Ne volim izraz bivša Jugoslavija. Sjetim se uvek naše Borke Pavićević kad se tako nešto izrekne, koliko bi ona pošizila na taj izraz. Jugoslavija postoji kao istorijska činjenica. Ona je trajala od - do i zvala se Jugoslavija, a ne Bivša Jugoslavija. Kad u Hrvatskoj budu rekli bivša NDH, ja ću onda reći bivša Jugoslavija, ili bivša Austrougarska, kaže za "Vijesti" Snježana Banović, rediteljka i teatrološkinja iz Zagreba.
Na pitanje da prokomentariše svoju raniju izjavu da ništa nije propalo kao novinarstvo, Snježana Banović kaže da je ono bilo jako dobro u Jugoslaviji.
– Naravno da se dogodio niz promena koji je ugrozio štampane medije, ali bez obzira, ugroženo je zato što ljudi više nemaju od čega živeti. Onda se proizvodi cenzura odnosno autocenzura, uleće država sa svojim finansiranjem i bude mir, a istraživačko novinarstvo ode na dugi odmor. I tako su propale mnoge redakcije i mnogi novinari. Nije lako danas biti novinar. U Hrvatskoj oni rade svašta, postali su portparoli i bave se politikom, osnivaju agencije. To je pre bilo nezamislivo. Ja sam ipak živela u nekom drugom vremenu, već sam počela intenzivno razmišljati i čitati novine negde krajem sedamdesetih godina jer je u svim porodicma najvažnije pitanje bilo ko će pre do kioska da kupi sve te novine, naročito vikendom – kaže Banović u intervjuu za „Vijesti“.
Tako je, kako kaže, brzo stekla tu naviku preko svog oca koji je bio strastveni čitalac novina.
– To je nešto što vas inicira u kritičko razmišljanje, dobijete puno informacija, učite puno, u to doba bez interneta. Tu su bile i vesti od Vjesnika do Večernjeg lista, Politike, čitali smo svašta, START, NIN, Dugu, Svijet, Praktičnu ženu, gutali razna izdanja…. Onda je došla Promena. Nikad nije bilo toliko diplomiranih novinara na političkim naukama u Zagrebu koliko je istovremeno došlo do smanjenja i još više urušavanja tog kadra. To je jedna profesija koja već potpuno nestaje. Da ne govorimo o omladinskoj štampi u kojoj sam ja počela, dakle nema je. 1984. godine je samo u Hrvatskoj postojalo 14 omladinskih listova.
Ona se dotakla i univerziteta koji su, kako kaže, „rastureni“.
– Pogledajte samo sve te univerzitete koji grcaju u toj poslušnosti. Tu postoji samo taj kriterijum napredovanja nastavnika i njihove plate i onda se mora ćutati. Akademici, elita, univerziteti, prosvetne ustanove odnosno naučne, ne kritikuju ništa i nikoga. Oni ne smiju reći riječ protiv Plenkovića jer znaju da će ostati bez sredstava, a sve manje rade. Dakle, nisu produktivni a naročito ne efikasni. Svi ti instituti, sve te agencije, sve te ustanove, sve je pod tim diktatom poslušnosti. Usmrćeno.
Kada su u pitanju njeni studenti, Banović kaže da oni misle da će promena doći sama.
– Mi smo se bunili, ali oni više vole slušati kako je to bilo u naše doba kad smo se mi bunili. I dok smo pokazivali neki otpor, ali im je jako dalek taj sistem, socijalizam kao da je bio prije 100 godina iz njihove perspektive. Danas su studenti 2001. godište kad smo mi već prošli najgore i oni o tome ne žele ni slušati. Kao da im pričamo o 1946. ili 1947. godini, njima je to sve isto – zaključuje profesorka.
Snježana Banović je rođena u Zagrebu 1963. godine. Studirala je francuski i španski jezik na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, diplomirala pozorišnu režiju na Akademiji dramske umjetnosti i doktorirala teatrologiju na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu. Redovna je profesorka na Odseku Produkcije Akademije dramske umjetnosti Sveučilišta u Zagrebu.
Bonus video: Jezik u službi televizija – akcenti koji paraju uši
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar