Prošlo je četvrt veka od bioskopskog prikazivanja kultnog filma "Titanik" sa Kejt Vinslet i Leonardom Dikaprijom u glavnim ulogama. Vezale su glumačke zvezde tada publiku širom sveta za Džeka i Rouz, sudbinski par čija se romansa događa i završava na čuvenom, najmodernijem brodu predratnog vremena koji 1912. doživljava svoje potonuće.
Sada 25 godina od nastanka čuvenog ostvarenja snimljenog po motivima istinitog događaja, autori, na čelu sa rediteljem Džejmsom Kameronom, donose pred bioskopsku publiku remasterizovanu verziju, u 3D formatu i 4K rezoluciji, izdvajajući kao kuriozitet perfektan zvuk i kristalno jasnu sliku.
Remasterizovana verzija „Titanika“ Džejmsa Kamerona stiže u domaće bioskope 6. februara, a o fenomenu ovog ostvarenja za Nova.rs govore filmski kritičari Dubravka Lakić i Đorđe Bajić.
– „Titanik“ je u to vreme preokrenuo ne samo holivudsku, nego sveopštu percepciju kinematografije, uz glumce koje je Kameron odabrao nepogrešivo u tom trenutku – Leonardo Dikaprio i Kejt Vinslet, koja je bila osveženje kao britanska pridošlica u Holivud. Krajem devedesetih, svetu je bilo potrebno nešto tako romantično uz podsećanje na veliku tragediju – ocena je filmske kritičarke „Politike“ Dubravka Lakić.
Kako podseća, Kameron je dugo istraživao sudbinu čuvenog broda i njegovih putnika, što je rezultiralo “fantastičnim dokumentarcem kojim je probio barijere snimanja filmova pod vodom”.
Film je 1997. godine, kada je premijerno prikazan, osvojio čak 11 Oskara.
– Zaslužio je sva ta priznanja, ne samo zbog emocije, na to se računa zbog teme i tragedije koja se dogodila, već je reč o fantastičnim efektima koji su upotrebljeni u filmu katastrofe. Scene brodoloma su fascinantne kao i kontrola glume, čak i u masovnim scenama. To je nešto što je maestralno urađeno i ne možemo sporiti Kameronu režiju ni u jednom trenutku – smatra kritičarka.
Komentarišući remasterizovanu verziju u 3D-u, ističe da nije fan tog formata ali da razume zašto Kameron ne odustaje od njega.
– Motiv je svakako novac i povratak publike u bioskope. Stasala je nova generacija kojoj je stalo da sa naočarima, jako glasno jede naćose i kokice. Nažalost, mladu generaciju teško drži pažnja, a ovo je možda način da se privuku da ovakav film gledaju u bioskopima. Autori i producenti su sigurno izvršili dobru analizu trenutnog tržišta odlučivši se za ovaj potez. “Titanik” je film koji ne može da ne izazove neku emociju i danas 25 godina posle – zaključuje Dubravka Lakić.
Da je Kameronov cilj vraćanja publike u bioskope, nekon što je njegov nastavak „Avatara“ oborio brojne rekorde, slaže se i filmski kritičar Đorđe Bajić:
– Imajući u vidu da je prošlo 25 godina od premijere možemo reći da je “Titanik” film nostalgije. Oni koju su ga gledali tad sa dvadeset i nešto godina, sada će možda iz znatiželje da odu da ga vide u novom ruhu i podsete se mladosti. Nije isto gledati ga kod kuće ili na telefonu, i u bioskopu.
Bajić nije siguran da je “Titanik” sadržaj koji bi mogao da privuče mlađu publiku, iako su i Leonardo Dikaprio i Kejt Vinslet i dalje vrlo relevantni.
– Sigurno će ostvariti određenu gledanost, ali što se mene tiče kao gledaoca i kritičara, to je jedan od najlošijih Kameronovih filmova. “Titanik” je jedna šećerlema, melodrama tugaljive prirode u kombinaciji sa filmom katastrofe – mišljenja je naš sagovornik koji dodaje:
– Mislim da to nije film koji je pregazilo vreme i to je bitno. I današnja publika može u njemu da uživa!
Govoreći o brojnim Oskarima koje je osvojio, Bajić ističe da je većina u tehničkim kategorijama što je i zaslužio:
– Mislim da je članove akademije malo i emocija ponela. Brzo je postao fenomen koji je jako gledan. Nismo mogli da živimo bez pesme Selin Dion “My Heart Will Go On” koja je iskakala iz frižidera. U suštini gledano kad se sve sabere i oduzme, to jeste jedan blokbaster za bioskope, ali nije remek-delo kada je reč o kvalitetu. Svakako je raskošan i skup film koji jeste za gledanje u bioskopu i udara direktno na emocije, no, nisam siguran da će te iste emocije moći da probudi kod mlađe generacije. Možda ako naprave dobru kampanju na Tik-Toku – zaključuje Đorđe Bajić.
Bonus video: Titanik 25 godina kasnije: Da li je Džek trebalo da preživi? – gosti Dragan Jovićević i Miljan Tanić
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar