Čuveni francuski baletski koreograf Pjer Lakot koji je pomogao Rudolfu Nurejevu da pobegne iz Sovjetskog saveza, preminuo je u 91. godini.
– Naš Pjer nas je napustio – saopštila je Lakotova supruga Žislen Tesmar, nekadašnja prima balerina.
Udovica koreografa precizirala je da je Lakot preminuo nakon sepse do koje je došlo nakon ozbiljne posekotine.
Upravo je Lakot bio taj koji je baletskom superstaru Rudolfu Nurejevu pomogao da pobegne od agenata KGB-a u Parizu i nađe azil, odnosno utočište na aerodromu Le Burže 1961. godine.
Uloga francuskog koreografa u čuvenom bekstvu Nurejeva iz Sovjetskog saveza ovaploćena je, kako u knjigama i dokumentarcima, tako i na velikom platnu, u filmu „Bela vrana“ koje je, kao englesko-srpsku koprodukciju, režirao britanski glumac Rejf Fajns.
Rođen u francuskoj prestonici 1932. godine Pjer Lakot je već s 19 godina postao zvezda Baleta Pariske opere, da bi krajem pedesetih počeo da radi kao koreograf.
Još 1961. godine Lakot se sprijateljio s Nurejevim, dok je ruski umetnik bio na turneji s baletskom trupom Kirev u Parizu. Pričao je koreograf za BBC da bi Nurejeva tada vodio po gradskim restoranima, barovima i muzejima. No, to je, kako je svedočio, razjarilo agente KGB-a koji su u stopu pratili Nurejeva. I poručili su iz KGB-a da mora pod hitno da se vrati kući, u Sovjetski savez. Međutim, Nurejev je mislio da, ako se vrati u Moskvu, nikada mu više neće dozvoliti da napusti granice rodne zemlje.
I kad su ga agenti KGB-a dopratili do aerodroma kako bi seo za prvi avion za Moskvu Rudolf Nurejev je zamolio svog novostečenog francuskog prijatelja da bude uz njega. Lakot je bio tik uz baletana, ali odmah su ih okružili agenti KGB-a.
Pjer Lakot je tada upitao agente da li bi on i njegova prijateljica Klara mogle da se oproste od Nurejeva pre nego što ode, a onda se obratio baletskom umetniku:
– Rekao sam mu: „Slušaj Rudolfe, iza mene je Klara, a iza Klare su francuski policajci. Samo treba da mu priđeš. Poljubiš mene, poljubiš Klaru i kažeš da hoćeš da budeš slobodan. I to je to“. I još sam mu poručio: „Nemoj da se plašiš, samo budi miran i radi kako ja kažem“ – svedočio je Lakot u BBC-jevom dokumentarcu o Nurejevu.
I Nurejev je zaista tako uradio. „Pohrlio“ je ka dvojici francuskih policajaca i kazao im kako želi da ostane na Zapadu. Tako je i bilo…
Taj trenutak praktično prebega jednog od najvećih baletskih umetnika na Zapad bio je, kako su podsećali istoričari, “bitna pobeda” nad Sovjetskim savezom. Jer, samo dva meseca pre toga SSSR stavio je „prst u oko“ Zapadu, poslavši Jurija Gagarina u kosmos.
Uprkos tome što se i danas, toliko godina posle smrti, Nurejev smatra jednim od najboljih baletana ikada, umetnik, ali i njegova porodica platili su visoku cenu „slobode“. Bilo mu je dozvoljeno da se vrati u Sovjetski savez tek 25 godina kasnije. Umilostivili su se da ga konačno puste u bivšu domovinu kako bi video majku koja je umirala. Istovremeno svi njegovi prijatelji, koji su ostali u Sovjetskom savezu trpeli su, tačnije njihove karijere, zbog Nurejeva.
A za sve je „kriv“ bio Pjer Lakot. Samo nekoliko godina posle spašavanja Nurejeva francuski baletski umetnik je povredio skočni zglob. Ne mogavši više da igra baletski koreograf je krenuo 1968. godine da kopa po arhivu Pariske opere i tu je otkrio pravo blago. Jedna od najupečatjivijih koreografija, koju je postavio, pronašavši inspiraciju u arhivama, jeste „La Sylphide“. Bio je to prvi balet izvođen u celosti na vrhovima prstiju.
Poslednja Lakotova koreografija „Crveno i crno“ premijerno je izvedena 2021, a bazirao ju je na Stendalovom romanu iz 1830. godine.
Uprkos poznoj dobi, radio je, kako je istakla Lakotova supruga za agenciju AFP, i u 91. godini:
– Veoma je ovo tužno. Imao je još toliko projekata i pisao je knjigu.
Bonus video: Tatjana Tatić o baletu