 godina. Poticao je iz velike porodice, od oca Italijana i majke Irkinje, i imao dva brata i četiri sestre. Često je govorio kako se njegovoj porodici nikako nije svidelo što je muziku odabrao kao životno opredeljenje, ali je jednom primetio:

- Za mnoge od nas koji smo poticali iz radničkih porodica, rokenrol nije bio stvar izbora. Bila je to jedina stvar, jedini način da izrazimo svoju kreativnost.

Drugom prilikom poverio se medijima kako je svoj radni vek započeo pomažući porodici koja je imala lanac prodavnica sladoleda:

- Biti Irac-Italijan u kafiću u Midlsbrou… Pa život sam počeo kao autsajder.

Uprkos takvoj početnoj poziciji, postigao je toliko toga, a i beogradska publika imala je sreću da ga vidi uživo. Svirao je Beogradskoj areni 2007, a tri godine kasnije nastupao je u Sava centru. U razgovorima koje sam s Krisom Rijom, uči tih beogradskih koncerata radila za dnevni list "Politika", gitarista, kompozitor i pevač sećao se svojih mladih dana:

- Mislio sam da ću poludeti jer sam muzikom počeo da se bavim tek sa dvadesetak godina. Da sam bio tinejdžer, rekli bi mi da je to normalno. Međutim, ako sa dvadesetak godina počneš da kupuješ instrumente i sviraš nešto što si slušao na maminom radiju, normalno je da porodica bude zabrinuta zbog tebe.

I nakon tog koncerta u Areni bio je prepun utisaka koje je rado podelio sa mnom:

- Publika je bila fantastična i sa velikim entuzijazmom reagovala je na sve pesme. Te večeri bio je i moj rođendan, pa je to ovaj koncert učinilo još lepšim i zaista imam divne uspomene. Sećam se da smo posle nastupa otišli na večeru u jedan restoran i usput sam video koliko je Beograd lep grad.

Iako je u karijeri prodao više od 40 miliona albuma, ni proboj na svetsku muzičku scenu nije bio nimalo lak za Krisa Riju. Debi album ovog muzičara "Whatever Happened to Benny Santini?" objavljen je 1978, ali je do ploče koja će postati broj jedan na britanskoj listi morao da se strpi 11 godina. To mu je pošlo za rukom tek s albumom "The Road to Hell". Samo dve godine nakon što se ovo izdanje "zacementiralo" na prvom mestu britanske liste albuma, uspeh je ponovio 1991. s pločom "Auberge".

https://www.youtube.com/watch?v=-yXVufG5oV0

Rija, kog pamtimo po numerama "On the Beach", "The Road to Hell", "Blue Caffe", "Josephine", "Driving Home For Christmas" početkom novog milenijuma imao je teške zdravstvene probleme i jedva je ostao u životu. Naime, dijagnostikovan mu je ozbiljan problem - najpre infekcija, a potom i rak pankreasa. Lekari su mu dali 50 odsto šanse da preživi… Jeste, no veći deo pankreasa tada mu je odstranjen, posle čega je imao dodatne zdravstvene komplikacije i bio prinuđen da potpuno promeni način života. Dijagnostikovan mu je i dijabetes, i to tip 1.

- Tek kada se ozbiljno razbolite i provedete šest meseci u kući, zastanete i shvatite da nije sve onako kako ste zamišljali. Sve što ste uradili, raspada vam se u tom trenutku pred očima i počnete da se pitate šta vam je trebalo da se uopšte bavite rokenrolom - pričao je tada.

Obećao je tada da će se, ukoliko preživi operaciju, vratiti bluz korenima, a za naš najstariji dnevni list pričao je kako mu se život mnogo promenio nakon operacije:

- Pridržavam se strogog dijetalnog režima ishrane i veoma sam obazriv. Nažalost, mogu da konzumiram samo određene proizvode. Takođe, moram i stalno da pazim na nivo šećera. Redovno vežbam, a trudim se i da unosim što manje alkohola. Ovakav režim je sada deo mog života. Na početku mi je bilo teško, ali prihvatio sam da moram tako da živim.

I kao da to nije bilo dovoljno, pre nepunih devet godina preživeo je i moždani udar, koji je ostavio posledice na govor i pokrete pevača i gitariste.

Nije voleo da gleda unazad. Odsečan je bio rekavši mi da ga prošlost ne zanima.

- Nisam kolekcionar, nikada ne sakupljam stvari, niti se osvrćem unazad. Za mene je najveća radost kada stvaram novu muziku. Enco Ferari je jednom rekao da je njegov omiljeni "ferari" onaj sledeći. Mislim da se to odnosi i na mene.

A nije voleo ni godišnjice, jubileje. Bar kad je muzika u pitanju.

- Jubileje i godišnjice izlaska albuma ne shvatam previše ozbiljno, niti one igraju značajnu ulogu u mojoj muzici. Lepo je osvrnuti se na karijeru i na ono što smatram svojim pozitivnim radom… Takođe, i da uočim da li je bilo nekih mana. Ali, najviše me zanima šta će doneti budućnost. Mislim da ljudi koji još uvek rade, kao što su Van Morison, Mark Nofler, Erik Klepton stalno tragaju za nečim novim, drugačijim. Ne poznajem nijednog velikog muzičara koji je svaki put bio srećan onim što je uradio.

Iako je iza sebe ostavio brojne hitove koji su odlično prolazili na top listama, to mu nije bilo bitno:

- Pozicije na top-listama mi nisu važne, zato što smatram da one ne odslikavaju na pravi način koliko se prodaje ili emituje muzika. Prava slika nije jasna. Jedino što me zanima jeste da otkrijem koliko se u kojoj zemlji prodaje moja muzika. Ali samo zbog toga da bih znao koliko je tu moj rad relevantan i koliko ljudi uživa u mojoj muzici.

