Pružićemo svu neophodnu stručnu pomoć da se skulpture vrate u prvobitno stanje, navode u beogradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture nakon što su radnici "Zelenila - Beograd", uređujući Ušće po nečijem nalogu jednostavno prekrečili i dela troje vajara na Savskom keju.
Radnici „Zelenila“ su, kako nam je rečeno u ovom preduzeću, u februaru sadili stabla na Ušću u obliku olimpijskih krugova, na inicijativu Olimpijskog saveza, ambasade Japana i gradskih vlasti, u čast tada još očekivane Olimpijade u Tokiju. A onda je „radi sticanja opšte uređenosti ovog poteza ‚Zelenilo – Beograd‘ izvršilo prekrivanje grafita na predmetnim skulpturama“. Te „predmetne“ skulpture su „Dve glave“ Đorđija Crnčevića, „Korablja“ Venije Vučinić Turinski i „Skulptura trinom“ Olge Jančić i tu stoje decenijama. Dvoje od troje vajara više nije ni među živima, a treća među njima upućuje na Zavod za zaštitu spomenika. Kome je palo napamet da njihova dela „osveži“ tako što će ih prekrečiti? Olimpijskom komitetu i službenicima ambasade Japana sasvim verovatno nije.
Zavod za zaštitu spomenika: Nismo dali saglasnost
Radnici „Zelenila“ bi, čak i da im je posao da očiste grafite, to morali da urade pod nadzorom stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Nalog su od nekoga dobili baš oni, ali u Zavodu ističu da nisu za to dali saglasnost.
„Predmetne skulpture se nalaze u okviru celine ‘Priobalna zona Novog Beograda’ koja uživa status prethodne zaštite. Međutim, povodom preduzetih radova Zavod nije izdavao uslove za preduzimanje mera tehničke zaštite i odgovarajuće saglasnosti projekat i dokumentaciju, za intervencije koje se odnose na krečenja predmetnih mermernih skulptura belom bojom“, navode u ovoj ustanovi.
U Zavodu napominju da se spomenici održavaju po programu zaštite.
„Shodno odredbama Odluke o podizanju i održavanju spomenika i skulpturalnih dela na teritoriji grada Beograda, spomenici koji uživaju zaštitu u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima održavaju se po programu zaštite nepokretnih kulturnih dobara, a u skladu sa prioritetima i stepenom oštećenja spomenika. Takođe, shodno odredbama Odluke o podizanju i održavanju spomenika i skulpturalnih dela na teritoriji grada Beograda, za održavanja spomenika koji nisu utvrđeni za kulturna dobra nadležna je i gradska Opština na kojoj se spomenik nalazi“, navode iz Zavoda u pisanom odgovoru.
Na pitanje da li će reagovati i nešto preduzeti, u odgovaraju da će „imajući u vidu intervencije koje su preduzete na skulpturama na Savskom keju Zavod pružiti svu neophodnu stručnu pomoć da se skulpture vrate u prvobitno stanje“.
„Nepojmljivo mi je da MSU nije znao za to“
Da to mogu i treba da urade stručnjaci ističe i likovna kritičarka portala Nova.rs Milena Marjanović.
– Prema skulpturi na otvorenom, koju ošteti zub vremena, ljudski nemar ili bahatost ponašamo se isto kao i prema arheološkom artefaktu. Ona se očisti i konzervira i to čine visokoobrazovani stručnjaci zvani konzervatori, eventualno majstori pod njihovim nadzorom, a nikako nestručna lica po svom ćefu. Tim pre, ako se skulptura nalazi u parku ispred muzeja za koji nije odgovorno samo „Zelenilo Beograd“, čiji su radnici prekrečili skulpture, nego i sama ustanova u čijem se „dvorištu“ nešto „radi“, a na čijem je čelu ni manje ni više nego vajar! – kaže Milena Marjanović.
Muzej savremene umetnosti morao bi, ocenjuje ona, da bude upoznat sa tim radovima.
– Meni je nepojmljivo da domaćin MSU ne bude upoznat s koracima koje preduzima komunalna ustanova, čak i da nije reč samo o „ulepšavanju“ skulptura nego i o pošumljavanju, jer drveće može da zakloni vizure. Međutim, ako se upravo to dogodilo, što je kod nas sasvim moguće, onda ovakav problem nastaje na još višem nivou: zadire u pitanje kompetencija i poštovanja pravila struka, a to je u poslednje vreme gorući problem. Svako sebi daje za pravo da se u sve meša jer se stručnost nipodaštava. Imati mišljenje o nečemu nije isto što i delovati – zaključuje ona.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar