0
Ostalo je nešto manje od dva meseca do 94. dodele Oskara, a čini se da je zlatna statua za najbolju žensku ulogu unapred osigurana australijskoj zvezdi Kejt Blančet - film Tár, u kojem tumači glavnu ulogu ipak ne hvale svi, a poslednjih dana se našao u sred žustre polemike o političkoj korektnosti u Holivudu.
Psihološka drama u režiji Toda Filda („In the Bedroom“, „Little Children“), Tár je priča o fiktivnoj dirigentkinji Lidiji Tar i njenoj strogo kontrolisanoj personi koju deli sa javnošću, a iza koje se kriju godine seksualno predatorskog ponašanja. Lidija zavodi mlade devojke iz svog orkestra i to čini uz pomoć gotovo božanske moći koju poseduje na sceni.
PROČITAJTE JOŠ
Uloga u ovom ostvarenju je Blančetovoj danas donela nominaciju za nagradu Bafta, a već je osvojila Zlatnog Globusa za najbolju žensku ulogu, kao i nagradu Critics Choice u istoj kategoriji. Ipak, ne slažu se svi da ovaj film zavređuje pažnju. Osim toga što trenutno ne prolazi najbolje na blagajnama (zaradio je samo 6 miliona dolara, a uloženo je preko 35), u američkim medijima se poslednjih dana čuju glasne kritike njihove proslavljene dirigentkinje Marin Alsop, koja treći režiserski poduhvat Toda Filda naziva „anti ženskim“.
Prema njenom mišljenju, film je „tragično propuštena šansa“ da se ova priča prikaže kroz prizmu „muškog monstruma“, a greška je to što su kreatori odlučili da je stave u kontekst žene – dirigentkinje.
„Bila sam uvređena. Uvređena kao žena, kao dirigentkinja i kao lezbejka. Da imate priliku da prikažete ženu u takvoj ulozi i da odlučite da je napravite monstrumom – za mene je to poražavajuće“, rekla je Marin za Sunday Times.
Odgovarajući na kritike, Blančetova je za BBC Radio 4 poručila da je film pravljen sa idejom da pokrene različite diskusije.
„U pitanju je promišljanje o moći, a moć nema rod“, navela je.
Ove kritike ponovo su pokrenule debatu o MeToo pokretu (ovaj termin je nastao još 2006. godine na društvenoj mreži MySpace kada je Tarana Burk podelila svoje iskustvo seksualnog zlostavljanja), odnosno o granicama istog. Da li bi u jeku ispovesti brojnih žena u Holivudu koje su doživele neki vid seksualnog zlostavljanja ili uznemiravanja od strane muškaraca na pozicijama moći trebalo otići toliko daleko da ni fiktivni ženski lik u holivudskom filmu ne sme biti prikazan u negativnom kontekstu, odnosno kao zlostavljač?
Čini se da Tár pokreće debatu o tome više nego o bilo kojoj drugoj temi ovog filma: i žene mogu biti monstrumi i mogu da iskoriste poziciju moći za činjenje zlodela, bez obzira na to što se za istu neravnopravno bore vekovima unazad.
Da li je moguće razdvojiti umetnika od njegovog dela, još jedno je pitanje koje će namučiti gledaoce, a pogotovo one koji cene i poštuju dela Vudija Alena, Romana Polanskog i drugih filmskih stvaraoca optuženih za nedolično ponašanje u privatnom životu.
Ukoliko Kejt Blančet bude nominovana za Oskara, to će biti njeno osmo ovakvo priznanje, a zlatnu statuu je osvajala dva puta: za rad na filmu „The Aviator“ i za ostvarenje „Blue Jasmine“ (koje je režirao gorepomenuti Vudi Alen).
Da je Holivud u ovom trenutku inspirisan pričama o dirigentima potvrđuje i primer Bredlija Kupera koji završava svoj drugi rediteljski poduhvat (nakon ogromnog uspeha koji je postigao svojom verzijom filma „A Star Is Born“). U pitanju je „Maestro“, biografska priča o Lenardu Bernstajn, čoveku koji je zaslužan za neke od najznačajnijih kompozicija svih vremena, bilo da su u pitanju one za mjuzikle, film, balet ili opere.
Jedan od producenata ovog filma je Stiven Spilberg, a iako je on trebalo i da režira ovu priču, taj zadatak je prepustio Kuperu.
„Rekao sam Spilbergu, ‘Oduvek sam osećao da bih mogao da igram dirigenta, ali da li bih mogao da istražim materijal i napišem scenario i režiram? Da li bi mi prepustio to?'“, ispričao je Kuper za Variety prošle godine.
„Bio je dovoljno fin da to uradi, pa se ovim filmom bavim poslednje četiri i po godine“, priznao je.
BONUS VIDEO: Decenija bez dive: Emotivni biografski film o Vitni Hjuston
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
