1
Ansambl Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu kao filnalnu proslavu stogodišnjice postojanja večeras će premijerno izvesti predstavu "Banović Strahinja", po jednoj od najlepših epskih narodnih pesama. Muziku za balet koji je rađen po legendi o mužu koji prašta ženino neverstvo, komponovao je doktor umetnosti Ivan Ilić.
– Postoji mala predistorija o ovom baletu. Pre nekih sedam godina radio sam muziku za koreodramu „Banović Strahinja“ sa trupom Una Saga Serbica koja se izvodila na sceni Ustanove kulture „Vuk“ čiji je tadašnji direktor bio Svetislav Goncić. Dramatizaciju je tada radila Gordana Goncić, naravno na osnovu narodne pesme, konsultujući i Mihizovu dramatizaciju, a ta muzika je baza za ovaj balet koji će se izvesti u Narodnom pozorištu. Naravno, ima izmena i sada će je orkestar izvoditi uživo, jer koreodrama je tada igrana na snimljenu muziku. Jednostavno, zbog uslova nije mogla da bude grandiozna, a to svakako zaslužuje zbog svog narativa – priča Ivan Ilić (52), docent za užu umetničku oblast Džez trombon na Faklutetu muzičke umetnosti u Beogradu, na katedri za Džez i popularnu muziku.
Podseća da je „Banović Strahinja“ poslednja pesma pretkosovskog ciklusa, mešavina epskog i lirskog, bezvremena priča satkana od emocija.
– Oseća se već kako turske snage dolaze i osvajaju Balkan, mislim da im je cilj bio da stignu do Beča, i da smo im mi bili samo usputna stanica. Sada smo malo dramaturški tok promenili, neke numere su izbačene, neke nove napisane. To je diktirala nova dramaturgija koju je radio Đorđe Kosić i koreografija koju je osmislio makedonski umetnik Igor Kirov. Svejedno, muzikom sam ispisao emocije i dramske elemente koje ta beskrajno inspirativna pesma sadrži, od ljubavnih osećanja do ratničkih sukoba, što je bio poligon za koreografiju. Ima i etno elemenata u duhu naše muzičke tradicije. U ovoj bogatoj simfonijskoj partituri, vodio sam računa da muzika ide u korak sa vremenom u kome nastaje, tako da se u njoj mogu pronaći i odjeci savremenog.
Ilić dodaje da su u ovoj priči najupečatljivije snage likova, njihova osećanja u vremenu i prostoru u kom su se nalazili.
– Najvažniji je lik Banović Strahinje jer je njegova snaga oprosta ono najsnažnije u ovom narativu. S druge strane tu je Anđelija koja razume momenat kada treba da se žrtvuje da bi spasila njegovu majku koja to ne prepoznaje. I ona, iako zna da joj više nema povratka, svesno bira da ode sa vlah Alijom. To je bio ugovoren brak, društvena sidra i mi poštujemo te likove koji su dovoljno hrabri da kažu „ne“ društvenom ustrojstvu, i da se svojom snagom približe čovečnosti i oprostu u koji verujem da u svakom od nas postoji.
Ono što mu je najvažnije bilo da dočara muzikom, kako kaže, jeste emocija.
– Tome je doprineo način na koji smo ispričali ovaj balet. Cilj nam je bio da ovu duboko epsku i emotivnu priču koja ima širok dijapazon situacija i osećanja predstavimo publici. Muzika sadrži sporu i doslednu naraciju i Igor Kirov je to fantastično osetio i pretvorio u plesni pokret. Sve se skockalo. Sa mnogo intelekta se ušlo u ovaj projekat, a priča je važna u smislu tradicionalnog i nacionalnog bića o ljudima koji se svojim žrtvama i drugostima ističu od vremena i prostora u kome se nalaze – objašnjava Ilić, čiji je mjuzikl „Pećina“, sa kojim je doktorirao, izveden 2019. na BELEF-u.
Zanimljivo je, kako kaže, da će orkestrom dirigovati mlada, talentovana Nina Fuštar što je velika odgovornost jer je praizvedba dela, istorijski momenat.
– Okupljen je divan, izuzetan tim. Scenografiju radi iskusni Geroslav Zarić, a kostime Katarina Grčić Nikolić. Počastvovan sam što sam dobio priliku da mi se delo izvodi u Narodnom pozorištu u Beogradu, za mene je to ostvarenje sna jer se retko izvode kompozicije domaćih, a živih autora. Posebno zato što će muziku orkestar izvoditi uživo. Šlag na torti je to što je ovo završnica jubilarne baletske sezone u godini kada je obeležio 100 godina postojanja u nacionalnom teatru.
Ivan Ilić je pijanista, džez trombonista, kompozitor, aranžer, dirignet… Diplomirao je aranžiranje sa najvišim ocenama na „Berklee College of Music“ u Bostonu, gde je za dve godine završio četvorogodišnji program. Potom se seli u Kanadu.
– To je za mene sve jedno telo u okviru branše kojoj pripadam. U Torontu sam završio kurseve za stok brokera, IT podršku, počeo dobro da zarađujem, ali to nije bio moj svet. Imao sam sreće da me je Stjepko Gut, kada sam bio na proputovanju u Srbiji, pozvao da mu budem asistent u Big bendu. I to je bilo to, decembar 1998, pred bombardovanje i vratio sam se. Nikada nisam zažalio i ovo je moj put, moj život, ovde pripadam i to se može videti iz svega što sam radio. Imam mnogo obaveza i najteže je mojoj porodici koja me vidi ponekad u toku dana, ali sam im zahvalan za to strpljenje, ljubav i poverenje.
Početkom decembra prošle godine raspisan je Javni konkurs za novog direktora Pozorišta na Terazijama, a jedan od pet kandidata za tu poziciju je i Ivan Ilić.
– Neke 2001. godine sam imao prvu saradnju sa ovim teatrom i od tada do danas sam uradio devet mjuzikla, neke kao autor, neke kao orkestrator, aranžer, dirigent. Poslednja premijera koju sam imao bila je „Žene na ivici nervnog sloma“ u režiji Nebojše Bradića, kada sam bio muzički direktor produkcije. Vodio sam tim pevača, odnosno glumaca da se postigne muzička, zvučna slika. Na kraju krajeva, doktorirao sam muzičko pozorište na Interdisciplinarnim studijama na višemedijskoj umetnosti. Zato sam se ohrabrio, bar u kreativnom delu, da konkurišem za direktora Pozorišta na Terazijama. Inače, teatar je uvek bio moja druga kuća, u njemu sam odrastao jer je moj otac Dragoslav glumac. Tu ljubav prema pozorištu sam preneo i na starijeg sina, Matiju koji je apsolvent glume na FDU u Beogradu i već je ostvario neke zapažene uloge.
A muzika je moj život, i uspeo sam da spojim te dve moje ljubavi. Uvek sam voleo pozorište, njegov miris, čuda koja se tu stvaraju – govori naš sagovornik koji je sarađivao sa mnogim pop-rok bendovima, vokalnim solistima zabavne i popularne muzike, i diriguje na snimanjima filmske i televizijske muzike za najznačajnije produkcijske kuće kao što su „The Walt Disney Company“, „Worner“, „Sony Entertainment“…
Bonus video: Otvorena vrata Narodnog pozorišta