Slava ga nikada nije zanimala, kao ni beskrajne priče o privatnim životima muzičara, njihovim drugovanjima… Rija je čak rekao da muzičke priče nisu nimalo interesantne za širu javnost.

- Znate, kada biste čuli razgovor između ljudi kao što smo Mark Nofler i ja, uverili biste se da stalno pričamo o problemima sa gitarama, pojačalima... To je život koji živimo i ponekad ga iznosimo u javnost. Ali, to ne znači da želimo da budemo poznati.

Savremene muzičke tendencije, isticao je, ne prati. Pop muzika se, kako je naglasio tada, potpuno izobličio. Bio je ponosan što nije usamljen u tom stavu, već ga deli sa svoje dve ćerke:

- Pre neki dan je bilo nešto na televiziji i niko u našoj kući nije zastao da to pogleda, jer smo svi mislili da je u pitanju reklama. Zvučalo je kao reklama, a bio je u pitanju novi singl Kajli Minog. Čak su i moje ćerke samo na kratko pogledale. Danas ima toliko veštačkih pesama koje nikoga ne diraju u srce - kazivao je izrazivši žaljenje što njegova istinska i prva ljubav - bluz, danas, nažalost, nije toliko prisutan u muzici:

- Ima mnogo umetnika čiji rad poštujem i smatram da u znatnoj meri doprinose savremenom muzičkom trenutku. Jedino što mi smeta su ovi aktuelni rijaliti šou-programi koji ne prikazuju pravu sliku savremene muzike.

https://www.youtube.com/watch?v=GCQ0ndJdYNc

Uvek je isticao da mu je porodica, uz muziku, najvažnija u životu. Sa suprugom Džoan, s kojom je bio u braku 57 godina, dobio je dve ćerke - Džozefin i Džuliju Kristinu. I sve tri Krisove dame su "dobile" po jednu pesmu - "Stainsby Girls", "Josephine" i "Julia". Sebe je nazivao jednom četvrtinom. Zapravo, činio je 25 odsto zajednice, koja mu je bila sveta stvar. A muzika se "šlepala" uz porodicu...

- Oduvek sam smatrao da je porodični život samo moj. Čuvam svoju privatnost. Ljudima dajem sve što mogu, dajem im dušu i srce na bini i to je to. Za ljude koji vole moju muziku najbitnije je da znaju da sam čovek koji traga za nečim što još uvek nije pronašao. To tek sad saznajem jer nikada nisam išao na univerzitet i nikada nisam saznao čemu težim i ko sam, dok me život nije naučio - iskren je bio Kris Rija.

https://www.youtube.com/watch?v=DJFf_7lltW0

Uprkos fami da velike zvezde ne rade ništa od kućnih poslova, Rija mi je priznao da mu kulinarstvo nije "strana stvar".

- Naravno da kuvam, ali kada na mene dođe red. Jedino ne kosim travu u bašti. To je dogovor sa suprugomn od pre mnogo godina.

Bluz je bio njegova ljubav, slikarstvo takođe.

- Za mene je to prirodni tok, jer kad god pravim ploču nastavljam svoj put. Kada sam bio bolestan nisam mogao nigde da idem, nisam mogao da radim ništa, jedino što sam imao bili su moja muzika i moje slikanje. U svojoj knjizi "The Return of the fabulous Hofner blue Notes" pisao sam o muzici pedesetih i objašnjavao kako se pretvorila u evropski bluz. To je bilo lepo putovanje.

https://www.youtube.com/watch?v=xYTHQ_306vA

Gotovo čitavog života amaterski se bavio slikanjem, a bio je i veliki obožavalac Formule jedan.

- Uživam u slikanju koje za mene ima terapeutsko dejstvo. Smatram da je slikanje samo još jedan način da predstavim svoj umetnički izraz. To nekako radim paralelno sa muzikom i te dve stvari idu jedna uz drugu. Moje slike su komplementarne sa muzičkim radom, ali su i celina za sebe. Znate, ja sam proteklih godina izlagao svoje radove u brojnim gradovima - podsećao je, a ljubav spram Formule jedan ovako je objašnjavao:

https://www.youtube.com/watch?v=GCQ0ndJdYNc

- Da, ja sam veliki obožavalac Formule jedan i uopšte svih auto-moto trka. Naročito ako se prisetimo prošlosti i svih onih sjajnih automobila i trka. Veoma volim kola. Sećam se sjajnih timova Alfa Romea, Maseratija, Ferarija…, a danas timova Renoa, Meklarena, Vilijamsa. Taj sport mi je strahovito uzbudljiv.

Poslednji studijski album "One Fine Day" objavio je 2019, a ove godine, pre nepuna dva meseca izašla je kompilacija "The Christmas Album". Nažalost, ispostavilo se da je preminuo u godini kad je objavio kompilacijski album samo nekoliko dana pred praznik koji je obožavao - Božić. Pričao mi je kako ga proslavlja s porodicom na staromodan način:

- Mislim da to tako treba, jer je to dobro za nas i naše duše. Ne treba da zaboravimo da Božić postoji. Ljudi vole taj praznik, prija im osećaj dobre volje i mislim da treba da budemo pažljivi da ne bismo izgubili tu lepu tradiciju. Nažalost, svet je danas pun gluposti - ustvrdio je tih davnih dana Kris Rija i na kraju poručio:

- Moram da priznam da sam imao veoma interesantan i ispunjen život.

https://www.youtube.com/watch?v=tKAmBAGy1_A