Ljudi koji su učestvovali u ubistvu premijera su i dalje u strukturama vlasti. Doktor Zlatibor Lončar, koji je bio na spisku "zemunskog klana", posle toga je, kao nagradu, dobio dva puta ministarsko mesto u Vladi Srbije. Šta dalje da pričamo, pita u razgovoru za Nova.rs glumac Sergej Trifunović.
Kada sam poslednji put pričao o ulozi Legije i „Sablji“, skinuli su nas sa programske šeme RTS-a, pa nisam siguran da je pametno da sad opet pričam, kad smo na korak da serija dođe do publike, kaže pomalo sarkastično, Trifunović, kojeg smo zatekli na proslavi povodom nagrade na festivalu u Kanu “Canneseries”, koju je osvojio ceo glumački ansambl serije “Sablja”.
Razgovor ipak nastavljamo, te uz čestitke prvo pitamo šta ovo važno priznanje za njih znači, na šta Sergej kaže:
– Za ansambl i seriju sve, a za nas i našu kinematografiju – ništa! Baš ništa ne znači, jer se sigurno ništa neće promeniti, nećemo proizvoditi bolje i kvalitetnije filmove niti serije. Ovo je, naravno, incident koji nam se oteo. Odličan incident! Na osnovu uzorka od dve epizode, mislim da je “Sablja” fenomenalna. Ljudi na Kanskom festivalu nisu džaba izabrali baš ovu seriju od samo osam najboljih u svetu. Ali, da li to nešto nama znači – ne. Nažalost, ostaće na tome da je nagrada u vidu palme iz Kana satisfakcija za našu ekipu.
U seriji “Sablja”, političkom trileru Vladimira Tagića i Gorana Stankovića, koja se bavi ubistvom premijera Zorana Đinđića, ali i događajima pre i posle tog tragičnog 12. marta 2003, Sergej tumači Milorada Ulemeka Legiju.
– Jako je važno da ova priča dođe do ljudi, važno je da vide šta se desilo, da razmišljaju o tome zašto se dogodilo. Da se sete da je neko, nama, pre samo dvadeset godina ubio predsednika Vlade. To je bilo bukvalno prekjuče, sećam se svega. Tog 12. marta 2003, baš u tom trenutku kada je prolazio automobil s upucanim Zoranom Đinđićem, ja sam bio u Nemanjinoj. Od momenta kada su ga ubili, stavili u kola i odvezli u Klinički centar, prolazili su bukvalno pored mene. Video sam taj auto. Tim činom ovde se sve zauvek promenilo. Tim hicem na Đinđića, vraćeni smo sto godina unazad!
Upitan da li u našem društvu i na vlasti sada vidi ili bi, eventualno, mogao da vidi nekog ko se zalaže za iste vrednosti kao Đinđić, kaže da ne veruje da će se takva ličnost ponoviti, bar ne ovde.
– Vidite, to je čovek koji je doktorirao filozofiju kod Habermasa na Hajdelbergu, dakle, u najvećoj filozofskoj školi, kod najvećeg na svetu. To nije makar ko. Da li može da se pojavi neko takav? Teško. Ali, nešto je, ipak, ostavio u nasleđe. Samo je bitno da Zoran Đinđić nije živeo uzalud. Sve što se desilo – desilo se, ali važno je shvatiti da nas ta nesreća nije za džabe zadesila i da moramo da izvučemo iz toga pouke. Ali, to se ne može sa ovom strukturom na vlasti. Neophodno je da se napravi revizija svega!
Sergej Trifunović zato ističe:
– Ljudi koji su učestvovali u tom ubistvu su i dalje u strukturama vlasti. Kažem to s opasnošću da ponovo odlože seriju zbog ove moje idiotske izjave, koja je sve samo ne idiotska. U seriji postoji scena kad upadaju i hapse javnog tužioca Milana Sarajlića… A evo mi sada imamo doktora Zlatibora Lončara, doktora Smrti, koji je bio na spisku „zemunskog klana“. To svi znamo! Čovek je, posle toga, kao nagradu, dobio dva puta ministarsko mesto u Vladi Srbije. Šta dalje da pričamo…
Upitan o ulozi Milorada Ulemeka Legije, otkriva da je mnogo toga saznao spremajući se za rolu bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije. O mnogo čemu, kako priznaje, nije imao pojma.
– Ne bih sad sve objašnjavao detaljno. Videćete sve u seriji, ali važno je istaći da su Tagić i Stanković čitavu “stvar” jako dobro istražili. Izdvojili su četiri godine života da se bave ovom temom. Neprestano su radili i vrlo su se studiozno, temeljno i detaljno obavestili o svemu. To je tajna uspeha ove serije. Ozbiljno istraživanje, rad, rad, samo rad…
Podseća Trifunović da smo u poslednje vreme svedoci kvantiteta, a ne kvaliteta kada je reč o serijama, te da “svi samo štancuju, ne obraćajući pažnju na suštinu”.
– Snimamo 40 serija godišnje, što je, naravno, naduvani balon koji će morati da pukne. Isproducirali smo gomilu govana. Sve to zato što ne postoji merodavna sila koja se bavi čitanjem scenarija. Oni nemaju veze sa dramaturgijom, bitno je samo da se štanca! Ali su zato Tagić i Stanković, u eri hiperprodukcije, izdvojili četiri godine da naprave nešto važno i to nije uzalud! Evo, rezultat je nagrada u Kanu!
Kada serija “Sablja” konačno dođe pred publiku, ističe naš sagovornik, bilo bi dobro da se gledaoci ne podele u tabore ko je za koga, kako umeju, već da razmisle i dobro se zamisle nad tim događajem koji je sve promenio.
– Ali, ono što je najvažnije jeste to što je Đinđić ostavio u nasleđe – taj fantastični motor da se promeni sve loše u jednoj zemlji, bukvalno sve! Što je najgore, zemlja koju nam je ostavio Slobodan Milošević, u odnosu na ovu našu sada, bar je bila sila. Ta Zoranova želja da se promeni sve, od kriminalnog pravosuđa, preko privrede, pa taj neverovatan motor i znanje su već samo po sebi posebni i jedinstveni. A nema ga više. O tome treba misliti – upozorava na kraju Sergej Trifunović.
Bonus video: Sergej Trifunović na premijeri serije „Sablja“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare