„Slobodne“ žene Aleksandra Tišme i bunt protiv zaborava Daše Drndić

Aleksandar Tišma, „Koje volimo“, Akademska knjiga 2023.U romanu Aleksandra Tišme – otpočetom 1957. a prvi put objavljenom 1990. – siromaštvo, eksploatacija, lukavstvo i opsena udružuju se da predstave tmurni svet trgovine telom. Nata, Emina, Envera, Katarina, Paula, i još poneka „slobodna žena“ sa konspirativnim nadimkom (Cvikerašica, Crna Vera, Italijanka) iz očaja i nužde „trguju telima, ali su svoju robu dobile od prirode na poklon, pa se ne razabiru najbolje u čemu je i gde je njena vrednost“.

U posleratnom Novom Sadu, njihove telesne transakcije obavijene su velom manje tajne a više zavaravanja sebe i drugih. Susrete sa sumnjivom gospodom prate oprez i nemir, ponekad ucene a gotovo uvek detaljne životne istorije, koje vrve od naivnih falsifikata. Tišma forenzički pomno opisuje svet razrovan bedom, evidentirajući polumračne, zasvođene hodnike, suterenske stanove, fotelje presvučene cicom, ali i ružičastu pelerinu iz „američkog paketa“ ili svilene dokolenice.U mizoginom konceptu trgovanja seksom sučeljavaju se požuda i zloupotreba. Solidarnost žena koje povezuje njihovo „dopunsko“ zanimanje može se izmeriti zajedničkim interesom da se montiraju kulise i docrtaju maske koje će opseniti njihove posetioce, lakome učesnike u protokolima ponude, potražnje i pregovaranja.Daša Drndić, „EEG“, Kulturni centar Novog Sada i Partizanska knjiga, 2023.Kada je početkom devedesetih napuštao Beograd, piscu i kliničkom psihologu Andreasu Banu dugogodišnja koleginica je rekla: „Oblik vašeg lica uopšte nije srpski“. U Rijeci ga pitaju: „Otkud Vam taj srpski akcent?“; u Londonu žele da znaju je li Jevrejin.Kada je pre deset godina Anera Riznar zapazila da naratorka u romanima Daše Drndić preuzima ulogu „dirigenta, arhivara ili kompilatora“, nije mogla da nasluti da će ogorčeni i očajni pripovedač poslednjeg autorkinog dela bunt protiv opšteg zaborava bivše domovine i amnestije sadašnjeg mediokritetstva lako pretvoriti u tešku misiju.

Fikcionalni svet Daše Drndić rađa se iz furiozne evidencije realnosti, svoje i svačije. Ali „EEG“ taj svet gradi kako bi Andreasa Bana (na jeziku gorkog, a dubinski dobrog) izložio rafalnom radu duge polemike s privatnom i kolektivnom istorijom. Andreas spremno zaseca u tajne i prestupe tuđe i svoje, jednako odlučno kad kopa po privatnim traumama i kad potkazuje tuđa ogrešenja, kao unapred poraženi borac i prkosni zagovornik zaboravljenih vrednosti koje uzmiču pred agresijom površnog i frivolnog. Privatno i političko, moral i izdaja, istorijsko i individualno, u delu Daše Drndić uspostavljaju tešku i mučnu ravnotežu nespokoja.Bonus video: Danica Vukićević dobitnica Ninove nagrade

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izjavadanicapobednicaninovenagradeam-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5172904"]