1
Samo pet godina nakon što je postavljeno spomen-obeležje velikom srpskom glumcu Slobodanu Cici Peroviću netragom je nestalo iz centra Beograda. U ulici Kneza Miloša broj sedam, na adresi na kojoj je Perović nekada živeo, više nema ploče, a o nestanku spomen-obeležja saznalo se tek slučajno. Da nije bilo jednog posta na društvenim mrežama, niko i ne bi znao za ovu sramotu u samom centru Beograda.
– Jedino o čemu sanjam, jeste da budem iznad inkasanata: da za svoj glumački, stvaralački rad, za svoju iskrenost istinitost koju točim iz sebe, ne budem vređan i uznemiravan – govorio je Slobodan Cica Perović.
Ipak, stigla je i uvreda i uznemiravanje i to kraj mesta na kojem je nekada živeo.
Nezvanična priča koja se krije iza nestanka spomen-obeležja velikom glumcu jeste da su izvesni biznismeni „uzeli lokal pod zakup, renovirali ga i sami sklonili ploču“.
Međutim, nestanak ploče maltene je neprimećen, ne samo u javnosti, već i u komšiluku. Kada je fotoreporter Nova.rs danas došao na lice mesta, u Kneza Miloša 7, komšije koje su se tu okupile kada je počeo da slika, bile su iznenađene. Ni sami nisu znali, kako su se poverili našem fotoreporteru, da ploča više nije tu, čak ga upitavši: „Pa, gde je nestala…“
Maja 2017.godine Društvo za ulepšavanje Vračara i Skupština grada Beograda, na zgradi u kojoj je živeo u Kneza Miloša 7, u znak sećanja na Perovića postavili su spomen-ploču s glumčevim imenom.
Uz inserte iz filmova „Paviljon 6“ i „Buđenje pacova“, prijatelji i kolege evocirali su tada uspomene na Perovića, pa ga je tako Milan Caci Mihailović nazvao „promašenim finansijskim revizorom (pre nego što je upisao Akademiju Perović je radio kao knjigovođa u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, prim.aut.), čovekom sa tajnom, avanturistom, boemom, putnikom oko sveta, borcem za slobodu, filozofom i glumčinom“.
– Perović je bio neka vrsta ekscesa. U njegovoj igri primećivalo se odsustvo glume, što i jeste prava gluma. Biti, a ne pokazivati. Harizmatičnost i ubedljivost, uostalom, odlikuju ličnosti od formata. Ali, glavno pitanje jeste pitanje same ličnosti, dakle ko je bio čovek Cica Perović – rekla je na svečanosti u Kneza Miloša Dušica Žegarac, koja će preminuti dve godine kasnije.
Glumčev unuk Marko Tanasković, koji nažalost nije upoznao svoga dedu, podsetio je tada na reči reditelja Živojina Pavlovića:
– Cica Perović bio je jedinstven, jer nije imao ni prethodnika ni naslednika…
Reditelj Đorđe Kadijević je podsetio da je Perović znao da bude „zatvoren, distanciran, prilično ciničan, čak odbojan – jer je već prečistio s tim šta su film, pozorište i umetnost“, a glumica Renata Ulmanski nazvala ga je „jednim od najsvetlijih glumačkih imena, što znači da je umeo da uveri u nemoguće“.
Slobodan Cica Perović, koji je rođen 1926. godine, pamti se po ulozi Džordža u predstavi „Ko se boji Virdžinije Vulf“, Zlatnom arenom u Puli ovenčan je za rolu u filmu „Muškarci“, u Nišu je dobio „Cara Konstantina“ za „Buđenje pacova“, a 1968. godine u Linkoln centru proglašen je za najboljeg stranog glumca.
Zoran Radmilović je svog kolegu jednom prilikom okarakterisao kao „poslednjeg boema prošlog stoleća ili prvog glumca budućeg vremena“…
– Mogu da se hranim i na kazanu, ne marim, uopšte, šta jedem i gde stanujem, ne zato što sam boem, već što mi je važno da budem slobodan – poverio se daleke 1975. godine novinaru „Ilustrovane politike“ Slavku Lazareviću u velikoj ispovesti dramski umetnik.
Preminuo je Slobodan Cica Perović samo tri godine kasnije, i to četiri dana pre nego što bi proslavio 52. rođendan. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Bonus video: Agent koji je bio za petama Prletu i Tihom
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare