Italijanski umetnik koji je lepljivom trakom zakačio bananu na zid i nazvao je "Comedian" (navodno prodaje nekoliko verzija za više od 100.000 dolara) suočava se sa sudskim procesom zbog optužbi da je kopirao delo drugog umetnika.
Mauricio Katelan je optužen za kršenje autorskih prava od strane Džoa Morforda iz Kalifornije, koji kaže da je „Comedian“ isto kao i njegovo voće zalepljeno selotejpom, „Banana & Orange“, koje je napravio dve decenije ranije, piše „Gardijan“.
Na svojoj Fejsbuk stranici Morford je napisao:
– Ja sam ovo uradio 2000. godine, ali neki tip mi krade smeće i prodaje ga za 120 hiljada. Plagijat…?
Oba umetnika su zalepila svoje banane pod uglom. Morford je takođe zalepio narandžu horizontalno na drugu ploču.
Dok su Katelanovi kupci plaćali i uputstva o tome kako da instaliraju i izlože bananu, on tvrdi da je, za razliku od njegove banane, voće u „Banana & Orange“ sintetičko, tako da Morford „ne može da poseduje ideju o pravoj banani zalepljenoj trakom na zid“.
Međutim, američki okružni sudija Robert Skola presudio je da Morford može da nastavi sa svojim slučajem jer je „navodna povreda Morfordove banane dovoljna, kvantitativno i kvalitativno, da se iznese zahtev“.
U svojoj presudi Skola je napisao:
– Može li banana zalepljena za zid biti umetnost? Mora li umetnost biti lepa? Kreativna? Emotivna? Banana zalepljena za zid možda ne predstavlja ljudsku kreativnost, ali može izazvati neka osećanja, dobra ili loša. U svakom slučaju, banana zalepljena na zid podseća na definiciju umetnosti filozofa Maršala Mekluana: „sve sa čim se možete izvući“ – napisao je i dodao:
– Niko ne može da traži autorska prava na ideje, tako da Morford ne može da traži autorsko pravo na ideju pričvršćivanja banane na vertikalnu ravan pomoću lepljive trake. Ni Morford ne može tražiti autorska prava na banane ili selotejp. Iako korišćenje srebrne lepljive trake za pričvršćivanje banane na zid možda ne podražava najviši stepen kreativnosti, njegova apsurdna i farsična priroda ispunjava „minimalni stepen kreativnosti“ potreban da bi se kvalifikovao kao original.
Sudija Skola s pravom vidi da iako lepljenje pravog ili sintetičkog voća na zidove pojedinačno ili u paru može imati minimalnu umetničku vrednost, „zakon je zakon. Ovo je zaista veoma zreo spor.“
Katelanu nije strana kontroverza. Njegovi radovi uključuju toalet od 18-karatnog zlata pod nazivom „Amerika“.
Bonus video: Endi Vorhol, otac pop-arta
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar