0
Beril Bejnbridž ispisuje priču o Džordžu Hardiju, hirurgu i fotografu-amateru koji niže podvige raznih formata: jedan od njih je lažiranje okolnosti smrti sopstvenog oca, koji je umro u javnoj kući. Leon Bogdanov popisuje vremenske prilike, vrste čaja koje se dovija da nabavi i napravi (crni čaj marke „trideset šestica“, „Bodrost“,„indjuška“), nizove dnevnih vesti o danas skoro i na Internetu zaboravljenim ličnostima i katastrofama,
Beril Bejnbridž, „Mladi gospodin Džordži“, Laguna, 2022.
Bilo da piše o Krimskom ratu, Titaniku ili polarnoj ekspediciji, Beril Bejnbridž (1932-2010) svojski se trudi da destabilizuje likove i epohe, da razobliči proizvoljnost i cinizam sudbine i sistema, da ocrta prevrtljivost i sebičnost u međuljudskim odnosima. Čudni život viktorijanske Engleske, sjajno opisan opaskom „poput derviša, vrteli smo se od jedne do druge razonode“, neguje duboko ukorenjeno licemerje. Svaki događaj ima motivaciju i scenografiju, pa tako i jedna patka u korpi; oteta pa vraćena, deo je obmanjivačke drame u kojoj lažna krađa izmami opipljivu nagradu za još lažnije poštenje.
U šest poglavlja o zbivanjima između 1846. i 1854, troje pripovedača najviše govore o Džordžu Hardiju, hirurgu i fotografu-amateru koji niže podvige raznih formata: jedan od njih je lažiranje okolnosti smrti sopstvenog oca, koji je umro u javnoj kući. Sagledan iz vizure usvojene Mirtl (nazvane po adresi sirotišta), svog zeta doktora Potera i svog ljubavnika, uličnog zgubidana Pompeja Džonsa, Džordži je preduzimljiv duh, autoritet u upotrebi skalpela, dobrovoljac u Krimskom ratu, i nemogući nikogović.
Pripovedači su epizodisti samo prividno: njihova iz prikrajka osmotrena istina otvara traume koje zvanična istorija ne popisuje. Svako svedočanstvo dekonstruiše neku prevaru, a fotografije na kojima se temelji narativ su „čuvanje senke pre nego što suština nestane“, podsetnik na lažirane okolnosti i podešene interese.
Leon Bogdanov, „Zapisi o pijenju čaja i zemljotresima“, Književna radionica Rašić, 2021.
„Od jutros ništa ne javljaju“, piše u svom dnevniku lenjingradski andergraund klasik Leon Bogdanov; „rezultata izbora s Kipra još uvek nema“. Fragmentarni i narativni, bez datuma i klasifikacija, sa tek uzgrednim naznačavanjem godine, njegovi zapisi pokazuju nam kako se svet i okolina mogu posmatrati strategijom drona a da to bude inspirativno i uzbudljivo.
#related-news_1
Bogdanov popisuje vremenske prilike, vrste čaja koje se dovija da nabavi i napravi (crni čaj marke „trideset šestica“, „Bodrost“,„indjuška“), nizove dnevnih vesti o danas skoro i na Internetu zaboravljenim ličnostima i katastrofama, sa posebnim osvrtom na zemljotrese. Erupcija vulkana na Stromboliju, smrt Molotova i izložba jugoslovenskih naivaca u Ruskom muzeju nižu se u širokom i mirnom toku (opsesivno informisane) svesti, a nabrajanje deluje igrivo i poetično.
Leon Bogdanov preminuo je 1987. godine u Lenjingradu, od infarkta, u 45. godini, ostavivši iza sebe delo koje solidno posvedočuje da je život gigantski inventar koji se marljivo popisuje, a da sreću čine sitnice poput ove: „Hvala bogu da ne sanjam ludnice. To tako kvari raspoloženje“.
Bonus video: Zašto je važno da čitamo
