Godine 1986, Slobodan Rakitić, tada urednik Кatedre za književnost i jezik na Кolarčevom univerzitetu, organizovao je seriju predavanja o dnevnicima naših pisaca, a mene je zadužio da govorim o Pekićevim. U toj prilici, razmenio sam sa Pekićem nekoliko pisama (od kojih dva još uvek čuvam), moleći ga za neka objašnjenja povodom pitanja kojima sam nameravao da se bavim u predavanju.