0
Roman sa Hilari Klinton kao glavnim likom, nove knjige kandidata za prestižne nagrade, studije o pitanjima pola i rasne netrpeljivosti ili memoarska proza samo su deo od dvadesetak naslova koje je BBC preporučio čitaocima kao najbolje objavljene u Velikoj Britaniji od početka godine.
Priredio: Matija Jovandić
Šta čitaju Britanci? Pogled na izbor britanskog BBC-a daje prilično šarolik pregled objavljenih knjiga. Među njima će i čitaoci iz Srbije prepoznati nekoliko kod nas već objavljivanih autora, a lista novih naslova ukazuje i na to da čitaoci i kritika na Ostrvu mnogo polažu i na autore debitantskih romana. U nastavku prenosimo kratke opise knjiga na koje pažnju skreće BBC.
Kertis Sitenfild – „Rodam“
Šta bi se dogodilo da se Hilari Rodam nikada nije udala za Bila Klintona? Na to pitanje odgova Kertis Sitenfild u svom romanu „Rodam“, u kom u svoju fikciju smešta u istorijske događaje.
Hilari u toj knjizi prati svoj put na kom se suočava sa kompromisima, ambivalencijom i uzbuđenjima, za čim je Sitenfild svesno tragao. „Uho joj je bilo naštimano na neprijatne istine i dvostruke standarde, pre svega o mizoginiji u Americi. Ona se specijalizovala za neprijatne susrete i iznenadne obrte u moći“, piše o ovoj knjizi „Nju stejtsmen“.
En Tajler – „Crvenokosa kraj puta“
Knjige En Tajler su savršene za čitanje kada se traži uteha, a njen novi roman nije u tome izuzetak, piše BBC. U romanu se istražuje srce i um čoveka koji se bori sa neočekivanim događajima u svom životu. Prepuna empatije i radosti, to je „klasična Tajlerova“, a njena knjiga je već mnogo hvaljena. „Ako je ikada bilo savršeno vreme za čitanje novog romana En Tajler, to je sada“, piše „Vol strit džornal“, uz ocenu da je ovo jedna od najboljih njenih knjiga do sada.
Kavai Strong Vošburn – „Ajkule u doba spasilaca“
Mešajući havajski folklor sa realnošću savremenih SAD, Kavai Strong Vošburn u svom debitantskom romanu. Likovi su predstavljeni u savremenoj, a ipak mističnoj, verziji Havaja. „Ovo možda jeste njegov debi, ali se dokazao kao pisac sigurne ruke koji vivisecira načine na koje nas mesta – naše veze sa njima i raskid naših veza s njima – slamaju i ponovo stvaraju“, piše u književnom dodatku „Njujork tajmsa“
Samanta Irbi – „Jao, ne hvala“
„Najprovokativniji humor, najveće srce“, tim rečima opisao je „Ajriš tajms“ zbirku eseja Samante Irbi, autorke bestselera „Nikada se ne srećemo u stvarnom životu“, zasnovanom na svojoj biografiji.
Samanta Irbi se, nakon što je napustila Čikago i posao u veterinarskoj ordinaciji, preselila u Kaliforniju i tamo živi sa svojom suprugom.
Lidija Mile – „Dečja Biblija“
„Blistavi klasik“, tako „Vašington post“ opisuje knjigu koja se našla u finalu izbora za Pulicerovu nagradu. Savremeno prepričavanje priča o Nojevoj barci u okruženju u kom je porodica iznajmila letnjikovac za odmor, a onda je usledio uragan. Ovu knjigu u magazinu „Valčer“ opisali su kao „zabavnu distopiju“.
Frensis Ča – „Da mi je tvoje lice“
Smešten u savremeni Seul, ovaj debitantski roman prati priče četiri mlade žene dok one pokušavaju da urede svoj život u okolnostima u kojima se sve urotilo protiv njih.
Dok se susreću sa različitim izazovima, veza među njima sve više jača, piše BBC i poziva se na magazin „Pipl“, gde je knjiga opisana kao „uzbudljiva priča o težini starih trauma, ekonomskim razlikama i isceljujućoj snazi prijateljstva“.
Emili Sent Džon Mendel – „Stakleni hotel“
Knjiga o krizi, opstanku i potrazi za pravim smislom u našim životima, „Stakleni hotel“ govori o dva naoko odvojena događaja koja se preklapaju – pad Poncijeve piramidalne šeme i čudnog nestanka žene sa broda usred mora. Autorkina nagrađivana distopija „Stanica 11“ bila je odlično primljena kod čitalaca i kritike, a njeno najnovije ostvarenje na sličnom je putu.
Dženi Ofhil – „Vreme“
Mnogo hvaljeni roman „Vreme“, zapravo seriju povezanih vinjeta, pripoveda bibliotekarka Lizi, koja govori iskreno o svojim svakodnevnim preokupacijama i uobičajenim strepnjama. One se odnose na njenu problematičnu majku, njenog brata koji se leči od zavisnosti i o – klimatskim promenama“, piše BBC, prenoseći ocene kritičara da se radi o „neobično realističnom portretisanju života u ovom trenutku“.
Eduardo Porter – „Američki otrov“
Knjiga sa podnaslovom „Kako je rasna netrpeljivost uništila naša obećanja“ studija je o rasizmu u SAD-u. Porter se u knjizi bavi time kako je patologija ometala razvoj nacije i uspostavljanje ustanova i okruženja neophodnih za zdravo društvo, uključujući tu i rad, obrazovanje, zdravstvo i privredu.
Sa druge strane, ukazuje na novu nadu i novo razumevanje identiteta zasnovanog na rasi, navode u BBC-u, i prenose ocenu književnog dodatka „Njujork tajmsa“ da je u pitanju „studiozno i dobro napisan poziv na buđenje“.
Brendon Tejlor – „Pravi život“
„Pravi život“ priča je o sazrevanju Volasa, studenta biohemije u nesaglasju sa univerzitetskim gradićem na američkom Srednjem zapadu u kom se obreo. U Tejlorovom debi romanu stidljivi mladić iz Alabame ostavio je za sobom porodicu, ali ne i proganjajuće uspomene iz detinjstva. A onda dolazi u sukob sa kolegama i u iznenađujući odnos sa svojim kolegom… „Pišući nežno, lično i osobeno, Tejlor istražuje pitanja rase, seksualnosti i požude kroz niz nezaboravnih likova“, poručio je za ovu knjigu magazin „Njuzvik“.
Kajli Rajd – „Tako zabavno doba“
Kada dvadesetpetogodišnju Emiru Taker lažno optuže da je otela dete o kom se starala, počinju da se otvaraju pitanja o rasi, klasi, roditeljstvu i moralu, piše BBC. Međutim, ovaj literarni debi pisan je lakom rukom i čitaoce zadobija vrcavom, iako ne baš prijatnom, društvenom satirom o Americi danas. „Privlačno, autentično i često zabavno, koliko i smireno i pametno proklinjanje“, ocena je ovog romana u „Obzerveru“.
Pol Mendez – „Mleko duge“
Seksualnost, rasa, klasa i religija kroz generacije i kulture teme su debitanskog romana koji je Pol Mendez zasnovao na svom životu.
U ovom romanu, glavni lik Džesi Mekarti sazreva u okruženju Jehovinih svedoka u osiromašenog delu Britanije.
Debora Or – „Madervel: Devojaštvo“
Poznata novinarka Debora Or je, nakon što je jesenas preminula, ostavila je za sobom „Madervel“, knjigu memoarske proze, objavljenu početkom ove godine. U ovim toplim memoarima, koji na momente izazivaju smeh, autorka se priseća odrastanja uz majku sedamdesetih godina u radničkom miljeu u Škotskoj. „Ova knjiga je remek-delo samopreispitivanja, a njegova veličina leži pre svega u psihološkoj dimenziji, u živom portretisanju narcizma svojih roditelja i sebe“, pišu kritičari „Gardijana“ o ovoj knjizi. „Skotsmen“ u ovoj knjizi hvali „iskrenost i samorazotkrivanje, koje nećete moći da zaboravite“.
Gart Grinvel – „Čistoća“
Nakon hvaljenog debija „Šta ti pripada“, Gart Grinvel u novom romanu nastavlja priču o američkom nastavniku koji živi u Bugarskoj i propituje svoje uspomene i seksualne sklonosti kroz haotičan narativ. „Vašington post“ o ovom romanu piše da je to „jednostavno delo genija koji će vam promeniti pogled na svet i na vaše mesto u njemu“.
Hilari Mentel – „Ogledalo i svetlost“
Dugo najavljivan finalni deo trilogije o Tomasu Kromvelu, desnoj ruci kralja Henrija Osmog, dobro je prihvaćeno, piše BBC. Kromvel u knjigama Mentelove je kompleksna figura, po mnogo čemu moćnija i od samog kralja. „Ogledalo i svetlost“ prati njegov pad, a „Gardijan“ je ocenjuje kao „remek-delo“ i „roman epskih dimenzija koji je često uzbuđujuć, izaziva čitaoca da vrti stranice dalje, crnohumoran i jednako pametno napisan kao i prethodni delovi trilogije“.
Hedli Frimen – „Kuća od stakla“
Novinarka Hedli Frimen otkriva tajne svoje porodice, fokusirajući se na životnu priču svoje bake koja je preživela užase Drugog svetskog rata u Evropi i otišla je u SAD, kao i raznolike živote svojih ujaka. „Ovo je ishod istraživanja dugog 20 godina, sa velikom posvećenošću detaljima, skoro pa savršena studija identiteta Jevreja u 20. veku“, piše britanski „Telegraf“.
Si Pam Žang – „Koliko je ovde zlatnih brda“
Smešten u doba zlatne groznice u Americi, ovaj roman zasnovan je na priči o dvoje siročadi u bekstvu, koji pokušavaju da nađu dom.
Usput se susreću sa nedaćama, ali i naznakama drugačije budućnosti. Ovaj debitantski roman prepun je kineske simbolike, a avanturistička je priča sa temama poput uspomena, porodice i osećanja pripadnosti, piše BBC.
En Enrajt – „Glumica“
Novi roman irske spisateljica En Enrajt bio je u užem izboru za nagradu „Ženska fikcija“, a govori o slavi, moći i nastojanjima ćerke da da shvati svoju majku. Britanski „Obzerver“ hvali autorku koja je već osvojila Bukera rečima da „Enrajtova trijumfuje kao kameleon: memoaristkinja, novinarka, kritičarka i ćerka – njena emotivna inteligencija ne poznaje ograničenja“.
Megi O’Farel – „Hamnet“
Novi roman Megi O’Farel inspirisan je istinitom pričom o Šekspirovom sinu jedincu, dečaku preminulom sa 11 godina. „‘Hamnet’ je roman svoje vrste. Nalik je prethodnim romanima ove autorke koji su mamili na brzo okretanje stranica i snaga mu leži u tome što dozvoljava da priča izranja sama iz sebe“, piše „Obzerver“, dok „Sandej tajms“ navodi da je u pitanju moćno i „snažno poetsko preispitivanje roditeljske tuge“.
Alen Mabanku – „Smrt druga predsednika“
Roman „Crni Mojsije“ Alana Mabankua bio je u užem izboru za Bukerovu nagradu 2017. godine, a i novu njegovu knjigu takođe su dobro prihvatili i čitaoci i kritika, pišu britanski mediji. Knjiga govori o odrastanju u Kongu sedamdesetih godina, gde mladi Majkl živi svoj svakodnevni život sve do brutalnog ubistva predsednika. „Počinjući roman kao nežni portret obične porodice iz Konga, Alan Mabanku ubrzo širi okvir svoje priče na snažno preispitivanje kolonijalizma, dekolonizacije i ćorsokaka afričkog kontinenta“, piše „Bukašajbuks“.
Izabel Aljende – „Duga latica mora“
Brod prevozi 2.000 izbeglica iz Španije na kraju građanskog rata 1939. ka Čileu. Tako počinje novi roman Izabel Aljende. Dok britanski „Telegraf“ piše kao o „obuzimajućoj priči o ljubavi u izgnanstvu“, BBC navodi da je „taj egzodus osnova za to da Aljende ispiše istorijsku sagu koja odzvanja u današnjoj globalnoj izbegličkoj krizi – i teče paralelno sa njenim sopstvenim životom“.
Greta Tunberg i drugi – „Kuća nam gori“
Ispovest porodice Grete Tunberg „Kuća nam gori: Prizori iz porodice i Planeta u krizi“ preporučuje se kao „obavezno štivo“ i poruka nade. Glavni narator je Gretina majka Malena, a govore i njen otac Svante i sestra Beata. „To je važna, lucidna, hrabra ispovest. Svako koga zanima budućnost planete bi trebalo da pročita ovu knjigu. Ovo je dijagnoza uspostavljena hladne glave. Ovo je pogled u svesniji svet. Prepun nade“, piše Dejvid Mičel iz „Gardijana“.
Među knjigama koje BBC preporučuje su i zbirka eseja „Prolazna osećanja“ u kojoj autorka, pesnikinja Keti Park Hong, preispituje svoj azijsko-američki identitet, pitanja rase i neoliberalizma, roman Koluma Mekena „Apeirogon“ zasnovan na istinitoj priči o prijateljstvu Izraelca i Palestinca nakon ubistva ćerke u oružanom sukobu, studija Miki Kendal „Feminizam iz kraja“, prevod zbirke priča japanske autorke Matsude Aoko „Gde su divlje dame“, sabrane priče američke autorke Lori Mur i roman Nikite Lalvanija „Vi ljudi“ o robinhudovskom karakteru iz picerije.
