Senzacionalna bitka tenora: Kad se sretnu Karuzo i Koltrejn

Saksofonista i od skora operski pevač Hokon Kornstad biće glavna zvezda večerašnjeg događaja "Super-kultivator" u bašti "Super Dot" sa početkom od 20 sati. Zamišljen kao fijesta muzike i hedonizma, publiku će u "Super-kultivator" uvesti nova snaga na srpskoj i evropskoj muzičkoj sceni, saksofonista Rastko Obradović, u duetu sa talentovanim kontrabasistom, studentom iz Graca, Milošem Čolovićem.Hokon Kornstad iz Norveške je već imao međunarodnu reputaciju kao džez saksofonista kada je otputovao u Njujork u potrazi za inspiracijom i svežim idejama. I tamo je otkrio operu i u njoj svoju novu strast. I Kornstad je napravio kombinaciju džeza i opere, koja zvuči kao da je postojala oduvek. Projekat norveškog muzičara "Tenor Battle" kombinuje oba njegova talenta i predstavlja svetsku senzaciju. U pitanju je bitka dva tenora u kojoj je glavni i jedini protagonista Kornstad, koji raskošnim tenorom peva operske arije i napolitanske pesme i sam sebe prati na saksofonu.Inače, "Super-kultivator" donosi jedinstveno iskustvo u epicentru muzike, na korak od umetnika, uz najbolja vina i hranu spremljenu po receptima koji su u porodici kuvara već više decenija. Proizvod je sinergije "Super Dota" i "Multikultivatora" a izrastao je iz Super Dot Pop ap restorana koji je postao mesto okupljanja umetnika, mecena i energije da se iz tih susreta kreiraju velike stvari, poput onoga što se u vreme renesanse događalo na evropskim dvorovima. Koncert tako počinje tek kada se završi večera i sluša se sa pažnjom, a svaki posetilac može postati učesnik "Super-kultivatora" i ostaviti trag u celovečernjem foto radu Luke Klikovca.Uoči večerašnjeg nastupa na Savskom nasipu čuveni norveški muzičar priznaje za Nova.rs da "solo saksofon koncert" može nekom da zvuči pomalo čudno…- Može zvučati čak i hardkor, ali moji solo koncerti su za sve. Vidim ih kao muzičko putovanje, a saksofon zauzima centralno mesto na bini, i svira, peva, zviždi… Mnogi mi kažu da kada zatvore oči čini im se kao da su krenuli na putovanje, a muzika je mašina koja ih vozi.Kao jedan od vodećih norveških džez muzičara za današnju džez scenu kaže da je velika, da cveta i puna je talenata, ali uočava i jedan problem:- A taj problem je nedostatak relevantnosti. Veliki džez klasici, kada ste ih slušali, imali su šta da kažu i znali su kako da saopšte ono što im je bilo na umu. A danas imamo mnogo muzičara koji znaju tačno kako treba da sviraju svoj instrument, ali to ne ostavlja uvek tako interesantan utisak. Međutim, desi se s vremena na vreme da se pojavi mladi pevač ili muzičar sa svojim unikatnim gledištem. I to je tako uzbudljivo - priznaje naš sagovornik.

Tokom boravka u Njujorku tada već priznat i popularan džez saksofonista u svojoj zemlji, ali i šire postao je, najednom, opčinjen operom. I tako je, kako nam priča, rešio da spoji nespojivo: džez sa operom.- Mislim da sam oduvek imao osećaj da želim da pevam nešto, ali nisam tačno znao šta i kako. I kada sam čuo operu, sve se nekako sklopilo i znao sam šta treba da uradim. Najpre, zaljubljen sam u zvuk klasičnog glasa - i muškog i ženskog vokala. I ta mešavina tog kultivisanog i tako emotivnog glasa sa orkestrom probudio je varnice u meni - seća se muzičar koji je potom osmislio projekat koji je nazvao "Bitka tenora" (Tenor Battle), spojivši te dve svoje ljubavi, džez i operu.- Počeo sam da pevam i upisao sam Norvešku opersku akademiju, studije za tenora. Bio sam odlučan da potpuno "batalim" saksofon zauvek- i to je tako tipično - jer kad pronađeš nešto novo što te uzbuđuje misliš da treba da zanemariš sve ostalo. Ali, malo po malo, počeo sam da sviram ponovo džez saksofon, usput pevajući klasičnu muziku. I odjednom sam počeo da spajam te dve stvari na koncertima. I što sam ih više spajao, shvatao sam koliko se dobro slažu. U muzici nema granica. I dok god to radiš iz srca, sve ima smisla.I dok se njegovi nastupi opisuju kao "sastanak Karuza i Koltrejna", norveški muzičar tu "kovanicu" naziva "dobrim marketingom" i skromno priznaje.- Nisam ni blizu Karuza kada je moje pevanje u pitanju, kao što ne mogu prineti ni Džonu Koltrejnu kada je govorimo o sviranju saksofona. Ali, ja sam Hokon. Šta mislite o tome?Hokon Kornstad je tokom karijere objavio nekoliko solo i zajedničkih albuma, ovenčan je brojnim nagradama, a svirao je sa raznovrsnim muzičarima, od Bugeja Veseltofta do Peta Metinija. Sve saradnje sa brojnim kolegama ostale su mu u divnom sećanju.https://www.youtube.com/watch?v=nFwD-GxIYG4- Volim da radim sa kolegama i svaka saradnja imala je velikog smisla u datom trenutku moje karijere. I Pet i Buge, obojica su mi baš pomogli. Naročito Buge. Zahvalan sam zbog svega što su mi te saradnje dale i sve što sam naučio od njih. A najvažnije od svega, naučio sam da pronađem svoj glas i način da iskažem ono što želim. Nadam se da i ja mogu da poslužim kao inspiracija nekome. I priželjkujem još saradnji poput onih sa Petom ili Bugejom - priznaje naš sagovornik, koji na kraju kaže da je srećan što su se stvari, posle velike pandemijske pauze, kada je muzika u pitanju, malo pokrenule:- Posle Beograda sviram u Nemačkoj i Norveškoj, i solo koncerte i nastupe sa mojim triom. A pripremam se za audiciju za člana Opere Osla. Nakon perioda kada se ništa nije dešavalo, imam konačno sve više i više svirki!Bonus video:Josifovski: Podrška umetnicima samo u vidu tapšanja po ramenu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=andrijajosifovskipodrkakulturiiumetnicimajesamouvidutapanjaporamenu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2429650"]