11
Najveći uspeh ovdašnjeg sistema jeste obamrlost naroda. Kao da smo u nekoj vrsti narkoze i pristajemo na sve. Nema pobune, nema prkosa i zato su umetnici poput Pijaniste važni za naše društvo, kaže za Nova.rs glumac Srđan Timarov.
– Uvek sam tu uz Pijanistu, ali tužno je što su takvi umetnici u našoj zemlji retki. Andrejeve akcije stalno pratim i dan-dva unapred znam šta sprema. Mnoge smo večeri provodili zajedno dok je on spremao performanse po Beogradu. I uvek bih mu rekao – srećno i prosuo vodu za njim – priča za naš sajt glumac Srđan Timarov, koji nikako nije želeo da propusti prekjučerašnji, poslednji u nizu zapaženih angažovanih performansa Andreja Josifovskog ispred Narodne skupštine iz serijala „Zlatno doba“.
Timarov za Nova.rs primećuje da je anesteziranje naroda cilj svakog, pa i našeg sistema:
– I to funkcioniše decenijama, nije to izmislila aktuelna vlast. I najveći uspeh joj je ta obamrlost naroda, koju bih nazivao nekom vrstom anesteziranja. Kao da smo u nekoj vrsti narkoze i pristajemo na sve. Nema pobune, nema prkosa, kao da niko ne želi da zna šta se dešava. I zato je važno za ovaj naš mali narod da postoje umetnici, tako kompleksni, kreativni, inteligentni i hrabri kao što je Andrej Josifovski. Kada vidite reakciju na sve što on radi, onda još bolje shvatate koliko je sve to dragoceno i retko. Možda ima još ljudi koji rade slične stvari, ali nisu vidljivi. Andrej je sjajan zato što pored svog umetničkog talenta, ima dar i za medijsko prisustvo, preduzimljiv je, vešt – ocenjuje glumac, uz opasku da nam je potrebno mnogo više tako odgovornih, osetljivih i angažovanih ljudi.
Iako ga publika televizije NovaS trenutno može videti u seriji „Aleksandar od Jugoslavije“ u kojoj tumači kneza Pavla Karađorđevića, a uveliko radi na novom komadu u matičnom Jugoslovenskom dramskom pozorištu, kao dramskom umetniku tešku mu je što je kultura velika žrtva pandemije i restriktivnih mera:
– Mada, u poređenju sa ostatkom sveta, koji je zaključan, kod nas se ipak snimaju filmovi i serije. Ipak igramo predstave, uprkos svemu. I publika dolazi. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu već su izašle dve premijere, uskoro će i treća. Ipak se nešto događa – naglašava Timarov, ali dodaje da je globalno gledano situacija više nego tužna.
Dramski umetnik je, kako nam priznaje, ljut jer smatra da se zaustavljanjem ništa ne može postići:
– Nervira me ta neiskrena i manipulantska igra. Svi smo mi spremni na žrtvu da bi naša deca živela dobro, da bi se ljudi manje zaražavali. Ali, iritira me kad nas zatvaraju, jer niko se nije zarazio ni u pozorištu, ni u bioskopu. Ili kada selektivno zatvaraju – pa otvore pozorišta, a zatvore bioskope. To vređa i boli. I zaista me čudi da nema bunta – kaže Timarov.
Iako kod nas, kako ističe, vlada jednoumlje, postoje načini da svaki čovek dođe do drugih izvora informacija. I tek onda, zapravo, shvati da živi u jednoj vrsti manipulacije:
– Snimao sam sad sa umetnicima iz Engleske i Amerike, i oni uopšte ne mogu da rade. Srećni su što su u Srbiji i bar ovde mogu da snimaju. Mi smo jedna od retkih država u Evropi gde se nešto snima, snalazimo se. Kolege iz inostranstva su mi čak pričale da je za 40 odsto povećana stopa samoubistava u Velikoj Britaniji, jer oni se ne snalaze, za razliku od nas, u ovim okolnostima. Uostalom, ovo je još jedno u nizu vanrednih stanja u našoj zemlji. Mi smo decenijama u haosu, nama je ovo jedna od lakših „utakmica“. Imali smo ih mnogo težih – poručuje Srđan Timarov, i na kraju iskazuje nadu da će komad „Široka zemlja“ u režiji Marka Manojlovića, koji trenutno rade u JDP-u, imati premijeru u maju.
